Dan žalosti - kako se ponašati?
Mnogi građani Srbije iako upoznati sa proglašenjem Dana žalosti zbog smrti patrijarha Pavla iznenadili su se kada su u ponedeljak na kioscima zatekli dnevnu štampu potpuno crnih naslovnih strana. Mada to propisuje Zakon o obeležavanju Dana žalosti, čini se da se sve zakonske odredbe nisu poštovale i u ranijim slučajevima, a ovo je treći put ove godine da Republika Srbija proglašava žalost na svojoj teritoriji.
Prvi put je bio početkom jula kada je posle teške saobraćajne nesreće u Egiptu, u kojoj je poginulo devetoro srpskih turista, Vlada odlučila da proglasi Dan žalosti. Nešto više od mesec dana kasnije, početkom septembra, desila se eksplozija u fabrici "Prvi partizan" u Užicu. Tada je poginulo sedmoro radnika, a Vlada je ponovo objavila žalost na teritoriji države.
Krajem istog meseca u Beogradu je ubijen francuski državljanin, turista, Bris Taton. Tom prilikom gradonačelnik Dragan Đilas je odlučio da na teritoriji Beograda proglasi Dan žalosti, na šta po prethodno pomenutom zakonu ima pravo. U svim ovom slučajevima grad i država su funkcionisali kao da se ništa nije desilo i mnoge odredbe zakona nisu uzete u obzir iz neznanja ili nemarnosti.
Pored Vlade koja donosi odluku o obeležavanju žalosti na teritoriji cele države, zakon isto ovlašćenje daje i autonomnoj pokrajini, opštini ili gradu Beogradu ukoliko se radi o događaju od lokalnog značaja.
Odredbe ovog zakona pripisuju i način obeležavanja Dana žalosti koji se mora poštovati na teritoriji na kojoj je žalost proglašena.
Prema zakonu Dan žalosti se proglašava u slučaju tške nesreće koja je za posledicu imala smrt i ranjavanje većeg broja ljudi, ili u slučaju smrti neke osobe za koju vlada proceni da je imala visoke zasluge za zemlju.
Spuštanje zastava na pola koplja
Tog ili tih dana sve zastave u zemlji, oblasti ili gradu, zavisno od teritorije na kojoj je žalost proglašena, se spuštaju na pola koplja uz adekvatno noćno osvetljenje. Zastave, kako državne tako i obeležja klubova i sportskih organizacija, se spuštaju i na sportskim borilištima ako se tih dana održavaju neke igre. Zakon ne predviđa otkazivanje sportskih nadmetanja, ali je obavezano održati minut ćutanja koji započinje sudija tako što zviždukom daje znak da svi, i igrači i publika, ustanu.
Minut ćutanja
Poštu minutom ćutanja moraju da organizuju i poslodavci u svojim kolektivima, a isto su dužne da urade i obrazovne ustanove na početku prvog časa. Međutim, u Srbiji se početak trodnevne žalosti za preminulim patrijarhom poklopila sa štrajkom prosvetara koji su u ponedeljak odbili da u mnogim školama održe prvi čas u pre i posle podnevnoj smeni.
Mediji, ustanove kulture i javna mesta
Zakon o obeležavanju dana žalosti posebno propisuje ponašanje medija i ustanova kulture tom prilikom. Pored toga što moraju javnost da obaveste o proglašenju žalosti i javnim skupovima koji se povodom toga organizuju, kao što je u ovom slučaju prenos patrijarhovog tela u Sabornu crkvu, mogućnost da građani dođu u crkvu i odaju poštu patrijarhu, vreme i mesto sahrane, svi mediji moraju detaljno da prilagode svoju programsku šemu situaciji.
Zabranjeno je emitovanje humorističkih, zabavnih i muzičkih sadržaja. Televizijeske emisije se moraju prilagoditi Danu žalosti kao i muzika koja se pušta, a to u praksi uglavnom znači emitovanje klasične, horske ili instrumentalne muzike.
Isto važi i za muzeje, pozorišta, bioskope i druge ustanove na kojima se odvija scenski program. Zakon ne predviđa prekid njihovog rada, ali nalaže prilagođavanje sadržaja Danu žalosti.
Emitovanje zabavne ili narodne muzike tokom dana žalosti, odnosno održavanje zabavnog programa, zabranjeno je na javnim mestima uopšte, a to podrazumeva i ugostiteljske objekte (restorane, kafiće, održavanje koncerata zabavne ili narodne muzike...).
Ponašanje pojedinca na javnom mestu (ulica, kafana, sportski objekat...) takođe je ograničeno zakonom o Danu žalosti. Svako nedolično ponašanje kojim se namerno krše odredbe zakona moće biti novčano sankcionisano uz prekršajnu prijavu.
Kazne
Za nepoštovanje Zakona o obeležavanju dana žalosti predviđene su novčane kazne u vredosti od 2.000 do 200.000 dinara.
1. za neisticanje zastava na pola koplja uz odgovarajuće osvetljenje
2. za neomogućavanje odavanje pošte minutom ćutanja
3. radiodifuzna organizacija (televizija ili radio) koji se ne pridržava zakonskih odredaba
4. obrazovna ustanova ako ne obeleži Dan žalosti
5. ustanove u oblasti kulture ako ne prilagode svoj program Danu žalosti
6. sportska organizacija ako se ne pridržava odredaba zakona
7. vlasnici turističkih, ugostiteljskih i sličnih objekata ako se ne pridržavaju odredaba zakona
8. fizičko lice koje na javnom mestu namerno povredi obavezu obeležavanja Dana žalosti
