Beli šengen: Pasoši, vize, konzulati...
Srbija ulaskom na šengen listu dobija vizu "C” kratkog boravka, što će građanima omogućiti da privremeno borave unutar šengenskog prostora, u poseti prijateljima i rođacima ili kao turisti, ali nikako da rade. Ukoliko, pak, budu bili zatečeni da rade, biće, kako je nedavno izjavio potpredsednik Božidar Đelić, podložni readmisiji (deportaciji) i vraćeni u zemlju.
PASOŠ
Putovanje zemljama šengena bez viza moguće je jedino uz crveni biometrijski pasoš. Plavi pasoši važe do kraja 2010. godine, ali ko želi sa njima da putuje potrebna je viza zemlje u koju se ulazi.
Plavim pasošima je produženo vreme važenja zbog velikog broja građana Srbije koji žive u dijaspori, a koji nisu stigli da izvade nove crvene dozvole. Kako ne bi ostali bez svoje boravišne dozvole koja se nalazi u starom pasošu i mogli da se vrate u Srbiju Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je rešilo da ga produži.
Ministarstvo unutrašnjih poslova od 1. decembra izdaje nove srpske (crvene) pasoše sa skeniranim otiskom prsta vlasnika. To su biometrijski pasoši druge generacije koji već postoje u nekim zemljama Evropske unije.
U delu javnosti su se odmah pojavila pitanja da li će to, i na koji način, uticati na bezvizni režima Evropske unije prema Srbiji, pa su nagađanja išla dotle da će čak i oni građani koji imaju crveni pasoš, morati ponovo da vade novi. To, međutim, uopšte nije tačno.
Naime, reč je samo o jednom novom tipu zaštite koji postaje standardan, ali se neće odraziti na bezvizni režim, te će građani Srbije od 19. decembra sa novim pasošima, a koji nemaju skeniran otisak prsta, normalno bez viza putovati u zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma.
Kako je pojašnjeno iz MUP-a Srbije, skeniran otisak prsta je važan zbog bolje kontrole granice, ali i zbog projekta "I-gejt" koji se polako uvodi na aerodromima u Evropskoj uniji. Za sad se eksperimentalno primenjuje na aerodromu Shipol u Amsterdamu i reč je o projektu prolaska pasoške kontrole bez susreta sa policijskim službenikom.
"To je zapravo saradnja sa informacionim sistemom i sistem odlučuje na osnovu podataka u čipu i podataka na otisku prsta građana da li je identitet potvrđen i propušta ga bez ikakvog kontakta sa osobljem granične policije", kaže pomoćnik ministra policije Slobodan Nedeljković.
Na aerodromima će se narednih godina uvoditi prolazi pored kojih će, umesto policajca, postojati aparat u koji putnik stavlja pasoš, a zatim na predviđenom mestu i otisak prsta, kako bi se potvrdio identitet. Ukoliko je sve u redu, kapija će se otvoriti i putnik će formalno ući, odnosno izaći iz zemlje.
Novi postupak se neće primenjivati na drumskim, železničkim i lučkim prelazima, već je to ostavljeno za neku novu fazu modernizacije. Naravno, policija će i dalje raditi taj posao, ali će dvostruki sistem omogućiti brži prolazak putnika. Razume se, "I-gejt" se može primenjivati samo prema građanima kojima nije potreban vizni režim za ulazak u određenu zemlju.
Uvođenjem otiska prsta kao mere zaštite Srbija se svrstava u red država sa najmodernijim putnim ispravama, s obzirom da takve pasoše zasad izdaju samo tri države u Evropi.
Za građane Srbije koji poseduju dva pasoša, odnosno imaju srpsko i još neko državljanstvo, važno je da znaju da bi pri ulasku u neku zemlju, npr. Nemačku, trebalo iz nje i da izađu koristeći isti pasoš.
Ako uđete u Nemačku sa srpskim crvenim pasošem, on se pečatira i podaci o vašem ulasku u zemlju se skladište u centralni kompjuter zemalja šengena, a zatim izađete sa nemačkim pasošem, vi se formalno i dalje vodite kao da ste u toj državi. To vam može naneti problem kada sledeći put dođete u istu zemlju jer je moguće da vas carinik pita kada i kako ste izašli kada ne postoje podaci o tome.
Ili može da vam kaže da ne možete ući jer ste boravili više od 90 dana, a kako je nedozvoljeno pokazivanje više pasoša na carini, nastaće problem ako pokušate da se izvučete tako što ćete izvaditi nemački pasoš.
KONZULATI - POMOĆ U NEVOLJI
Konzulati su prva adresa u inostranstvu ako se nešto nepredvidjeno desi. Neko ko van zemlje ostane bez dokumenata ili iz drugih razloga zapadne u nevolje, prvo će se obratiti nekom od diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije.
U njima, u svako doba, pa čak i van radnog vremena, vikendom i praznicima, postoji neko kome možete da se obratite ako to situacija zahteva.
Ukoliko vam se desi da budete opljačkani i ostanete bez dokumenata ili ih izgubite to odmah treba prijaviti policiji zemlje u kojoj se nalazite. Policija vam izdaje potvrdu sa kojom odlazite u najbliži konzulat Srbije gde su dužni da vam izdaju pasoš u najkraćem roku. Ova putna isprava je privremena i traje maksimalno 60 dana.
Dešavalo se da naši učenici na ekskurziji u inostranstvu izgube pasoš veče pred povratak kući, a da zbog grupne vize svi moraju zajedno da izađu iz zemlje u kojoj su bili. U tim situacijama ceo problem se rešavao tokom noći, kada je konzulat završavao svu papirologiju i davao pasoš učeniku kako bi se vratio kući.
U slučaju da ostanete bez novca konzulat nema ovlašćenje da vam da neku sumu dok se ne vratite kući ili dok se ne snađete. Međutim, njegova obaveza je da kontaktira, ako to zatražite, porodicu u Srbiji i bude posrednik u transferu novca.
Konzulati vas ne mogu izbaviti iz zatvora ako ste u skladu sa zakonima zemlje u kojoj se nalazite iz nekog razloga lišeni slobode ili ste osuđeni na kaznu zatvora. Oni su tu da brinu da dobijete isti tretman kao i ostali građani koji se nalaze u istoj situaciji, da se na vas primenjuju isti zakoni i da imate obezbeđenog branioca po službenoj dužnosti.
Na vaš zahtev, policijski organi su dužni da vam obezbede kontakt sa konzulom, a on o vašem problemu obaveštava rodbinu u zemlji i pribavlja detalje vašeg slučaja. Konzulat ne može međutim, da plaća troškove advokata po vašem izboru, niti da daje kauciju radi privremenog puštanja na slobodu. To nije praksa nigde u svetu pa ni kod nas.
Slučaj Miladina Kovačevića, srpskog državljanina koji je u SAD-u uhapšen zbog napada na američkog državljanina i teških povreda koje je uzrokovao, izazvao je mnogo nedoumica. Prva informacija koja je procurila u javnost je bila da je on iz američkog zatvora pušten uz kauciju od 100.000 dolara koju je platio konzulat.
Kasnije je razjašnjeno da to nije bio novac konzulata, tj. Republike Srbije. U takvoj situaciji jedino konzulat ima pravo da polaže kauciju za svog državljanina, a novac su poslali roditelji iz Srbije. Konzulat se opet pojavljuje kao posrednik.
Konzuli dalje ne mogu imati ulogu advokata i zastupati nekoga pred pravosudnim organima zemlje prijema. Oni jedino mogu dati pravni savet u vezi naših propisa ili propisa zemlje domaćina ukoliko su sa njima upoznati.
Link sajta ministarstva inostranih poslova na kome možete naći spisak svih konzulata u inostranstvu. Zapišite one koji bi mogli da vam zatrebaju kada putujete:
http://www.mfa.gov.rs/Srpski/Worldframe.htm
KOLIKO SE MAKSIMALNO MOŽE OSTATI U ZEMLJAMA ŠENGENA?
Dolaskom Srbije na "belu šengen listu" ne znači da će naši državljani moći slobodno da se kreću po Evropskoj uniji koliko im je volja. Važno je znati da je naš beli šengen tipa "C“.
Taj tip vize znači da će građani Srbije, koji imaju biometrijski pasoš, slobodno moći da putuju u zemlje članice EU u kraće posete u trajanju do 90 dana svakih šest meseci (180 dana) bez obzira da li je reč o poslovnom putovanju, usavršavanju ili o turističkoj poseti.
Prema novim pravilima, osobe sa srpskim pasošima mogu da ostanu u zemljama šengenskog prostora maksimalno 90 dana od dana ulaska, a u okviru perioda od 180 dana (6 meseci).
Taj period se računa od trenutka kada prvi put uđete na teritoriju neke zemlje a u okviru navedenih 180 dana. Na primer, ako ste u neku od šengenskih zemalja prvi put ušli 1. januara, sledeći period od 6 meseci počinje da se računa 1. jula. Ako često putujete u šengenske zemlje, vi ste odgovorni da izračunate koliko vam je dana ostalo u okviru tog šestomesečng perioda.
To znači da možete da odete na nekoliko kraćih putovanja, pod uslovom da njihovo ukupno trajanje ne pređe 90 dana u okviru jednog šestomesečnog perioda (180 dana).
Ukoliko se prekrši pravilo tako da se boravak produži na više od 90 dana, policija traga za osobom jer se po prelasku prve granice pasoš putnika skenira i njegovi podaci su u centralizovanom kompjuteru zemalja belog šengena.
Ne treba zaboraviti da u centralnom informacionom sistemu postoje svi podaci o vašem kretanju i vremenu boravka u inostranstvu i da pogranična policija na osnovu ovakvog ponašanja može zaključiti da u EU putujete kako bi radili na crno i zbog toga vam zabraniti ulaz u zemlju.
Ko bude poželeo da ostane duže od tri meseca u inostranstvu, bilo da bi tamo živeo, radio ili studirao, moraće da zatraži boravišnu vizu. To je beli šengen tipa "D“.
I još jedna važna napomena. Bez obzira što imate sve papire, crveni pasoš, uplaćeno zdravstveno osiguranje, dokumente o robi koju unosite, pasoš za kućnog ljubimca, ispravan auto, policajac vas i pored toga na osnovu neke svoje procene može vratiti sa granice. To je njegovo diskreciono pravo, veoma retko se dešava, može se reći jednom u milion slučajeva. Ali ne treba zaboraviti da se ipak dešava.
RAD NA CRNO U EU
Svoj boravak reguliše na osnovu pravilia o kretanju i boravku stranaca države u kojoj se nalaze. A ta pravila se razlikuju od države do države šengenskog prostora.
Ukoliko neko bude zatečen da radi bez dozvole ili "na crno“ podleže readmisiji (deportaciji) i vraća se u svoju zemlju.
Zemlje Evropske unije usvojile su novi "plavi karton“ kako bi se regulisalo crno tržište radne snage i privukli kvalifikovani radnici iz zemalja kojie nisu u EU. To je jedinstvena evropska radna viza, koja kada se jedanput dobije važi za sve države EU osim u Velikoj Britaniji, Irskoj i Danskoj. Onaj ko dobije "plavi karton“ može da ostvari za sebe i svoju porodicu izvasna socijalna prava i socijalnu pomoć u periodu od jedne do četiri godine.
Zemlje koje su usvojile (njih 24) ovaj program imaju dve godine, do 2011., da ga implementiraju u nacionalno zakonodavstvo.
Trenutno između četiri i po i osam miliona ljudi radi na crno u zemljama EU, uglavnom u oblasti građevinarstva, ugostiteljstva i poljoprivredi. Set zakona kojim se reguliše "plavi karton“ i kazne za poslodavce koji zapošljavaju na crno trebalo bi da počne da se primenjuje 2011. godine. Kazne za poslodavce će biti ogromni novčani iznosi do zatvora u najgorem slučaju.
Kompanije koje se bave javnim nabavkama ili posluju na neki način sa državom će dobiti zabranu učešća na tenderima koje raspisuje država u roku od pet godina.
Francuska je jedan od primera lokalpatriotizma u odbrani radnih mesta od najezde radnika iz Istočne Evrope, a još teža situacija je u Švajcarskoj.
Privremena radna dozvola (A.P.T.) može se izdati stranim licima koja su pozvana na rad na period koji prvobitno ne prelazi jednu godinu, a koja obavljaju posao koji je po svojoj prirodi i u datim okolnostima privremen.
Pod uslovom da situacija u dotičnom regionu to ne sprečava, ovaj proces omogućava strancima, koji nisu u poziciji da se prijave za status stalnog zaposlenja, da privremeno rade plaćen posao na francuskoj teritoriji (lica na obuci - pripravnici, istraživači, naučnici, umetnici, radnici dodeljeni francuskoj filijali neke internacionalne firme od strane matične kompanije i sl.).
Radnici za stalno zaposlenje regrutuju se na inicijativu francuskih poslodavaca koji samostalno kontaktiraju strane kandidate.
Ipak, zaposlenje je moguće samo ukoliko u Francuskoj nema raspoloživih kvalifikovanih radnika.
AERODROM
Na aerodrom morate da dođete dva sata pre poletanja zbog bezbednosnih provera koje treba da se izvrše. Postupci su strogo određeni, pa su male šanse da se, ako proceduru pratite i poštujete, ne ukrcate se na avion. Za početak, ako vam je nešto nejasno, sumnjivo ili imate nešto da pitate UVEK se obratite zaposlenima u aviokompaniji ili u bilo kojoj aerodromskoj službi.
Proverite da li su podaci upisani u vašu avionsku kartu tačni. Važno je da vaše ime i prezime budu napisani baš isto kao i u vašem pasošu jer vam jedna obična kvačica koju ima slovo Ć, a u vašoj karti je napisano bez nje kao C može napraviti prve probleme. Danas se uglavnom koriste elekronske karte tako da vam za odlazak na aerodrom nije potreban nikakav papir, ali morate da znate kuda idete, kojom aviokompanijom putujete, a preporučljivo je i da zapamtite broj vašeg leta.
AVIONSKA KARTA
Prvo što treba da uradite na aerodromu je čekiranje karte, a svaka aviokompanija ima svoj CHECK-IN šalter. Ako idete čarter letom, čekiranje ćete obaviti na šalteru koji je namenjen samo i baš za taj let. To je mesto na kome se proverava tačnost podataka, utvrđuje da ste baš vi kupili tu avionsku kartu, predajete prtljag koji se pre toga meri. Ako ste se prepakovali i imate koji kilogram prtljaga više od propisanog, to ćete platiti prilikom čekiranja.
Možete zatražiti određeno mesto u avionu, napomenuti da li s nekim putujete i želite da sedite do njega, ili želite da budete što dalje jer ste se na putu do aerodroma smrtno posvađali, prijaviti lomljivi prljag i dobiti uputstva šta s njim... U zavisnosti od vrste putovanja i destinacije, na ovom mestu se proveravaju i eventualna pozivna pisma, vize i druga dokumenta ukoliko su neophodna...
Ako su sve crte i crtice na svom mestu, oslobodili ste se brige oko prtljaga, dobićete BOARDING PASS (CARD), čarobni papir bez koga ne možete da uđete u avion, a na kome se nlaze svi podaci u vezi s vama i vašim putovanjem, broj sedišta u avionu, prtljag koji ste predali...
Sada treba da proverite da li je boarding (ukrcavanje) za vaš let otvoren, a to ćete saznati na ekranima na kojima su informacije o letovima. Pratite sve informacije koje su vezane za vaš let. Ako boarding još uvek nije otvoren, opustite se, popijte kaficu u nekom od restorana. Treba da znate da je na aerodromima zabranjeno pušenje, na nekima postoje nezamislivo malena mesta gde možete eventualno da sebi priuštite nikotinsku dozu.
Ako je boarding za vaš let otvoren, krenite ka terminalu koji vam je na boarding karti naznačen. Mali aerodromi imaju samo jedan terminal, a oni ogromni i po nekoliko, a toliko su ogromni da često put s jednog terminala na drugi može da traje i do sat vremena. Zato stalno gledajte na sat jer je vreme jako važno na aerodromu. Ti ogromni aerodromi napravljeni su tako da i najzahtevnije probirljivce imaju čime da impresioniraju, te se nemojte previše opuštati jer bi vas atraktivni sadržaji mogli zaokupiti toliko da izgubite svaki osećaj za vreme, a avion vas nikada i ni u kojem slučaju neće čekati!!!
Morate proći i carinsku i bezbednosnu kontrolu, gde će još jednom utvrditi da vam je putna isprava u redu, proći ćete kroz mašinu (skener) koja detektuje oružje i ostale metalne predmete. Nemojte se uplašiti ako počne da pišti, pa vas zamole da se još jednom vratite, ti detektori se često bune i na neke komade nakita, pa će vas možda zamoliti da se nekog bar na kratko i oslobodite. Skener će uredno osmotriti šta ste to sve spakovali u ručni prtljag i eventualno vas olakšati za neke stvari koje nije dozvoljeno unositi u avion ili nisu propisano spakovane, u većoj su ambalaži od dozvoljene...
Kada ste prošli sve provere i vreme je da se ukrcate u avion i smestite u sedište, treba da pronađete GATE (gejt), to je deo terminala na kome posada i putnici ulaze u avion. Na velikim aerodromima i terminali su ogromni pa vas do gejta za vaš let mogu voditi stepenice, mostovi, električna vozila, vozovi... Na samom gejtu, stjuardesa će proveriti vašu boarding kartu i ako je sve kako treba, možete ući u avion, smestiti ručni prtljag kako je propisano i spremiti se za poletanje.
PRTLJAG
Sve kompanije imaju strogo utvrđena pravila o količini i sastavu prtljaga koji se može uneti u avion kao ručni prtljag, pa se potrudite da to ispoštujete da ne biste imali dodatnih maltretiranja na aerodromu.
Ako ne želite da se dovete u nepriliku na aerodromu pa da neke od sitnica koje vam znače poklonite nevoljno i obradujete nekog od zaposlenih u obezbeđenju, raspitajte se kod avio-kompanije s kojom letite o detaljima vezanim za prtljag.
U avionskom prevozu razlikuje se ručni prtljag (carry-on baggage) i predati prtljag koji se prevozi u posebnom delu aviona namenjenom baš za tu svrhu (cheched-in baggage).
Ručni prtljag nosite sa sobom u avionsku kabinu i striktno je određeno šta smete da unesete. Lepše polovine nikako neće moći da ponesu baš sve važne sitnice - makaze, turpije i sve što ide u pribor za nokte, brijač, otvarač za flaše, igle, špriceve morate uredno spakovati u torbu ili kofer koji se čekiraju i ni pod kojim uslovom ne mogu biti deo vašeg ručnog prtljaga.
Osoblje na proveri ručnog prtljaga takođe će vas lišiti i sportskih rekvizita kao što su: štapovi za golf, hokej, bilijar, bejzbol palica. Sve tečnosti koje biste poneli sa sobom u avionsku kabinu (šampon, krema, gel za tuširanje, parfem, dezodorans, pena za brijanje, maskara, sjaj za usne, sok, voda…) ne smeju biti u ambalaži većoj od 100 ml, a sve zajedno mora biti upakovano u providnu kesu sa specijalnim mehanizmom za zatvaranje i čija je ukupna zapremina jedan litar. Ta kesa u kojoj su upakovane sve tečnosti posebno se skenira. Takođe se posebno skenira i kesa u kojoj nosite lekove koji su vam neophodni tokom letenja i za koje morate imati potvrdu lekara u kojoj piše da vam je određena doza medikamenata neophodna.
Torba u kojoj ćete pakovati svoj ručni prtljag ne sme da bude prevelika (neke avio-kompanije tačno su odredile dimenzije, to obavezno proverite), a i težina je propisana takođe od strane avio-prevoznika (obično između 7 i 10 kilograma). Ako sa sobom nosite laptop ili neki drugi elektronski uređaj, mobilni telefon, CD plejer i slično, morate ih odvojeno skenirati jer se oni posebno proveravaju. Možete ih nositi, ali u avionu ne možete koristiti laptop ili CD plejer, jer nikakvi elektronski uređaji ne smeju da se koriste tokom letenja jer bi mogli da utiču na ometanje elektronike aviona.
Prtljag koji čekirate, odnosno predajete na check-in šalteru, ima takođe ograničenu količinu koja se ne plaća. Koliko ćete krpica moći da ponesete zavisi od destinacije i od klase kojom putujete. Obično u poslovnoj klasi možete na kontinentalnim letovima poneti 30 kilograma, a u ekonomskoj 20. Ako putujete na drugi kontinent, najčešće je moguće poneti dve takve torbe. Detalje oko količine predatog prtljaga određuje aviokompanija.
Svi putnici, pa i deca, imaju pravo na istu količinu prtljaga, pa čak i bebe. Ako ipak ne možete da spakujete sve potrepštine u jednu ili dve torbe, svaki kilogram preko određene težine prtljaga moraćete na check-in šalteru da platite. Cena opet zavisi od aviokompanije, kao i destinacije na kojoj putujete, a uglavnom se kreće od 1,5 do 5 evra po kilogramu.
Nikako ne smete nositi eksploziv i eksplozivne naprave, zapaljive materije, otrovne materije, magnete, supstance za izbeljivanje, boje… Nemojte se ljutiti, nikako vikati a još manje histerisati ako ljudi iz aerodromskog obezbeđenja procene da bilo šta u vašem prtljagu može ugroziti bezbednost leta i saopšte vam da taj predmet ne može s vama. Ništa vam neće pomoći, samo nepriličnim reakcijama možete sebi još više iskomplikovati situaciju.
Imate instrument i želite da ga ponesete u avionsku kabinu, što nije problem ako je instrument dovoljno malih dimenzija da ga možete držati u krilu ili propisno upakovanog kao ručni prtljag da može da se smesti u boks.
Muzički instrumenti, kao i umetnička dela, zahtevaju posebne dozvole i procedure, a može se desiti da ćete morati za svog muzičkog ljubimca povelikih dimenzija i celu avionsku kartu da kupite. Opet, sve detalje daće vam prevoznik s kojim putujete, a obavezno najavite i napomenite da želite ili morate da nosite muzički instrument!
IZGUBLJEN/OŠTEĆEN PRTLJAG
U 2008. godini prijavljeno je čak 32,8 miliona izgubljenih prtljaga. Ako vam se desi da nakon sletanja budete jedan od tih mnogih miliona putnika čiji prtljag je nekud odlutao ne preostaje vam ništa do da se obratite nadležnoj aerodromskoj službi za izgubljen prtljag. Na svakom aerodromu u svetu ta služba ima isto ime i isto se piše: LOST AND FOUND. Napravićete sa njima službenu belešku jer bez nje nećete moći dalje da tragate za svojim stvarima.
Službenici vam neće dozvoliti da po aerodromu zavirujete u ćoškove u nadi da se baš tu negde sakrio vaš kofer, već će vas zamoliti da nastavite po planu i programu kao da su sve vaše stvari s vama.
Aerodromska služba je nadležna i odgovorna za vaše stvari koje nisu našle put do vas i dužni su da vam u roku od 7 dana dostave prtljag na adresu na kojoj odsedate ili vašu kućnu adresu. Nema mesta panici, pomirite se s činjenicom, i nadajte se da će vaše krpice opet biti s vama čim pre. Dešava se, ali retko, da izgubljeni prtljag ne bude pronađen. Onda se pravi drugi zapisnik o vrednosti robe koja je bila u njemu, ali, Evropska komisija napominje da je maksimalna odšteta uglavnom 1.100 evra.
Ako sa sobom nosite dragocene i skupe stvari, preporuka je da ih dodatno obezbedite privatnim osiguranjem. Rok da se prtljag proglasi definitivno nestalim je 21 dan.
Nažalost, aerodromske službe zadužene za prtljag uglavnom nisu nežne, a još manje obazrive, i često se dešava da prtljag bude oštećen. I ovo treba čim pre, a najkasnije u roku od 7 dana da prijavite aerodromskoj službi koja će proveriti da li su oni odgovorni za oštećenje i eventualno, ali retko, i nadoknaditi vam načinjenu štetu.
PROPUŠTEN LET
Svaka vrsta nezgode je moguća, pa i da na letu sa presedanjem zakasnite na sledeći. To svakako nije vaša krivica i nema razloga da budete uplašeni i da mozgate kako ćete dalje. Za ovo je zadužena aviokompanija: ona mora da vam obezbedi najbrži mogući način da se prevezete do destinacije za koju ste platili, bilo nekim od svojih narednih letova ili letom neke druge kompanije.
Ako se desi da tog dana ne postoji način da stignete do svog odredišta, onda će vam vaša aviokompanija obezbediti i platiti smeštaj. To je njihova obaveza, tako da ako vam to niko ne ponudi, imate sva prava da od njih to i zahtevate.
