Dinkićevi trutovi pre dijaspore
Dok Srbija zatvara neka konzularna predstavništva, otežavajući mnogim građanima u dijaspori dolazak do ličnih dokumenata i rešavanje drugih administrativnih problema, samo na 28 ekonomskih diplomata poslatih širom sveta, iz budžeta godišnje odlazi gotovo 1,4 miliona evra.
Mada se stalno govori o racionalizaciji troškova, potezi države nisu jasni dijaspori, jer je konzulat u Lionu ugašen, a uz najavu zatvaranja diplomatsko-konzularnog predstavništva u Gracu, čuje se i da Srbija otvara konzulat u Herceg Novom.
Apeli naših građana iz lionskog konzularnog područja su da im se vrati DKP, a predstavnici Srba ogorčeni ovim potezom, ukazuju da u tom delu Francuske živi 35.000 građana Srbije kojima je predstavništvo matice neophodno kako ne bi prevaljivali kilometre do sledećeg. Zato traže da se ponovo otvori, a Milovan Jovanović koji živi i radi u tom delu Francuske, matici je poručio neka prepolovi nerazumno visoku sumu od 7.000 evra mesečno kojom se u Parizu i dalje plaća stan ambasadorke Uneska Zorice Tomić.
U najavi i policijske diplomatePosle ekonomskih diplomata, država se sprema da u "beli svet" pošalje i policijske. Kako se čulo, diplomatski oficiri bi trebalo da pokriju prvo zemlje bivše SFRJ, a zatim i svetske prestonice u kojima postoji potreba za aktivnom i brzom policijskom saradnjom sa Srbijom. Diplomatski oficiri koji treba da uspostave kontakt sa inostranim policijama biće razmeštani u srpske DKP, a glavni zadatak im je razmena informacija u borbi protiv organizovanog međunarodnog kriminala. Zbog ekonomske krize, odustalo se od ovog projekta prošle godine, ali bi mogao da zaživi do kraja ove. |
- Neka joj nađu, takođe, luksuzni stan za polovinu te sume i nama prebace 3.500 evra, da iznajmimo malu prostoriju i plaćamo jednog konzula. Zar naša vlast ne može da shvati da moramo do konzulata u Parizu da prevaljujemo 1.500 kilometara da bismo uzeli neki dokument - kaže on i pita vlast u Srbiji hoće li na ovaj način da Srbe otera od srpskog i ugura u francusko državljanstvo.
Gužva zbog pasošaU konzulatima su velike gužve. Termini u Diseldorfu se zakazuju već za avgust sledeće godine, a dnevno se obradi po 50 zahteva. Zaposleni u konzulatu rade praktično non-stop i "priskaču" u pomoć jedni drugima. U tom DKP-u su nam objasnili da je broj aparata za uzmanje biometrijskih podataka, između ostalog, prilagođen i broju službenika, a čiji je broj opet usklađen sa racionalizacijom koja je sprovedena u svim državnim institucijama, pa tako i u MSP-u. Prema saznanjima "Vesti" primanja zaposlenih u administraciji u konzulatima nisu velike, ali dovoljne su za život i rad u državi u kojoj su raspoređeni. Takođe, nezvanično saznajemo da je reč o cifri koja ne premešuje 1.000 evra mesečno. |
Pokušaji "Vesti" da u Ministarstvu spoljnih poslova dobiju odgovore na pitanja iz dijaspore, bio je bezuspešan. Tako nismo uspeli da saznamo zašto je u saradnji sa Ministarstvom ekonomije umesto za konzulate, opremu za izdavanje dokumenata, a posebno deficitarno ljudstvo u DKP-ima, Ministarstvo spoljnih poslova rešilo da budžet optereti sa 28 novouvedenih misionara čije su plate između 2.500 i 3.500 evra plus prateći mesečni troškovi od 1.000, a da Srbiji nisu obezbedili nijednu inostranu investiciju! I zašto tih 350.000 evra tromesečnih troškova nisu usmereni na DKP-e, već građani u dijaspori čekaju i do godinu dana na dokumenta, kao što je slučaj u ambasadi u Beču gde se zakazuje za drugu polovinu 2011!
U Ministarstvu ekonomije koje finansira ekonomske atašee kažu da će i najmanja investicija koju donese neko od njih isplatiti troškove svih na godišnjem nivou. Objašnjavaju i da su neke inostrane kompanije posle kontakta sa novim diplomatama već stupile u komunikaciju sa institucijama u Srbiji. Suprotno se, međutim čuje iz nekih srpskih DKP-a, da ovi novi službenici teško ili nikako ostvaruju komunikaciju u inostranstvu, jer nisu diplomatskog ranga koji bi im omogućio prohodnost do relevantnih faktora.
Pušara: Partijski kriterijumi
Kostadin Pušara
Razlog što rezultati ekonomskih diplomata još nisu odmakli od nule, prema mišljenju ekonomskog eksperta Kostadina Pušare, leži u izvitoperenosti ove dobre ideje uvezene iz razvijenog sveta, i pravnoj nesigurnosti Srbije. - Umesto ljudi od ugleda u svet su poslali kadrove sa partijskim knjižicama, pa kakav se rezultat može očekivati. Ja smatram da ako te diplomete do sada nisu odradile bar petnaestak odsto posla, a ne vidimo da jesu, pitanje je šta tamo oni uopšte rade? Srbija prvo treba da popravi međunarodne procene koje je svrstavaju u zemlju visokog političkog i ekonomskog rizika, što automatski odbija strane investitore. Imamo nesiguran pravni sistem, glomaznu administraciju, pa ulagač ne vidi zaštitu svojih interesa, a ako i reši da dođe, brzo kod nas upada u lanac korupcije - ističe on i dodaje da, iako se zakoni u toj oblasti usvajaju, boljitak se ne oseća, jer se ne primenjuju. |
Za zaposlene u kozulatima 1,6 miliona evra
Suma predviđena rebalansom budžeta za prošlu godinu za plate zaposlenih u diplomatskim misijama iznosila je 1,703 milijarde dinara (ili oko 1,6 miliona evra), dok je za socijalna davanja zaposlenima u ambasadama i konzularnim predstavništvima predviđeno 18,59 miliona.
Među 28 destinacija širom sveta su i glavni gradovi bivših jugoslovenskih republika, pa se nameće pitanje da li je bilo potrebno da, recimo,ekonomski diplomata ode u Podgoricu i koje investicije može da privuče iz te zemlje. Zanimljivo je i da ekonomski diplomata Dragana Đurica koja je u Ljubljani, ne govori slovenački, već engleski i grčki, dok slovenački priča Sandra Poljaković, poslata u ekonomsku misiju u Budimpeštu.
U srpskoj dijaspori se više puta čulo da postoje građani u dijaspori od velikog ugleda u zemljama u kojima žive, pa da bi oni, sa svojim vezama i kontaktima u biznis svetu mogli da budu bolji ekonomski misionari, od onih koje je Srbija pre tri meseca poslala širom planete.
