Sveštenik u kimonu osvojio Kanadu
Kada je u svojim dečačkim danima trčao po Prigrevici za loptom i kada je po svemu ličio na svoje vršnjake, niko nije mogao naslutiti da će se danas u svetu karatea ime Dušana Kljaića (56), majstora istočnjačke borilačke veštine crni pojas sedmi dan, koji trenutno živi u Kanadi, izgovarati sa dozom respekta i poštovanja.
Pobednik dva svetska kupa osvajač medalja i priznanja na velikim međunarodnim turnirima, uspeo je da svojim zalaganjem i umećem postane jedan od najboljih učenika čuvenog karate učitelja Kanćo Takemasa Okujama, inače jednog od retkih koji uz svoje ime ima titulu karate majstora crni pojas deseti dan.
- Najviše sam naučio od Rajka Vujoševića iz Podgorice, ali moram naglasiti da su Okujamine metode surove i dovode čoveka do ljutine pa i do besa.
To su tradicionalne japanske metode koje se koriste za stvaranje karate majstora.
- Sećam se jednog treninga, kada nam je saopštio da smo već sredovečni ljudi, oko 50 godina starosti, ali da to njega nije briga, pa nas je počeo tući nekim štapom.
Mada smo svi bili majstori karatea, a ja sam bio predvodnik te grupe od nas deset, niko nije ni pomislio da napusti trening, jer smo znali da ukoliko želimo napredovati i ostvariti svoje ciljeve, da nemamo kuda otići. Toga je i on bio svestan - kaže Kljaić.
Ožegović mu bio uzorDušan je, kao i svaki drugi sportista, imao svog uzora. U to doba najbolji je bio reprezentativac Jugoslavije Jovan Ožegović koji je predvodio jednu veoma uspešnu generaciju kojoj je pripadao i Kljaić.
|
Dušan Kljaić je u Kanadu otišao da studira teologiju, ali je istovremeno odlučio da se usavrši u karate sportu. Često zna da naglasi da je kompletan karatista samo onaj koji uspeva da bude podjednako dobar u borbama i katama i to je glavni razlog što paralelno radi u obe discipline.
Mada nenametljiv i često suzdržan da govori o svojoj sjajnoj karijeri, prosto je bio iznenađen kada je na sajtu "Srpska dijaspora info" pročitao komentar izvesnog Nikole Plećaša koji ga je uvrstio u red najboljih srpskih karatista Severne Amerike.
- Bio sam iznanađen da je neko znao toliko o mojim uspesima. Ponosim se sa činjenicom da sam potomak ljudi koji žive tamo, a možete zamisliti kako sam se obradovao kada je zbog mene naglašeno ovo selo, pa još i to da sam na neki način doprineo da se Prigrevica pročuje u ovom delu Severne Amerike. To je još uspeo Željko Rebrača, istaknuti košarkaški as, napominje Kljaić.
Medalje
|
U ranoj mladosti Kljaić se nije intenzivno takmičio u karateu. U ove vode ga je odvela velika ljubav prema borilačkim veštinama, a što se uspeha tiče, bilo je tu i tamo nekih medalja na nivou vojvođanskih takmičenja.
Crni pojas je položio u republičkom policijskom centru Slovenije u Tacenu kraj Ljubljane (davne 1981), pred velikim majstorom Tokuhisom Takašijem, ali je po dolasku u Kanadu u njemu proradio neki inat i po svaku cenu je želeo da demantuje tvrdnje da je čovek nakon 35. godine starosti otpisan u sportu.
Trenutno se uz njegovo ime vezuju priznanja o kojima mnogi karatisti mogu samo da sanjaju, jer je majstor karatea (Shotokan stil) sedmi dan, poseduje nivo majstora u poznavanju karate veština tehnike, forme i borbe (kihon, kata, kumite), nosilac je titule Shihan u prevodu instruktor visokog nivoa u karate dođou Japan Martial Arts Centar u Torontu, u timu instrukotra I.K.A (Kanada) pod direktivom svetski priznatog karate majstora Kanćo Takamasa Okudžama.
Ova priča o veoma uspešnom sportisti ne bi bila upotpunjena da se ne dotakne odluka Dušana Kljaića da prihvati Protestantsku veru u selu gde je u to doba bilo veoma malo vernika, a još manje ljudi te vere.
Rođen sam u porodici gde su skoro svi bili ateisti. Niko iz moje porodice nikada nije odlazio u crkvu.
Oduvek sam se razlikovao od mojih najbližih, jer sam večito tragao za nekom novom istinom.
Tu istinu sam našao u Svetom pismu, pogotovo u liku Isusa Hrista i prvi put sam se molio Bogu za vreme odsluženja vojnog roka.
Po povratku iz JNA odmah sam otišao u tada jedinu crkvu u selu, protestantska crkva i tih nekoliko vernika koji su bili tamo niko nije mogao uplašiti.
U to doba nije bilo pravoslavne crkve, jer su je tadašnji komunisti branili. Kasnije me je put vodio za službom i na kraju doveo do Kanade - kaže Kljaić.
Mirnoća iz mišića
|