Danas je Međunarodni dan demokratije
Međunarodni Dan demokratije, koji je 2007. godine proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija na inicijativu Interparlamentarne unije, biće obeležen danas.
Generalna skupština UN je 2007. godine donela odluku o proglašenju 15. septembra za Međunarodni dan demokratije, pozivajući sve članice, vladine i nevladine organizacije da ubuduće taj dan obelažavaju kao dan borbe za ostvarenje demokratskih ideala.
Prvi put u istoriji Dan demokratije je obeležen 2008. godine, kada je u sedištu UN održana ceremonija na kojoj su govorili generalni sekretar Ban Ki Mun, predstavnik Katara, zemlje koja je bila glavni predlagač rezolucije o proglašenju Međunarodnog dana demokratije i drugi zvaničnici UN.
Rezolucija o proglašenju Međunarodnog dana demokratije usvojena je konsenzusom u Generalnoj skupštini UN, a tada je potvrđen stav da je "demokratija univerzalna vrednost, zasnovana na slobodnoj volji naroda da odrede svoj politički, ekonomski kulturni i društveni sistem i u potpunosti učestvuju u svim aspektima života".
"Demokratija ima zajednička obeležja u svim delovima sveta, ali ni jedna zemlja ili region ne polaže isključivo pravo na nju", navedeno je u rezoluciji UN.
Međunarodni dan demokratije je 2008. godine prvi put obeležen i u Srbiji, kada je u Domu Narodne skupštine održana svečana sednica na kojoj su govorili predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković i predsednica parlamenta Slavica Đukić- Dejanović.
Na sednici je govorio i Dejvid Lens Klark, predstavnik UN u Srbiji, a njoj su prisustvovali i drugi državni zvaničnici, članovi vlade, predstavnici diplomatskog kora i verskih zajednica, kao i drugi gosti iz javnog života.
Demokratija se prvi put pojavila u staroj Grčkoj u četvrtom veku pre nove ere, a taj pojam je izveden od grčkih reči demos (narod) i kratos (vlast).
Demokratija je politička orijentacija koja favorizuje vladu naroda, odnosno izabranih predstavnika i predstavlja politički sistem baziran na pravu građana da biraju svoje predstavnike, što je i osnovni i suštinski koncept demokratije.
Postoje dve vrste demokratija - direktna, u kojoj u procesu donošenja odluka učestvuju svi građani, i predstavnička, koja je danas zastupljena u najvećem broju zemalja, a u kojoj građani na izborima biraju svoje predstavnike u parlamentu i daju im autoritet da donose odluke u njihovo ime.
