Tadić se izvinio za Vukovar i Ovčaru...

Srpski predsednik Boris Tadić položio je danas venac stradalima na Ovčari kod Vukovara i izvinio se za zločine počinjene nad hrvatskim stanovništvom tokom 1991. godine. On je kazao i da će Srbija učestvovati u obnavljanju Vukovara. Srpska delegacija predala je lokalnim vlastima dokumentaciju iz vukovarske ratne bolnice.

Tadić rekao je danas da je došao na Ovčaru da se pokloni žrtvama i oda im poštu i poštovanje, u uverenju da se pokoljenja moraju rasteretiti ratnog bremena.

"Došao sam ovde da uputim reči izvinjenja i iskažem žaljenje", rekao je Tadić nakon što je na Ovčari položio venac zajedno sa hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem.

Tadić smatra da se na taj način mogu stvoriti mogućnosti da Srbi i Hrvati, Srbija i Hrvatska, okrenu novu stranicu istorije "našu decu oslobodimo bremena devedesetih godina".

"Demokratska Srbija želi da uspostavi politiku dobrosusedstva i saradnje. To je pretpostavka pomirenja i otvara mogućnosti. To je politika koja je sasvim suprotna od politike devedesetih", rekao je Tadić.

Tadić: Srbija će obnavljati Vukovar

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da će Srbija učestvovati u obnovi Vukovara. On je posle susreta sa predstavnicima Srba u Hrvatskoj rekao da će učešće Srbije u obnovi Vukovara biti realizovano na nivou saradnje gradova. Tadić je istakao da to nije samo simbolički gest, već da bi trebalo da omogući zajedničku budućnost Srba i Hrvata.

Josipović: Ovčara - mesto bezumne politike

Josipović je rekao da je Ovčara mesto boli i stradanja žrtava bezumne politike.
"Došli smo da se poklonimo žrtvama, izrazimo saučešće, ali i obećamo da ni jedan zločin neće ostati nekažnjen", rekao je Josipović.

On je izrazio uverenja da će ovim biti dat novi podsticaj za pronalaženje, otkrivanje sudbine nestalih i uspostavljanje dobrosusedskih odnosa i da je moguća drugačija politika mira i prijateljstva.

Odalović vratio dokumentaciju iz ratne bolnice

Prethodno je tokom sastanka dvojice predsednika u vukovarskog gradskoj upravi hrvatskoj delegaciji predata dokumentacija iz vukovarske ratne bolnice. Dokumentaciju koja je iz bolnice odneta 1991. godine, šefu Uprave za zarobljene i nestale Ivanu Grujiću predao je Veljko Odalović predsednik Komisije za nestale osobe Vlade Srbije. "Reč je o dokumentaciji koja pokriva sva područja koja su nam bitna", kratko je prokomentarisao Grujić, prenose hrvatski mediji.

Tadić je, samo dve nedelje pre obeležavanja Dana sećanja na žrtve Vukovara, u taj grad doputovao neslužbeno. Njega je oko 10.15 časova dočekao hrvatski kolega Ivo Josipović, a planirano je da dvojica predsednika, pored Ovčare, posete i Paulin Dvor, mesta stradanja Srba tokom rata 1991. godine.

Paulin Dvor

Posle polaganja venaca na Ovčari, Tadić je rekao da danas u Vukovaru i na Ovčari poklanjajući se žrtvama mislimo na budućnost, na one koji danas istupaju u naše nacionalno ime i na one koji će se tek roditi.

"Priznanjem zločina stvaraju se mogućnosti za oproštaj i pomirenje, poručio je Tadić sa Ovčare, dodajući da će se kada se naši narodi izmire otvoriti nova stranica budućnosti.

"Sve što se dogodilo Srbima i Hrvatima u 20. veku može biti sklopljeno u knjigu prošlosti, a to je čin pisanja knjige budućnosti", rekao je Tadić.

Svećama i molitvom protiv Tadića

Pored mesta nekadašnje masovne grobnice u Ovčari kod Vukovara okupilo se pedesetak građana koji upaljenim svećama i molitvom protestvuju protiv današnje posete predsednika Srbije Borisa Tadića.
Reč je o ženama i majkama iz Vukovara, Lovasa i Sotina, borcima i invalidima rata na prostorima bivše Jugoslavije. Neke među njima, uz sveće, ističu i transparente "Celi Vukovar je Ovčara".

"Vukovar na svako nasilje odgovara molitvom, a i ovo smatramo nasiljem", rekla je Vilma Vidović iz Vukovara koja je u ratu ostala bez pet članova porodice. Dvoje su do sada pronađeni, a još troje se traže, rekla je Vidovićeva, dodajući da iz toga razloga dolazak srpskog predsednika i polaganje venca smatraju nasiljem.
"Mi ne možemo da sahranimo svoje poginule, zato što oni neće reći gde su njihovi grobovi. Neka nam to kažu kako bi i naši pokojni pronašli svoj mir", rekla je Vidović.
Na pitanje novinara šta očekuje od predsednika Srbije i da li očekuje izvinjenje, Vidović je odgovorila da od predsednika Tadića ne očekuje ništa.
Neki od članova porodica nestalih nosili su majice sa likom hrvatskog generala Ante Gotovine. U masovnim grobnicama na Ovčari pronađeno je 200 tela, a za 61 se još traga. Za ovaj zločin, na ukupno 207 godina robije osuđeno je 15 osoba pred sudom u Beogradu i Haškim tribunalom.

Vukovarci dočekali izvinjenje

Doduše, Vukovarci su još ranije saopštili da jasno i nedvosmisleno žele da čuju Tadićevo izvinjenje, ali i odgovore na nekoliko, za njih vrlo važnih pitanja, a pre svega - istinu o nestalima.

"Zajednica povratnika Hrvatske" je sva ta pitanja sažela u pet tačaka: istina o nestalima, ratna šteta, granica na Dunavu, procesuiranje onih koji su rušili Vukovar i ubijali Vukovarce i jasno određivanje ko je u poslednjem ratu bio agresor, a ko žrtva.

Simbolika - u Hrvatsku doputovao "Golubicom"

Susret visokog rizika

Hrvatski mediji danas pišu da je sudeći po broju policajaca i pripadnika bezbednosnih službi, te merama koje se danima sprovode, vukovarski susret Josipovića i Tadića, iako neslužben, ocenjen kao "skup visokog rizika".

Više stotina policajaca, angažovanih na obezbeđivanju, ispražnjeni parkinzi u samom centru grada veče uoči susreta, zabrana plovidbe Dunavom između 9 i 11 sati u četvrtak te najavljene povremene blokade saobraćaja kroz Vukovar najbolje ukazuju na značaj susreta dva predsednika.

Tadić je u Hrvatsku je doputovao trajektom Golubica iz Vajske, u opštini Bač. Sa njim su na drugu obalu Dunava prešli potpredsednik vlade Božidar Đelić, sekretar Narodne skupštine Veljko Odalović, predsednik opštine Bač Tomislav Bogunović i Loren Stokvis, ambasador Holandije u Beogradu.

Na hrvatskoj strani reke dočekali su ga, aplauzom, Josipović, gradonačelnik Vukovara Željko Sabo, ambasadorka Holandije u Zagrebu i ambasador Srbije Stanimir Vukićević.

U Ovčari kod Vukovara, mestu stradanja 261 hrvatskog civila i zarobljenika tokom rata, kolona novinara od jutros čeka akreditacije, dok su duž puta od Vukovara do Ovčare pojačane mere bezbednosti.

Paulin Dvor, mesto nedaleko od Osijeka, u kojem je ratne zime '91. ubijeno 18 srpskih civila i jedan seljanin mađarske nacionalnosti za koje su krivci pronađeni i osuđeni. Odavanjem počasti civilnim žrtvama rata u tom slavonskom selu biće i završena Tadićeva poseta istoku Hrvatske.

Ispred Spomen doma Ovčara, gde su se podizale akreditacije, parkirano je desetak policijskih kombija, a putem do Ovčare kruže policijski džipovi. Svuda su istaknute hrvatske zastave i zastave grada Vukovara.

Poseta Tadića Vukovaru, prva posle rata jednog predsednika Srbije, i u Hrvatskoj i u Srbiji se prati s velikom pažnjom i uz očekivanje da ona označi zatvaranje jedne mračne stranice prošlosti i otvaranje nove perspektive za dve države. Predstavnici hrvatskih vlasti veruju da će ta poseta biti presudan korak ka relaksaciji prošlošću opterećenih hrvatsko-srpskih odnosa.

U Josipovićevom kabinetu rečeno je da je Tadićev dolazak u Vukovar logičan sled događaja, s obzirom na činjenicu da je već bio u Srebrenici, a da je Ovčara "još jedno veliko stratište koje nije moglo ostati zaobiđeno", prenela je Hina.

Srpski predsednik će krajem novembra doći u službenu posetu Hrvatskoj, ali se procenjuje da je Vukovaru i Paulin dvoru trebalo dati posebnu važnost, kakvu i zaslužuje, i da je zato odvojen od službene posete, kojom će dominirati bilateralni odnosi i još uvek otvorena pitanja između dve zemlje.

HSP: Izvinjenje a ne žaljenje

Protest HSP-a protiv dolaska Tadića

Nešto posle 10 sati kod Vodotornja u Vukovaru su se okupili članovi Hrvatske stranke prava (HSP), jedine parlamentarne stranke koja je se protivila Tadićevom dolasku i najavljivala mirne proteste, među kojima je i predsednik te stranke Danijel Srb.
Kako prenose hrvatski mediji, neki od učesnika protesta nose transparente na kojima, između ostalog, piše "Pardon nije dovoljan", "Nisi dobrodošao", "Zašto neslužbeno", "Izvinjenje, a ne žaljenje". Srb je izjavio da želi da izrazi protest zbog toga što hrvatska politika ne vodi interes o nacionalnim svetinjama. Zamerke HSP-a na Tadićev dolazak u Vukovar su, prema njegovim rečima, to što je poseta neslužbenog karaktera i što se posetom Vukovaru i Paulin Dvoru izjednačavaju žrtve.

Podrška Tadićevom dolasku stiže iz svih stranaka i od najvećeg dela hrvatske javnosti s izuzetkom desničarske Hrvatske stranke prava i nekoliko marginalnih desničarskih stranaka i veteranskih udruženja.

Gradonačelnik Vukovara Željko Sabo veruje da će dolazak Borisa Tadića i Ive Josipovića u taj grad biti "istorijski" i da će predsednici Srbije i Hrvatske poslati jasnu poruku da je rat završen, a dve zemlje spremne da budu dobri susedi.

"Tadić zaslužuje podršku nas ovde u Vukovaru. Pratim vaše televizije i istupe gospodina Tadića i apsolutno smatram da je on čovek kojeg treba podržati u Srbiji, jer to je ono što nama nedostaje - da imamo ljude koji su spremni prihvatiti greške svojih pređašnjih politika bez obzira o kome se radi i krenuti u novom smeru", kazao je Sabo.

Slično je raspoloženje i u Srbiji - poslanici skupštine Srbije iz vladajuće većine Tadićevu posetu ocenjuju kao doprinos poboljšanju odnosa dve zemlje, dok opozicija smatra da će to naneti štetu Srbiji.

Više od 200 godina zatvora za zločine u Vukovaru

Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine saopštilo je da je pred srpskim sudovima izrečeno više od 200 godina zatvora za zločine počinjene u Vukovaru, te da su u toku istrage u desetak predmeta koji se odnose na ratne zločine na području Vukovara, kao što su predmeti "Velepromet", "Sotin", "Borovo naselje" i drugi.

U informaciji o postupanju ovog tužilaštva u predmetima koji se odnose na Vukovar, srpsko tužilaštvo napominje da su donešene presude za tri predmeta i da je 15 lica pravosnažno osuđeno na ukupno 207 godina zatvora za ratni zločin ubistva zarobljenika, a jedan od osuđenih na još devet godina za ubistvo četiri hrvatska civila.

Pravosnažne presude su donešene u predmetima "Ovčara 1"- Vujović i drugi, "Ovčara 2" - Milan Bulić i "Ovčara 3" - Damir Sireta.

U predmetu "Ovčara 1" Miroljub Vujović, komandant Teritorijalne odbrane Vukovar i još 13 lica pripadnika TO i dobrovoljaca iz paravojske "Leva Supoderica", među kojima i jedna žena, osuđeni su 12. marta 2009. godine na 190 godina zatvora za ratne zločine ubistva 193 hrvatska zarobljenika, dok je pet lica oslobođeno.

U predmetu "Ovčara 2" Milan Bulić, pripadnik TO Vukovar, kome je suđeno odvojeno, osuđen je za isti zločin na dve godine zatvora, dok je u predmetu "Ovčara 3" Damir Sireta, pripadnik TO Vukovar, za isti zločin osuđen na 15 godina zatvora.

Među ratnim zarobljenicima bili su pripadnici hrvatskih oružanih snaga, milicije, dobrovoljačkih jedinica, kao i lica koja prate te oružane snage, koji su prethodno položili oružje pripadnicima JNA, a zatim predati TO Vukovar, navodi se u saopštenju.

Osim toga, Stanko Vujanović, bivši zamenik komandanta TO Vukovar, osuđen je na još devet godina zatvora zbog ubistva četiri hrvatska civila 1991. godine.