Na posao se čeka i po pet godina
Građani Srbije, u proseku, na posao čekaju četiri godine, a najteže do zaposlenja dolaze krojači, učitelji, mehaničari i prodavci.
S druge strane, najtraženija su zanimanja stručnjaka za informacione tehnologije, inženjera elektrotehnike, ekonomista, kuvara.
Zabrinjava, međutim, podatak da većinu nezaposlenih čine mladi od 25 do 34 godina starosti.
Kako govore podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, prosečno trajanje nezaposlenosti na evidenciji na kraju jula 2010. godine iznosila je 3,74 godine, a više od toga na posao čekaju šivači, krojači, izrađivači gornjih delova obuće, tkači. S druge strane, najtraženiji su IT stručnjaci, kao i inženjeri elektrotehnike, ali i ekonomisti.
Nezaposlena lica
|
Na ceni su i oni koji nisu završili fakultete, pa lako do posla dolaze i pekari, poslastičari, kuvari i pica majstori. Ono što bi moglo da iznenadi jeste struktura nezaposlenosti po godinama obrazovanja, jer je najviše nezaposlenih među radno najsposobnijim stanovništvom, dakle među onima koji imaju između 25 godina i 34 godine.
U Uniji poslodavaca Srbije potvrđuju da su ovi podaci relevantni, te da je za zapošljavanje najvažnije iskustvo u poslu.
"To je jedna stvar, a druga je ta što većina domaće radne snage ima samo srednju stručnu spremu. Ali i oni s visokom spremom dugo čekaju na posao, na primer geografi i etnografi, jer se mogu zaposliti samo u obrazovanju ili pri nekom institutu.
S druge strane, ekonomisti, pravnici, pa i administrativni radnici, zanimanja su koja su kod nas potrebna. U svakom slučaju, potrebno je da ljudi završe dodatne kurseve kako bi imali što šire znanje i tada će lakše dolaziti do posla", objašnjava Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.
A kada su kursevi i prekvalifikacije u pitanju, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje organizuju obuke za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju. Obuke traju do šest meseci i realizuju ih predavači i instruktori u obrazovnim i trening centrima. Najzastupljenije su obuke baš iz onih oblasti gde je i deficit najveći – iz ekonomije, prava i administracije, geodezije i građevinarstva, ugostiteljstva i turizma, mašinstva i obrade metala.
Prema poslednjim podacima, u Beogradu je najveći broj onih koji posao nađu u roku od dve godine, ali ima i onih koji posao traže i pet godina, ali i više od toga.
Kada su najtraženija zanimanja u pitanju, kao po pravilu, najviše oglasa za posao u prestonici može se naći u sektoru informacionih tehnologija, ekonomije, ali i turizma i zdravstva. Posla gotovo da nema za oblast poljoprivrede, sociologije ili biologije.
Kada je Kragujevac u pitanju, na evidenciji filijale Nacionalne službe zapošljavanja trenutno su 22.652 nezaposlena. To je najniži broj lica koja traže zaposlenje zabeležen u poslednje tri godine. Prema rečima direktorke Ljiljane Petrović, samo sprovođenjem aktivnih mera zapošljavanja, posao je poslednjih meseci našlo oko 500 građana.
Na posao najmanje čekaju pedagozi, psiholozi, mašinski i građevinski inženjeri, samo nekoliko meseci, a najduže ekolozi, matematičari, fizičari i hemičari, koji na birou provedu od tri do četiri godine. Lica sa srednjom spremom takođe čekaju do pet godina na posao, ali oni prihvataju i posao mimo struke, pa se tako skraćuje rok njihovog čekanja.
Prosečna dužina čekanja na posao u Nišu je tri i po godine. Muškarci na posao čekaju 2,7 godina, a žene četiri godine. Od fakultetski obrazovanih ljudi, na posao čeka mnogo lekara jer je na evidenciji njih 370. Profesori matematike i fizike mogu lako da se zaposle jer su traženi. I sa diplomom nekog elektronskog fakulteta se relativno lako može naći posao. Farmaceuti su takođe na ceni, kao i profesori stranih jezika.
U Novom Sadu najteže do posla dolaze oni koji su završili gimnaziju, kao i pravni i ekonomski tehničari, dok je velika tražnja za armiračima, monterima instalacija, ginekolozima i oftamolozima. Lica koja su prijavljena na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Južnobačkom okrugu u proseku na posao čekaju oko tri godine.
