Srpski blud na crno

Najstariji zanat je u Srbiji kažnjiv zakonom, ali je još na nivou prekršaja a ne krivičnog dela, pa se prodaja tela kažnjava kao "uznemiravanje javnog reda i mira", kao i puštanje glasne muzike. U Švedskoj više para zarade prostitutke nego fabrike automobila "Volvo" i "Saab" zajedno, a centri za zapošljavanje u Nemačkoj podvodače tretiraju kao zanimanje.

Oko Železničke i autobuske stanice u Beogradu viđaju se one "najjeftinije"

Dok jedne izlaze iz skupih automobila, druge rade u salonima za masažu ili svoje telo prodaju na ulici. Poznate su kao prodavačice ljubavi. Često se leče u centrima za odvikavanje od droga, nije redak slučaj da još iz detinjstva imaju iskustva sa nasiljem. Posao kojim se bave opravdavaju lošom materijalnom situacijom ili govore da je i to posao kao i svaki drugi. Često dobijaju batine i od podvodača i policije, a umeju i za sebe da kažu "tako mi i treba kad sam kurva".

Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja nema regulisan problem prostitucije. U našoj zemlji je podavanje za novac još na nivou prekršaja, a ne krivičnog dela. Kazne za bavljenje prostitucijom su od od 10.000 dinara, pa do zatvorske kazne koje mogu da budu od jednog do dva meseca. Kažnjavanje je još na nivou prekršaja, a ne krivičnog dela, pa se prodaja tela kažnjava kao "uznemiravanje javnog reda i mira", kao i puštanje glasne muzike.

U hotelskoj prostituciji devojka po satu može da zaradi i 200 evra, dok je kod ulične ta zarada od 10 evra pa naviše. Visoka prostitucija radi se u striktno zatvorenim krugovima i okuplja najlepše devojke. Njihovi angažmani traju po nekoliko dana, pa i meseci, a jedna devojka za godinu dana može da zaradi stan u Beogradu.

Noćni profit za domaćice

Honorarni posao za domaćice i studentkinje

"Za dvadesetak minuta klijentu naplatim 20 evra. Od deset uveče pa do tri ujutro, dokle obično ostajem, zaradim oko 100 evra na noć. Ne izlazim svako veče, već kad mi nestane para", objašnjava jedna od desetak žena koje obučene u mini suknje i bunde stoje u parku preko puta autobuske stanice u Beogradu.

Internet sajtovi pod pokrivalicom "upoznavanje" ili "sastanak" pravo su leglo oglasa preko kojih se nudi seks za novac. Uz golišave slike i poruke "tražiš klinku" ili "voliš iskusne matorke", "pozovi ako voliš grubu igru", "nevaljala sam, kazni me", "tuđa, a svoja" vrlo je lako jednim klikom kompjuterskog miša stupiti u kontakt sa noćnim damama.

Nekadašnje oglase za poslovnu pratnju zamenili su saloni za masažu. Vlasnici salona teško otkrivaju detalje posla kojim se bave. Ipak, kako saznajemo u salonima koji se reklamiraju u oglasima, masažu traži deset odsto mušterija, dok ostali klijenti uglavnom zahtevaju da to bude masaža sa završnicom ili neke druge vrste erotske masaže.

Devojke koje rade u salonima, kako kaže jedan od vlasnika, u početku nisu baš voljne da prihvate posao, ali se na kraju same javljaju kad ih pritisne besparica. Najčešće su to studentkinje iz provincije, ali ima i udatih žena srednjih godina koje na ovaj način dopunjuju kućni budžet. Masaža sa završnicom košta 50 evra, novac dele devojka i poslodavac.

Najrasprostranjenije i teže za otkrivanje jeste hotelsko bavljenje ovim zanatom, jer se odvija unutar četvorougla: devojka, recepcionar, taksista i klijent. Devojke svoja tela prodaju i pod okriljem noćnih barova i klubova za zabavu, a fiktivno su zaposlene kao striptizete, umetnice ili voditeljke šou programa. 

Prema saznanjima "Vesti", u Srbiji ima oko 40.000 osoba ženskog i muškog pola, koji svakog dana prodaju svoje telo pod okriljem salona za masažu, stoje ispod mostova, nude usluge po parkovima ili posao obavljaju u elitnim hotelima ispunjavajući hirove bogate klijentele za novac. Podaci policije, pak, govore da je u Srbiji registrovano oko 1.000 prostitutki.

Predsednik Upravnog odbora Jazasa Viktorija Cucić objašnjava za "Vesti" da se država uopšte ne obazire na ovu pojavu, kao i da postoji ogromna razlika između ulične i visoke prostitucije.

"Ima dosta nelogičnosti u našem zakonu, jer on govori samo o ženskoj prostituciji, iako po statistici u Srbiji čak 30 odsto čine muška i transrodna prostitucija. Policija najčešće hapsi prostitutke sa ulice. One su obično niskog socijalnog statusa, lošeg zdravlja, a nešto više od trećine nema nikakva dokumenta. Smatraju da nemaju alternativu da žive neki drugačijim, normalnijim život", objašnjava Cucićeva.

Istorija i ekonomija

Carica Teodora je najpoznatija svetska kurtizana koja se popela do prestola Vizantijskog carstva udavši se za Justinijana (rođen u Caričinom gradu kod Lebana). Teodora je, po Prokopiju, poticala iz najnižeg staleža koji su činili cirkuski zabavljači, uličarke i oslobođeni robovi. Početkom VI veka takvim ljudima je uskraćivan pristup crkvama i sve do samrti krštenje i pričest. 

Teodorin otac Akakije bio je čuvar medveda na carigradskom hipodromu. Prerano je umro i ostavio udovicu, bivšu zabavljačicu. Teodora se brzo odala visokoj prostituciji sve dok se u Carigradu nije upoznala sa šefom tajnih službi Petrom Sabatijem, budućim Justinijanom, rođakom Justina Prvog. U to vreme je vodila častan i siromašan život prelje, a dve godine posle venčanja postala je vizantijska carica. Uticala je na donošenje zakona koji su štitili ženska prava, pa su žene prvi put dobile pravo posedovanja i nasleđivanja imovine.

U Kraljevini Srbiji zakon "regulisanje prostitucije i teranje javnog bluda" bio je usavršavan više puta 1881, pa 1884, zatim 1900, sve dok "đeneral" Živković, u vreme šestojanuarske diktature 1929. godine, nije pogasio "crvene fenjere" jer je smatrao da su i oni poluga haosa koji je bio zahvatio nesrećnu Kraljevinu Jugoslaviju. Pod nadzorom policije i lekara, u to vreme u Beču, Parizu, Pešti i Berlinu prodavačice ljubavi radile su legalno.

Od svih zemalja bivše SFRJ najstariji zanat na svetu u legalne tokove prva je uvela Slovenija. U ovoj zemlji od 1997. zanimanja prostitut i prostitutka nalaze se u zvaničnom registru zanimanja. Od 2002. smatra se legalnim poslom, a stručnjaci su procenili da godišnji promet u toj privrednoj grani može da dostigne oko 10 miliona evra. Odmah za njima Organizacija za zaštitu prava hrvatskih homoseksualaca je počela akciju za legalizaciju ženske i muške prostitucije u Hrvatskoj.

Evropski sud u Luksemburgu 2002. je doneo odluku je da države članice Evropske unije u svom zakonodavstvu mogu da izjednače prostituciju sa ostalim privrednim granama. U Nemačkoj, gde se u prostituciji godišnje okrene skoro 20 milijardi evra, žene mlađe od 55 godina koje se nalaze na birou rada obavezne su da prihvate svaki posao koji im se ponudi, čak i ako je reč o zaposlenju u legalizovanoj industriji seksa. Podvođenje se tretira kao profesija.

U švedski budžet slije se više para od prostitutki nego od fabrika automobila "Volvo" i "Saab" zajedno. U Mađarskoj, u kojoj legalno radi 20.000 registrovanih prostitutki procenjuje se da se od ovog "zanata" u državnu kasu slije milijardu evra godišnje. Prostitucija je legalizovana i u Švajcarskoj, Austriji, Grčkoj, Letoniji i Turskoj. Retke su zemlje poput Irske, gde se plaćanje seksa smatra teškim krivičnim delom zbog jakog uticaja Katoličke crkve.

Poznavaoci tvrde da je ekonomska kriza uticala da prostituisanje postane masovna pojava u Srbiji. Pale su cene bludničkih usluga, ali je zato profitirala politička prostitucija. Profitabilno preletanje iz jedne partije u drugu omiljen je vid srpske rasprodaje mišljenja i uverenja, koje je uvek imalo višu cenu od telesnih usluga.
 

Čitajte i drugi deo teme o prostituciji u Srbiji: Demokratija ubila seks u Srbiji