Krizna grupa nudi rešenje za status severa KiM
Međunarodna krizna grupa (MKG) preporučila je hitne pregovore između predsednika Srbije Borisa Tadića i kosovskog premijera Hašima Tačija i ponudila tri varijante za rešenje statusa severa Kosova i Metohije, pišu beogradski mediji.
U izveštaju o "Kosovu i Srbiji posle mišljenja Međunarodnog suda pravde", MKG u preporukama vladama Srbije i Kosova, kako prenosi ''Politika'', smatra da u razgovorima ravnopravnih partnera treba razmotriti tri predloga:
1. Priznanje Kosova i Metohije u okviru postojećih granica
2. Široku autonomiju za teritoriju severno od Ibra, u skladu sa teritorijalnim integritetom Kosmeta (što podrazumeva regionalnu zakonodavnu i izvršnu vlast i kontrolu većine carinskih prihoda i poreza)
3. Autonomni status za verske objekte SPC, uključujući sve odredbe Ahtisarijevog plana, dopunjene odredbom o međunarodnoj oružanoj zaštiti posle odlaska Kfora koje će garantovati sporazum ili rezolucija Saveta bezbednosti UN.
Za sever Kosmeta, u preporukama MKG su pomenute tri opcije.
Tači odbacio predloge krizne grupe
|
Prva je "Ahtisarijev plan", koji, kako se navodi, Srbima nudi široku autonomiju i veze sa Srbijom i, zahvaljujući decentralizaciji, dozvoljava srpskim opštinama funkcionisanje bez velikog uticaja Prištine.
"Novoformirana opština severna Mitrovica uživala bi proširene nadležnosti u pogledu sekundarne zdravstvene zaštite i visokog obrazovanja. Stare i nove opštine sa obe strane Ibra imale bi pravo da formiraju udruženja za ostvarivanje zajedničkih interesa i veze sa institucijama u Srbiji", navela je "Politika".
Druga preporuka MKG, prenosi beogradski list, vezana je za pitanje široke autonomije, pošto "na osnovu razgovora sa funkcionerima u Prištini, MKG primećuje da su oni počeli da priznaju da sever nije isto što i jug i da su, umesto prvobitne namere da ''paralelne srpske opštine'' zamene zvaničnim, sada spremni da razmotre legalizaciju postojećih srpskih struktura u vlastiti sistem".
U zamenu za "normalizaciju" odnosa sa Srbijom - razmenu diplomatskih predstavnika i ukidanje veta na članstvo u međunarodnim institucijama - Kosmet u ovoj varijanti može da ponudi severu, osim nadležnosti po Ahtisarijevom planu, odvojenu komandu policije i direktno ubiranje većeg dela carinskih dažbina na severnoj granici, predlaže MKG.
Međutim, kako se navodi, Beograd bi morao da prihvati kontrolu granice koju bi obavljala Priština i zajednički pravosudni sistem.
Sever bi, predlaže MKG, mogao da ima regionalni parlament sa punim nadležnostima u određenim pravnim oblastima i primenu u nekim drugim. Zakonodavne vlasti bile bi ovlašćene da odrede datum regionalnih izbora, koji ne bi morali da se održavaju u isto vreme kada i izbori na ostalom delu Kosova. Parlament bi izabrao i predsednika, prenosi Politika.
|
Krizna grupa predložila je da severni deo pokrajine može da prikuplja visok procenat carinskih prihoda od saobraćaja sa Srbijom i Crnom Gorom i dobija dogovoreni procenat od poreza i PDV prikupljenih u regionu, kao i da zadržava sve lokalne poreze.
''Zadržali bi pravo na dodatna sredstva iz Srbije, a sever bi postao vlasnik sve državne imovine na svojoj teritoriji, sem one od nacionalnog značaja, kao što je jezero Gazivode", predložila je MKG. |
Sever bi, smatra MKG, mogao da uspostavi lokalne policijske snage i lokalne sudove sa nadležnostima u građanskim sporovima i krivičnom jurisdikcijom za manje teška krivična dela. "Policija 'Severa' mogla bi direktno da sarađuje sa policijom Srbije, pod uslovom da o tome bude obaveštena Kosovska policija".
Srbija i Kosovo bi priznali jedni druge i uspostavili "meku granicu" (ne samo na severu Kosmeta), "kako bi građanima obeju država bila dovoljna samo lična karta za prelazak, a Srbija bi priznala sva kosovska dokumenta i univerzitetske diplome".
Treća predlog, kako navodi "Politika", je razmena teritorija, jer MKG zaključuje da je "Beograd radije za podelu, pri čemu bi sever pripao (ili ostao) Srbiji, dok bi na ostatak Kosova gledali kao na nezavisnu državu".
Krizna grupa konstatuje da su u Beogradu "osetljivi na loš imidž reči podela, pa umesto toga koriste sintagmu 'interno prilagođavanje administrativne granice koje vodi novoj spoljnoj granici'".
"Navodeći da Priština nije za podelu 'svoje teritorije', MKG konstatuje da Beograd počinje da razmišlja, mada još ne saopštava javno, o razmeni većeg dela Preševske doline za sever Kosova. Za Srbiju je 'crvena linija' u Preševskoj dolini novoizgrađena vojna baza 'Jug' u Cepotini, južno od Bujanovca, autoput za Solun koji prolazi kroz Preševo i Bujanovac i opština Medveđa", naveo je list.
