Naša vojska da čuva manastire
"Prema Rezoluciji 1244 Srbija ima prava da na Kosmet vrati do 1.000 vojnika i pripadnika policije, ali osim Đinđića to niko od naših zvaničnika nije tražio", "Vesti" kaže za "Vesti" bivši komandat združenih snaga bezbednosti na jugu Srbije i potpredsednik Koordinacionog centra za jug Srbije general Ninoslav Krstić.
Monaštvo na Kosovu i Metohiji, čija će bezbednost zajedno sa manastirima biti uskoro prepuštena Kosovsko policijskim snagama (KPS), traži od Beograda povratak srpske vojske u pokrajinu. Koliko je takav zahtev realan u razgovoru za "Vesti" objašnjava bivši komandat združenih snaga bezbednosti na jugu Srbije i potpredsednik Koordinacionog centra za jug Srbije general Ninoslav Krstić.
- U Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija piše da možemo do 1.000 vojnika i pripadnika policije da angažujemo u pokrajini.
Taj deo Rezolucije nije ispunjen, a nije ispunjen ni vojno- tehnički sporazum potpisan u Kumanovu, gde je komandant Kfora u obavezi da, kada se ispune uslovi, a ja mislim da su oni ispunjeni, civilnim vlastima u Beogradu preda kontrolu letanja nad KiM, a ne da to za račun Kfora obavlja neka privatna firma sa Islanda. Ne mogu da shvatim zašto naše vlasti zvaničnim zahtevima ne traže da se ispune ove stavke dva važeća međunarodna dokumenta.
Koliko je tako nešto uopšte realno nakon našeg poraza pred Međunarodnim sudom pravde?
- Ako tako razmišljamo, onda nikada nećemo ispoštovati nijednu rezoluciju UN koju je doneo SB i koji je i najodgovorniji za njenu realizaciju. Mi zapravo tražimo samo ono što su oni sami napisali. Ne ispostavljamo nikakav nov zahtev. Jedini čovek iz vlasti koji je postavio pitanje povratka naše vojske i policije bio je pokojni Zoran Đinđić. Tada mu je 2002. odgovoreno "da se još nisu stekli uslovi".
Država ne reaguje
|
Zašto potonje vlade predvođene Koštunicom i sada Cvetkovićem to nisu zahtevale?
- Meni je teško da razmišljam o njihovim razlozima. Treba pitati odgovorne iz DSS-a i DS-a koje su činile okosnicu tih vlada.
Oni to najbolje znaju, zašto nisu i zašto to i sada ne zahtevaju, već pišu novu rezoluciju dok stara još nije ispunjena.
Zašto vojska nije potezala to pitanje?
- Dok sam ja bio u vojsci i angažovan kao potpredsednik Koordinacionog centra, negde do 2007, svaki put kada smo imali sastanak sa predstavnicima Kfora, kao prvo pitanje postavljali smo upravo pitanje povratka srpske vojske i policije.
Svaki put su nam generali Kfora odgovarali da to nije vojno, već političko pitanje. Prema tome, ako je to političko pitanje, onda ga političari moraju i pokrenuti.
Koliko je ugrožena bezbednost monaštva i srpskih bogomolja nakon odluke da umesto Kfora, o njihovoj sigurnosti brine šiptarska policija?
- Ako posmatramo od 2000. do danas monaštvo i crkvena baština na KiM pretrpeli su velike nedaće i probleme. Podsetio bih na 17. mart 2004. kada je 35 crkvenih objekata uništeno i oštećeno od strane albanskih ekstremista. Potpuno razumem njihov strah i brigu.
NATO je doneo odluku da će se postepeno povlačiti sa KiM i svoja ovlašćenja predavati KPS i Kosovsko bezbednosnim snagama (KBS), jezgru buduće vojske, koje još nisu u funkciji. Ništa to zato nije novo i iznenađujuće. Kfor ne planira da ostane večito na KiM. I ovo je probni balon da se vidi kako će Beograd, crkva i narod reagovati.
