Patrijarh Pavle se upokojio uz molitvu
Ekskluzivno za "Vesti", o poslednjim danima Patrijarha Pavla govori pukovnik, neurolog dr Toplica Lepić, načelnik Prvog odeljenja Klinike za neurologiju Vojnomedicinske akademije (VMA): "Patrijarh je jedini znao da će tog 15. novembra napustiti ovaj svet." "Biće nam bolje kad mi budemo bolji", poručio je tada patrijarh Pavle.
Znajući da je ovozemaljskom životu vreme isteklo, pokojni patrijarh Pavle (95) pre tačno godinu dana dočekao je trenutak da u molitvenom zanosu krene na put duhovne svetlosti.
Toga jutra prvi put tokom dve godine boravka u apartmanu Vojnomedicinske akademije, mnogo pre svitanja zore 15. novembra 2009, iznenadivši dežurno osoblje, patrijarh srpski gospodin Pavle se probudio.
Odmah je pristupio uobičajenom ritualu, umio se, presvukao, obukao belu majicu kratkih rukava i donji deo bolesničke pidžame, pričestio se i u trenu utonuo u zanosno molitveno stanje. Iako mu se primetno žurilo, ništa na njegovom licu nije pokazivalo dolazak dramatičnih trenutaka. Molitvu nije prekidao, nije se osvrtao ni na primedbe lekarskog osoblja.
Ovo su detalji poslednjih trenutaka života patrijarha srpskog gospodina Pavla ekskluzivno ispričani reporterima "Vesti".
- Izgleda da je samo on znao da se toga jutra već nalazio na putu kome je težio. Tek oko 9 časova otac Metodije koji ga je poslednji put pričestio i sestra Nataša primetili su promene koje su se neverovatnom brzinom komplikovale.
Alarmirali smo sve potencijale, odmah je uključen i profesor internista Saša Rafailovski, tu je bio i dežurni lekar Dragan Jovanović. Nije vredelo, u 10.45 minuta patrijarh Pavle nas je napustio - rekao je za "Vesti" dr Toplica Lepić.
Vojnomedicinska akademija i njeno osoblje pune dve godine brinuli su o zdravlju patrijarha Pavla. Na Prvom odeljenju te ustanove i danas je sve kao kad je patrijarh boravio tamo. Svi se jasno sećaju poslednjih trenutaka pokojnog poglavara SPC.
- Nikakvih promena na njegovom licu nije bilo, samo molitva, molitva i molitva. Tražili smo da nam nešto kaže i govorio je povremeno, ali to nisu bile reči poruke. Ipak, dan pre toga razgovarao sam sa patrijarhom, na kraju sam ga pitao - da li će nam biti bolje i kada. Mirno je odgovorio: "Biće nam bolje kad mi budemo bolji. Kada se Svevišnjem budemo obraćali iskreno i bez zavisti i kada budemo činili ono što od Boga tražimo" - seća se dr Lepić.
On kaže da je patrijarh Pavle politiku komentarisao na svoj način ne odvajajući je od pogleda božjeg čoveka.
- Neprestano su mu bila na umu stradanja našeg naroda, molio se svako jutro za Kosovo i nije se ni trenutka odvajao od naše kolektivne nesreće - priča dr Lepić.
Posete
Iako je sve vreme bio u kolicima i sa levom nepokretnom nogom, patrijarh Pavle nikada nije odbijao posete. Primao je često državnike, crkvene visokodostojnike. Svakodnevno ga je posećivala Snežana, unuka njegovog rođenog brata Dušana.
|
U skladu sa svojim shvatanjima bilo je i njegovo ponašanje i način života. U apartmanu na VMA imao je ikone, knjige, srebrnu čašu iz koje je pio vodu i češalj koji je sam napravio kojim su ga svako jutro češljale sestre. To je bio sav imetak.
Od naših sagovornika na VMA saznali smo još jedan detalj. Patrijarh Pavle poslednje dve godine ovozemaljskog života proveo je u apartmanu u kome je kraj ovozemaljskog života dočekao i njegov prethodnik patrijarh German. Božja volja.
Ostaće sačuvana večna uspomena na patrijarha Pavla, za koga stručnjaci sa VMA kažu da je bio "jedinstveni pacijent" - tih, uvek pribran, miran i dobronameran. Sarađivao sa lekarima, nikad ništa odbijao. Kažu, prepisanu terapiju nije ignorisao, ali je verovao samo u Boga, njemu je bio posvećen.
Kao takav, on je ostao naša terapija, naša savest, naš duhovni prozor, pogled, put ka dobru i Svevišnjem.
Boris i Amfilohije
U poslednjim trenucima, lekarima i medicinskom osoblju priskočili su u pružanju moralne pomoći predsednik države Boris Tadić i vladika Amfilohije Radović.
|
