Ulaganja dijaspore po irskom modelu
Koristeći pozitivna iskustva zemalja koje imaju brojnu dijasporu, kao što su Izrael, Irska, Italija, Grčka, Jermenija i Poljska, vlasti u Beogradu prave akcioni plan za stimulisanje direktnih stranih investicija naših zemljaka iz inostranstva.
U Ministarstvu dijaspore su svesni da će priliv stranog kapitala zbog svetske ekonomske krize još neko vreme biti limitiran, pa investitori iz dijaspore mogu odigrati veoma važnu ulogu. S obzirom na to da u dijaspori živi oko četiri miliona naših ljudi, ministar Srđan Srećković smatra da naše rasejanje ima potencijala da mnogo više doprinese Srbiji u ekonomskom smislu.
Srećković je najavio da bi Srbija mogla da kopira akcioni plan privlačenja investicija kakav prema svojoj dijaspori ima Republika Irska.
- Primena irskog modela podrazumeva podržavanje povratka obrazovanih ljudi iz dijaspore, stvaranje poslovnih mreža koje uključuju dijasporu, podržavanjem novog patriotizma u rasejanju - promovisanje Srbije kao dobre investicione lokacije, kao i reklamiranje srpskih brendova u svetu - kaže za "Vesti" Srećković.
Birokratija koči investicije
Srđan Srećković
Ministar za dijasporu Srđan Srećković je svestan da se investitori iz dijaspore suočavaju sa brojnim poteškoćama u Srbiji i da su najveći problemi za ulaganja neažurna administracija, administrativne prepreke na različitim nivoima i sporost u rešavanju zahteva. |
On objašnjava da je došlo vreme da počnemo da razmišljamo da, po irskom modelu, dijaspori država ponudi vrlo konkretne investicione, profitabilne projekte zasnovane na partnerstvu javnog sektora i vlasnika kapitala naše dijaspore.
- Verujem da bi takav nov pristup, utemeljen na obostranim interesima, vrlo brzo dao veoma dobre rezultate - ističe Srećković.
Zasad 193 projektaMinistarstvo za dijasporu je kao prvi korak pripremilo multimedijalni katalog sa ponudom konkretnih mogućnosti za investiranje u Srbiju. Početkom septembra, putem diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, kao i srpskih klubova i organizacija u dijaspori, trebalo bi da počne distribucija DVD kataloga "Mogućnosti ulaganja u gradove i opštine Srbije". Na zvaničnim prezentacijama našim poslovnim ljudima u najvećim centrima našeg rasejanja biće ponuđeno 193 konkretna projekta za ulaganja u 67 opština i gradova Srbije. Najviše ponuda je za investiranje u oblast turizma - 75 projekata, u oblast građevine i infrastrukture - 68, u sektor infrastrukture - 29 projekata, poljoprivrede, prehrambene industrije i ekologije - 21. |
Međutim, ekonomista, profesor Vladimir Grečić, stručnjak za migracije i jedan od najboljih poznavalaca srpskog iseljeništva, tvrdi da ne postoji jednostavan recept koji bi mogao da se kopira i koristi za privlačenje etno-kapitala u većem obimu.
- I za etno-kapital, kao i za druge vrste stranih direktnih investicija, značajni su poboljšanje imidža Srbije u svetu, politička i ekonomska stabilnost, pravna sigurnost i odsustvo korupcije i kriminala, ili bar da su korupcija i kriminal svedeni na najmanju meru - kaže za "Vesti" Grečić.
Osnovano 1.000 firmiKapitalom naših ljudi iz dijaspore u Srbiji je do sada osnovano oko 1.000 firmi u proizvodnji i uslužnim delatnostima u kojima radi više od 22.000 radnika, procene su ministra za dijasporu Srđana Srećkovića. Prema njegovim rečima, dijaspora je od 2000. godine do danas investirala u Srbiju oko 550 miliona dolara, pre svega, u mala i srednja preduzeća. Međutim, još se ne može govoriti o nekom velikom i presudnom uticaju koje ove investicije dijaspore imaju na ekonomski razvoj regiona u Srbiji. |
Kako bi se utvrdilo koji je najbolji model za privlačenje stranih direktnih investicija, naročito grinfild investicije, profesor Grečić ističe da je neophodno da Srbija uradi opsežnu SWOT analizu, koja će ukazati na prednosti, slabosti, mogućnosti i pretnje.
- Pri tome je nužno imati u vidu delatnosti koje imaju perspektivu u skladu sa ispoljenim trendovima razvoja. Program akcije sledi nakon temeljnih analiza u kojima Srbija oskudeva - upozorava Grečić.
Ulažu u zavičajRasejanje uglavnom ulaže u opštine i gradove, odnosno regione iz kojih potiče i to su sremski, severno-bački, zaječarski, šumadijski, pomoravski, mačvanski i braničevski okrug, kao i područje Beograda. |
Postojeći modeli u svetu
IZRAEL
Jevrejsku dijasporu karakteriše visok stepen organizovanosti. Danas u Izraelu živi nešto više od 5,5 miliona, a dijaspora je više od jedan i po puta brojnija, što čini više od osam miliona Jevreja širom sveta. Projekt "Obnova - Mobilizacija dijaspore za razvoj zajednice u matici" je lansiran sedamdesetih godina prošlog veka u Izraelu. Projekat "Obnova" podrazumeva da se jevrejske zajednice u dijaspori pozivaju da postanu "blizanci" sa onima koji su u nepovoljnim uslovima u susedskim i geografski perifernim gradovima u Izraelu. AJJDC (The American Jewish Joint Distribution Committee) je primer kako nevladine organizacije iz dijaspore služe kao nezavisan kanal za transfer finansijskih sredstava u maticu.
IRSKA
Prema podacima Economist Intelligence Unit, Irska je 2009. godine bila na 10. mestu rang-liste najatraktivnijih destinacija za direktna strana ulaganja. Inače, oko 80 miliona ljudi širom sveta tvrde da su irskog porekla. U dokumentu " Task Force on Policy towards Emigration " iz 2002. godine promovisana je nova politika Irske prema dijaspori zasnovana na direktnim investicijama i transferu znanja, za šta je korišćeno kinesko iskustvo. Koncept slobodnih ekonomskih zona služio je kao jedna od važnih taktika koje su korišćene u nacionalnoj strategiji.
KINA
Kina, zemlja sa najbrojnijom dijasporom, svoje napore je usmerila na privlačenje etno-kapitala i visokih stručnjaka. Kineska dijaspora broji oko 55 miliona. Najviše ih je na Tajlandu, Indoneziji i Maleziji, više od sedam miliona u svakoj, slede SAD sa preko tri miliona, zatim, Singapur, Filipini, Vijetnam i druge. Strane direktne investije u Kinu su iznosile 2001. godine 44,2 milijrade dolara, od kojih preko polovine dolaze od Kineza iz dijaspore.
MEKSIKO
Meksička dijaspora broji oko 11,5 miliona ljudi koji, u najvećoj meri, žive u SAD. Devizne doznake su u 2008. dostigle 26,3 milijarde američkih dolara. Ono što je karakteristično za transfer deviznih doznaka u Meksiko jesu kolektivne devizne doznake migranata. Kolektivne devizne doznake se znatno više ulažu u produktivne investicije.
