Srbija na čekanju, C. Gora kandidat za EU

Srbija još uvek nije dobila status kandidata za Evropsku uniju, za razliku od komšijske Crne Gore, u kojoj, kako se navodi u izveštaju Evropske komisije, postoje ''nedostaci u funckionisanju demokratskih institucija''. Kao glavne zamerke, Evropska komisija u svom izveštaju navodi slabo napredovnje u reformi srpskog pravosuđa, nedovoljnoj borbi protiv korupcije i nepotpuno sarađivanje sa Haškim tribunalom.

Izveštaj o napretku zemalja Zapadnog Balkana u utorak popodne je u Briselu predstavio komesar za proširenje Štefan File.

Srbija je malo napredovala u usklađivanju svog pravosudnog sistema s evropskim standardima što je ključni prioritet za evropsko partnerstvo, navodi se u izveštaju Evropske komisije.

U poglavlju o korupciji Komisija navodi da je Srbija ostvarila izvestan napredak, ali da je korupcija i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima i da predstavlja ozbiljan problem.

Reforma pravosuđa i borba protiv korupcije ključne su oblasti u procesu pridruživanja EU za sve zemlje Zapadnog Balkana, zbog čega će kandidati koji budu počinjali pregovre o članstvu u Evropskoj uniji ubuduće polaziti upravo od poglavlja o tim temama.

U zaključku izveštaja EK o stanju pravosuđa u Srbiji navodi se da "srpski pravosudni sistem samo delimično ispunjava svoje prioritete" i da "postoji ozbiljna zabrinutost zbog načina na koji su sprovedene skorašnje reforme, posebno reizbor sudija i tužilaca".

Veliki broj zaostalih slučajeva takođe predstavlja razlog za zabrinutost, "posebno zato što su skorašnje reforme negativno uticale na ukupnu efikasnost pravosudnog sistema". Napredak u domaćim suđenjima za ratne zločine i dalje je spor. Postoji 20 sudskih slučajeva i istraga protiv 103 pojedinca, navodi Komisija.

Evropska komisija podseća da su u decembru 2009. usvojeni Zakon o pravosudnoj akademiji i Zakon o uređenju sudova, kao i da je juna 2010. usvojen Zakon o sudskim veštacima.

"Reizborom" sudija i tužilaca sprovedenim pod vođstvom Ministarstva pravde u drugoj polovini 2009. koji je stupio na snagu u januaru 2010, broj sudija i tužilaca smanjen je za 20 do 25 odsto, navodi Komisija i dodaje da više od 800, od ukupno oko 3.000 sudija, nije "reizabrano".

Po oceni Evropske komisije, "mnogi aspekti" nedavnih reformi izazivaju ozbiljnu zabrinutost.

Procedura rezbora sudija i tužilaca izvedena je na netransparentan način, dovodi u pitanje načelo nazavisnosti pravosuđa. Tela odgovorna za to, Visoki savet sudstva i Savet državnog tužilaštva, radila su u prelaznom sastavu, što je zanemarilo odgovarajuće zastupanje profesije i stvorilo veliku opasnost od političkog uticaja, navodi se u izveštaju.

Komisija dodaje da u "reizboru" nisu primenjeni objektivni kriterijumi razvijeni u saradnji s Venecijanskom komisijom, dok sudije i tužioci nisu saslušani tokom procedure, niti su dobili odgovarajuće objašnjenje odluka, a pravo na žalbu imaju samo na Ustavnom sudu koji nema kapacitet da ih sve razmotri.

Navodi se i Visoki savet sudstva i Savet državnog tužilaštva još nije izabran u trajnom sastavu, kao i da nisu imenovani novi predsednici sudova, iako su rokovi za to istekli u julu i martu 2010.

U zaključku poglavlja o korupciji navodi se da je institucionalni okvir za borbu protiv korupcije postavljen početkom rada Agencije za borbu protiv korupcije janura 2010.

Ipak, korupcija ostaje rasprostranjena u mnogim oblastima i dalje je ozbiljan problem. Pravni okvir i dalje pokazuje manjkavosti, posebno u nadzoru finansiranja političkih stranaka i zaštiti uzbunjivača (whistleblowers - "duvači pištaljki"), navodi se u zaključku o korupciji.

Evropska komisija navodi da treba ojačati Agenciju za borbu protiv korupcije i unaprediti sprovođenje postojećih zakona, dok je potrebno uložiti više napora za bolje procesuiranje slučajeva korupcije, od istraga do konačih presuda.

U izveštaju se navodi da je "Srbija ostvarila izvestan napredak u borbi protiv korupcije", da je nastavljeno sprovođenje preporuka GRECO iz 2006, kao i da je Amandmanom na Zakon o zaštitnicima građana i Zakonom o slobodnom pristupu informacijama uvedena obaveza zaštitnicima građana da izveštavaju o korupciji.

Komisija navodi i da je poboljšan pristup informacijama, ali da nedostaje pravna zaštita uzbunjivača, uprkos novouvedenoj obavezi zaštitnika građana. Navodi se i da korupcija unutar policije predstavlja razlog za zabrinutost.

U izveštaju se, takođe, navodi da je, iako Savet za borbu protiv korupcije nastavlja savetodavne aktivnosti "primena Akcionog plana ipak spora".

"Malo je napretka ostvareno u istragama i sudskim procesuiranjima slučajeva korupcije, broj konačnih presuda je ostao mali, posebno u slučajevima na visokom nivou", navodi izvršno telo Evropske unije.

Komisija dodaje da Agencija za borbu protiv korupcije ne radi u punom sastavu, nema stalne prostorije i opremu, niti mogućnosti da efikasno procenjuje ispravnost i potpunost imovinskih prijava javnih službenika, zbog čega mora da se oslanja na saradnju s drugim državnim telima.

Novi zakon koji bi finansiranje političkih stranaka učinio tranparentnijim i obezbedio bolju kontrolu troškova još nije usvojen. Postojeći zakoni imaju značajnih mana i ne daju Agenciji za borbu protiv koruopcije dovoljno ovlašćenja u istrazi i kažnjavanju da bi efikasno nadzirala finansiranje stanaka, posebno tokom izbornih kampanja, navodi Evropska komisija.

Komisija dodaje da je posle napora Agencije za borbu protiv korupcije da zabrani zvaničnicima da budu na više do jedne funkcije, izmenjen relevantan zakon kako bi se delimično suspendovala zabrana.

"To izaziva zabrinutost u pogledu odluke Agencije i političke volje da se podrži njen rad", navodi Komisija.

Novi zakon koji bi finansiranje političkih stranaka učinio tranparentnijim i obezbedio bolju kontrolu troškova još nije usvojen

 

Javne nabavke, procedure privatizacije i javna potrošnja ostaju oblasti koje izazivaju ozbiljnu zabrinutost, dok nezavisan nadzor još nije obezbeđen. Postavljanje Državne revizorske institucije ide sporo i prvi izveštaj je pokrio mali deo državnog budžeta, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije.

U izveštaju se navodi se da je Srbija pokazala pozitivne rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala, ali da su potrebni veći napori u reformi pravosuđa i administracije, navela je novinska agencija Rojters koja je imala uvid u nacrt ovog dokumenta.

Od Srbije se zahteva puna saradnja sa Haškim tribunalom i konstruktivniji pristup po pitanju učešća Kosova u regionalnoj trgovini i saradnji, kao što se vlasti u Beogradu pozivaju da prizna carinske deklaracije privremenih institucija smaouprave u pokrajini.

U izveštaju o napretku zemalja koje teže članstvu u Evropskoj uniji, navodi se, da je, kada je reč o demokratiji i vladavini prava, sprovođenje novog ustavnog okvira daleko uznapredovalo, ali da zakoni kojim se reguliše javno vlasništvo i svojina Vojvodine još treba da budu usvojeni.

Kada je reč o regionalnoj saradnji i međunarodnim obavezama, u izveštaju se navodi da Srbija u najvećoj meri ispunjava svoje međunarodne obaveze.

Potrebno naći Ratka Mladića

Uprkos aktivnoj saradnji Srbije sa Haškim tribunalom, dvojica preostalih optuženika su i dalje u bekstvu, konstatuje se u izveštaju, uz napomenu da se domaće procesuiranje ratnih zločinaca nastavlja.

Regionalna saradnja je poboljšana i Srbija je načinila značajan napredak u bilateralnim odnosima sa ostalim državama obuhvaćenih procesom proširenja, pre svega sa Hrvatskom i BiH, dok nastavlja da ima dobre odnose sa susednim državama članicama EU.

Međutim, regionalnu saradnju je ugrozio nedostatak sporazuma između Srbije i Kosova o učešću Prištine na regionalnim sastancima, navodi EK. Ukazano je da su preduzeti koraci da se poboljša funkcionisanje parlamenta usvajanjem novog zakona o Narodnoj skupštini i novog poslovnika.

Potrebni su, međutim, dodatni napori da bi se poboljšao kvalitet zakonodavnog rada, a okvir izbornog zakonodavstva mora u potpunosti da bude usklađen sa evropskim standardima.

Za Vladu je rečeno da nastavlja da bude stabilna i da postoji konsenzus o strateškim prioritetima, kao što su evropske integracije. Sprovođenje i priprema novih zakona moraju, međutim, biti efikasniji, a kada je reč o javnoj administraciji u izveštaju se ističe je njen kapacitet dobar, ali da reforme u ovom polju napreduju sporo i neravnomerno.

Na polju ekonomije, u izveštaju se navodi da je makroekonomska stabilnost uglavnom očuvana, uprkos globalnoj ekonomskoj krizi, zahvaljujući blagovremenim sprovođenjem mera dogovorenih sa MMF.

Postoji konsenzus o osnovama tržišne ekonomije, a srednjoročne fiskalne i strukturalne refomorme moraju biti sprovedene bez odlaganja, kako bi se poboljšala otpornost privrede. Sve veća nezaposlenost, međutim, predstavlja razlog za zabrinutost, pre svega kada su u pitanju mladi i najranjivije grupe.

Neadekvatni tržišni i regulativni razvoj u sektoru elektronskih komunikacija su posebno zabrinjavajući, navodi EK, i dodaje da medijsko zakonodavstvo mora biti usklađeno sa evropskim pravnim nasleđem, uz ocenu da čitav niz odredaba Zakona o informisanju nastavlja da izaziva zabrinutost.

U izveštaju se navodi da je Hrvatska ušla u finalnu fazu predpristupnih pregovora sa Unijom, ali se ukazuje da ova država mora nastaviti sa naporima i dodatno ih intenzivirati, posebno na polju reforme pravosuđa.

Od Hrvatske se, takođe, traži da poboljša borbu protiv korupcije i saradnju sa Haškim tribunalom, a navodi se i da ova zemlja mora restrukturirati svoja brodogradilišta i rešiti probleme u vezi nezavisnosti lokalnih medija.

Za Makedoniju se u izveštaju EK navodi da problem sa Grčkom oko imena ove bivše jugoslovenske republike nastavlja da blokira napredak ka članstvu u EU, ali i da u ovoj zemlji mora biti poboljšan dijalog među političkim partijama i napredovati u reformama pravosuđa i javne administracije.

Poboljšanja su potrebna i u sferi slobode izražavanja i poslovnog okruženja.

Bosna i Hercegovina napravila je, prema izveštaju, ograničeni napredak u sprovođenju ključnih reformi, a neophodno je stvaranje zajedničke vizije svih političkih lidera o smeru u kojem se reforme moraju kretati.

Vlasti u pokrajini se moraju boriti protiv organizovanog kriminala

U delu izveštaja koji se odnosi na Kosovo i Metohiju, navodi se da se vlasti u pokrajini moraju ozbiljnije pozabaviti borbi protiv organizovanog kriminala, pranja novca i korupcije, a da ozbiljni izazovi postoje i na polju reforme javne administracije i vladavine zakona.

EK, takođe, navodi da na Kosmetu, u praksi, nije obezbeđena sloboda izražavanja.

Crna Gora će, kako su preneli mediji u Podgorici, dobiti preporuku EK za status kandidata, ali će do početka pregovora morati da uloži dodatne napore da popravi stanje u mnogim oblastima kao što su borba protiv organizovanog kriminala, izborno zakonodavstvo i efikasnost pravosuđa.

Iako je Crna Gora, kako se navodi, parlamentarna demokratija koja funkcioniše uveliko u skladu sa evropskim standardima, postoje nedostaci u funckionisanju demokratskih institucija

Takođe postoje nedostaci u sprovođenju zakona, iako je pravni i institucionalni okvir poslednjih godina ojačan.

Albanija, prema izveštaju, mora poboljšati efikasnost i stabilnost demokratskih institucija koji su trenutno nedovoljni, a politička interakcija je obeležena konfrontacijama i nekonstruktivna.

Albanija, takođe, mora poboljšati reforme pravosuđa i ojačati vladavinu prava.

U Turskoj su neophodni značajni napori u obezbeđivanju osnovnih ljudskih prava, slobode medija, a potrebna je i sveobuhvatnija javna debata o vitalnim ustavnim promenama, čije je sprovođenje, takođe, od vitalnog značaja.

Turskoj se posebno zameraju manjkavosti u poštovanju prava žena, slobode veroispovesti i prava manjinskih zajednica.

"Hitno je potrebno ispuniti Protokol iz Ankare o otvaranju luka za saobraćaj brodova sa Kipra" navodi se u izveštaju i dodaje da do sada nije postignut nikakav napredak po pitanju normalizacije odnosa sa Kiprom.

Island mora ispuniti postojeće obaveze definisane Evropskim ugovorom o slobodnoj trgovini i uložiti više napora u informisanje javnog mnjenja o pristupanju EU.

U izveštaju se govori i o ukupnoj evropskoj politici proširenja i Komisija ponavlja svoju predanost primanju novih država u članstvo, ističući da je to u interesu Unije, kao i da se mora boriti protiv "zamorenosti proširenjem".

Nove članice iz Istočne Evrope su, kako se navodi, bile od vitalnog značaja za učvršćivanje globalne uloge Unije, obezbeđivanje energetske bezbednosti, borbu protiv kriminala i zaštitu okoline.