Nedelja 19. 1. 2020.
Washington
-20
  • Chicago
    -140
  • New York
    00
  • Belmont
    -90
  • Atlanta
    100
  • Boston
    160
  • Firt
    00
  • Denver
    60
  • Detroit
    -30
  • Dover
    40
  • Hartford
    -20
  • Orlean
    10
  • Helena
    130
  • Ren
    -100
  • Honolulu
    210
  • Las Vegas
    70
  • Portland
    170
  • Salem
    -20
  • Santa Fe
    -40
  • Tampa
    180
  • Topeka
    -30
0
Ponedeljak 30.11.2009.
11:18
Vestionline A

Beli šengen: Istorijat Evrope bez granica

Slobodno kretanje ljudi kao jedna od najznačajnijih ljudskih sloboda, a koje je danas jedno od simbola Evropske unije, zapravo nije poteklo iz same Unije. Reč je o potpuno nezavisnom međudržavnom ugovoru potpisanom između pet država 14. juna 1985. godine na brodu Princeza Mari-Astrid koji je toga dana plovio rekom Mozel.

Šefovi vlada Belgije, Nemačke, Francuske, Luksemburga i Holandije stavili su parafe, a u tom momentu je jedan od potpisnika upitao kako će sporazum biti nazvan. Brod je tada prolazio pored grada Šengena u Luksemburgu, praktično na tromeđi sa Francuskom i Nemačkom. Tako je i ugovor dobio naziv Šengenski.


Obiman dokument pun birokratskih fraza u suštini predviđa da državljani zemalja potpisnica imaju pravo da se slobodno kreću u državama potpisnica, ne pokazujući na granici bilo kakav dokument pasoš ili ličnu kartu, sa izuzetkom aerodroma. Kasnije se integracija razvijala i Šengenski ugovor postaje sastavni deo pravnog sistema Evropske unije na Amsterdamskom samitu 1992. godine.


Koren ugovora u evropskoj praksi je prvi put sporoveden još 1952. godine kada su Danska, Švedska, Norveška, Finska i Island potpisale takozvanu Nordijsku pasošku uniju. Danas, Zona Šengena (kako se naziva skup država izvornih i naknadnih potpisnica tog ugovora) obuhvata 25 država, prostor od 4,31 milion kvadratnih kilometara i približno 400 miliona ljudi.

Prve potpisnice Šengenskog sporazuma - Belgija, Holandija, Nemačka,
Francuska i Luksemburg
 


Pojam Šengena se u javnosti po pravilu vezuje za Evropsku uniju, što nije sasvim ispravno, s obzirom da postoje članice Unije koje su odbile da učestvuju u međudržavnom ugovoru, kao i one koje nisu članice EU, ali jesu deo šengenske zone. Naime, već u Amsterdamu 1992. godine Velika Britanija i Irska su tražile izuzeće. Neke od novoprimljenih članica, poput Kipra, Rumunije i Bugarske još nisu uskladile zakonodavstvo i operativnu kontrolu spoljnih granica Evropske unije, te još nisu priključene Zoni Šengena.


Sa druge strane, zahvaljujući obavezama koje proističu iz Nordijske pasoške unije, Norveška je odlučila da usvoji deo propisa EU i time i ona postane deo Zone Šengena, iako nije članica Unije. Isti je slučaj i kad je reč o Islandu. Poslednja država koja se uključila u Zonu Šengena je Švajcarska koja je počela da primenjuje popise EU 12. decembra 2008. godine, iako ni ona nije članca EU.


Državljani mikrodržava, kao što su Andora, Monako, Lihtenštajn, San Marino, Vatikan, kao i teritorija Grenland i Farska ostrva imaju sva prava kretanja kao i građani Zone Šengena.


Pristupanje Zoni Šengena često se meša sa viznom liberalizacijom, odnosno takozvanom belom šengenskom listom. Ovde je reč o ugovornom odnosu između EU, koja je sistem kontrole spoljnih i unutrašnjih granica preuzela 1992. godine i Unija, odnosno, države članice imaju pravo da državama koje nisu članice Unije, niti Šengenske zone dozvole ograničeni bezvizni režim sa državama Zone Šengena. Takav slučaj je, recimo, sa SAD, Kanadom, Australijom, ili na primer Hrvatskom, a od 2010. godine taj režim će važiti i za Srbiju, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu.

Velika Britanija i Irska jesu članice Evropske unije, ali one nisu obuhvaćene šengenskim sporazumom. To znači da je i pored vizne liberalizacije za ove zemlje biti potrebna viza.

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Neko ne razume vaše ideje i to počinje da se odražava na nivo poslovno-finansijske saradnje. Morate imati dovoljno razumevanja za svoju okolinu, stoga izbegavajte varijantu kažnjavanja ili destruktivno ponašanje. Između vas i voljene osobe neke stvari ostaju nedorečene, razmislite dobro o nastavku svađe.
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Susret ili rasprava sa jednom osobom na vas počinje da deluje zamorno. Osećate blagu rezignaciju, jer poslovni događaji ne idu u željenom pravcu. Ipak, nemojte dozvoliti da u vama prevlada nesigurnost i depresivno raspoloženje. Prijaće vam susret sa jednom bliskom ili dragom osobom, koja donosi vesti.
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Imate dobro idejno rešenje, ali neko pokušava da ogranici vasu ulogu i uticaj na dalji tok poslovnog dogovora. Nemojte dozvoliti, da se nesporazum negativno odražava na vasu koncentraciju ili da vas neko "ulovi" u svoju zamku. Važno je da se nalazite u pozitivnom okruženju. Pažljivije birajte društvo za grad.
  • 2020 © - vesti online