Dabogda bio spasilac u Americi
Istraživanje o migracijama pokazalo da je čak 400.000 ljudi poslednjih godina preduzelo akcije da napusti otadžbinu, a na Zapadu posla ima za dadilje, negovateljice, barmene, konobare, trgovce. Sa beogradskog Elektrotehničkog fakulteta je pre nekoliko godina otišla cela generacija u inostranstvo, a utočište se najčešće nalazi u Švajcarskoj i Nemačkoj.
Građani Srbije nanovo kopaju rukama i nogama da se domognu inostranstva. Neko igra američku lutriju za zelenu kartu, neko se prišljamči uz bliže i dalje rođake, a nisu za bacanje ni prijatelji i komšije. Ljudi srednje generacije i nižih kvalifikacija često su spremni da rade bilo kakav posao i lošiji od onog koji su imali u Srbiji, a mladi, između ostalog, izlaz traže i u školovanju i usavršavanju u inostranstvu. Ima i onih koji slamku spasa traže u političkom azilu, pokazalo je opsežno istraživanje "Vesti", jer statistike na nacionalnom nivou nema.
Poslednjih godina van granica otadžbine sprema se da ode armija od skoro 400.000 uglavnom mladih ljudi! Srbija tako sigurno postaje zemlja penzionera. Građani na srpskom Titaniku pokušavaju da se izbave kako ko zna i kako mu se posreći, a da bi se izvukli od ekonomske bede kažu da su spremni da pređu, ako treba, i dva okeana.
Kuda bi najradije mladi i visokoobrazovani građani Srbije?
1. Švajcarska 14% |
Istraživanje migracionog potencijala Srbije radila je nevladina organizacija "484" i na osnovu opsežnih anketa ustanovila da skoro petina građana želi da se iseli iz matice, a oko 400.000 je i preduzelo neke aktivnosti na tom planu.
O iseljenju razmišlja 1,3 miliona stanovnika Srbije starijih od 15 godina! Ipak, u potencijalne migrante spada njih 379.260 namerenih da odu, od čega je 31.605 građana već podnelo zahtev za radnu ili boravišnu dozvolu. Ukoliko bi uspeli u naumu, Srbija bi pretrpela značajne političke, ekonomske, socijalne i demografske posledice.
Građani Srbije isto kao i 90-ih žele da odu, ali je tada bežao veliki broj izbeglica, što je danas znatno teže zbog pooštrenih propisa i male mogućnosti da se dođe do iseljeničke vize. Da su danas vrata za beli svet tesna, potvrđuje ekspert za statistiku Miladin Kovačević.
"Prema procenama, intenzivnije iseljavanje iz bliže istorije beleže 1990-91. i 1997-98. kada se samo iz Beograda iselilo oko 100.000 ljudi, a 350.000 iz Srbije.
Danas je potencijalni migranat mlada osoba najverovatnije od 15 do 24 godina starosti, ali starosna granica ide i do 39, oba pola. Sa stepenom obrazovanja raste i želja za iseljenjem, jer bi kofere da pakuje 24 odsto visokoobrazovanih, od čega je 33 odsto magistranata i doktoranata.
Oni, uglavnom žive u gradskim sredinama, ponajviše u srpskoj prestonici, uglavnom nisu zasnovali porodicu, a žive u zajednici.
Profil mladog i visokoobrazovanog potencijalnog migranta i njegovo iseljenje pogađa Srbiju kako zbog brojnosti, tako i što se odlivom mladih, povećava prosek starosti stanovništva u zemlji, koji je već prešao 40 godina, a smanjuje se broj radno sposobnog stanovništva", kaže Kovačević.
Konkursi, prijave, ali i iskustva onih koji su sreću potražili izvan svoje zemlje, pokazuju da su najtraženija zanimanja na Zapadu iz oblasti informacionih tehnologija, ali da posla ima za dadilje, negovateljice, barmene, konobare i trgovce, a SAD traži i spasioce na bazenima. Zapadna vrata su otvorena i za sezonske radnike, dok se u regionu poprilično traže vozači i menadžeri.
Flagrantan primer odliva mozgova jeste beogradski Elektrotehnički fakultet s kojeg je pre nekoliko godina otišla cela generacija u inostranstvo, pa se još prepričava kako je beogradska kompanija koja je od fakulteta tražila spisak diplomaca sa prosekom iznad devet, ostala praznih ruku. Trend od 2008. bio je, kažu na tom fakultetu, odlazak u EU, najviše Švajcarsku i Nemačku. Pre pet godina većina je išla u SAD, a 2000. u Kanadu. Pomenute zemlje su i dalje hit među srpskim migrantima.
Građane Srbije iz zemlje teraju dva ključna faktora: loša ekonomska situacija, ali i nesigurnost i korupcija, a polovina njih želi da se skući u najrazvijenijim državama zapadne Evrope. O tim državama čak 73 odsto informacija budući iseljenik dobija od porodice i rodbine.
Jedan od autora projekta, ekspert za migracije, Danilo Rakić objašnjava da su pri donošenju odluke kod onih koji žele da se isele, motivi pomešani, a u odnosu na njihove mogućnosti kao što su stručna sprema i iskustvo u nekom poslu.
"Ima onih koji idu na fakultet i usavršavanje da bi ostali, ali i političkih azilanata. Ipak, svi imaju isti cilj, a to je viši standard, pa su neki sa manje obrazovanja rekli da su spremni da rade bilo kakve fizičke poslove. Najbolji stručnjaci su, recimo, tražili sredinu gde mogu da ostvare visoku platu", kaže on.
Od 2000. do prošle godine više od 70.000 ljudi je dobilo useljeničke vize za prekookeanske zemlje, a prema rečima eksperta za migracije Vladimira Grečića, samo u 2003. ambasada SAD je izdala 1.500 studentskih viza, što pokazuje da je preko okeana u proseku odlazilo oko 500 ljudi godišnje.
"Od početka poslednje decenije 20. veka iz tadašnje SRJ, odnosno SCG i Srbije u inostranstvo je otišlo oko pola miliona stanovnika, među kojima je oko 12 odsto visokoobrazovanih", kaže ovaj stručnjak, ukazujući da je talas emigriranja nastavljen i posle 2000. Nekadašnja SCG je neko vreme izbila na prvo mesto po broju građana koji traže azil. Ispostavilo se da je reč o ekonomskoj emigraciji, a ne političkoj, baš kao i danas i da su ti ljudi obično priznavali da kod kuće nema posla, pa nemaju od čega da žive", kaže Grečić.
Išli bi i tinejdžeri
|
Stop frizerima i psiholozima
Prema podacima "Infostuda", naši ljudi koji su odlazili i pre novih olakšica EU i SAD, uhlebljenje su najčešće nalazili u Americi, Nemačkoj, Rusiji, Italiji, Francuskoj i Švedskoj.
U EU su najviše traženi radnici za poslove čuvanja dece i rada u ugostiteljstvu, a u SAD koje početkom ove godine otvorile vrata za privremeni i sezonski rad Srbima, deficitarni su prvenstveno spasioci na bazenima.
U Rusiji se traže građevinci, u Evropi generalno dobro može da se prođe na naftnim platformama, a posla ima za IT zanimanja i turizmu.
Šanse da se u struci zaposle u inostranstvu nemaju veterinari, biolozi, fizičari, psiholozi, sociolozi, stručnjaci iz oblasti medija i kulture, a posao ne mogu naći ni frizeri i kozmetičari.
Prema podacima "Infostuda", sezonci najviše u EU beru voće i rade u ugostiteljstvu i građevini, a idu u Francusku, Grčku, Italiju, Nemačku, Rusiju. Popularan je i rad na prekookeanskim brodovima gde najčešće odlaze mladi. U Americi ima šanse za poljoprivredne radnike, perače sudova, konobare, kasire, prodavce i radnike u nacionalnim i zabavnim parkovima. Dozvola za rad se izdaje na godinu dana, a može se produžavati na tri.
U zemljama bivše Jugoslavije je slična potražnja, pa posao mogu da nađu vozači, prodavci, ugostiteljski radnici i kompjuteristi, menadžeri svih profila, a u Sloveniji dobro prolaze lekari i fizioterapeuti.
Prema informacijama srpskog Ministarstva ekonomije, sezonski radnici uhlebljenje najlakše nađu u susednim i državama regiona jugoistočne Evrope, ali i u šengenskom prostoru, posebno ako su kvalifikovani za poslove građevine, ugostiteljstva, turizma i poljoprivrede.
Sutra čitajte drugi deo teme: Zemlju nam upropastile budale
