Nadrilekari haraju Srbijom (3): Vođeni strahom, veruju u sve
Poznati psiholog Violeta Zoraja za "Vesti" govori o tome zbog čega se ljudi okreću nadrilekarima. Ona ističe da je nada koja je prirodno ljudsko osećanje ono što prevaranti koriste da bi dobro zaradili.
- Ljudi se okreću nadrilekarima kada zvanična medicina ne pokaže željene rezultate ili iscrpi sve mogućnosti daljeg lečenja. U prirodi čoveka je da se nada, da traži rešenje za svoje zdravstvene probleme. Bolesni su vođeni strahom od smrti ili strahom od posledica koje mogu nastati ukoliko se ništa više ne čini da bi se stanje popravilo. Ljudi su tada u specifičnom psihološkom stanju i često razmišljaju po principu "pokušao sam sve, zašto da ne pokušam i ovo, možda uspe...". Hvataju se za, po njima, poslednju slamku spasa i postaju žrtve prevaranata - kaže Zoraja.
Kako kaže, poseban profil osobe koja se odlučuje za usluge nadrilekara gotovo da ne postoji.
- Ranije su kod nas to češće praktikovale lakoverne, naivne osobe iz ruralnih sredina, lošijeg obrazovnog i socijalnog statusa. Sada i nije baš tako. Razlog za to leži u nepoverenju ljudi u lekare i funkcionisanje zdravstvenih institucija, dugog čekanja na pregled i intervencije, kao i u agresivnom, neprimerenom medijskom promovisanju određenih sumnjivih preparata i samoproklamovanih iscelitelja. Sve zajedno dovodi do toga da tako emocionalno ranjivi, izmučeni pacijenti i njihovi bližnji, postanu pogodno tlo za manipulaciju od strane osoba koje upravo u njihovim mukama vide šansu za isključivo sopstvenu korist i veliku materijalnu dobit. To su obični prevaranti kojima je tuđa bolest izvor prihoda, koji obmanjuju ljude, daju lažnu nadu, koriste slabosti svojih žrtava i na taj način im troše dragoceno vreme i novac. To su najčešće ljudi koji imaju izuzetnu moć ubeđivanja u proklamovanju sopstvenih "svemogućih" metoda. Nastupaju i govore izuzetno spontano i samouvereno. Obećavaju čuda, koriste razne izmišljene titule, pozivaju se na lažne autoritete. Ne osećaju sažaljenje, empatiju, grižu savesti niti krivicu zbog toga što rade. U raspravi kategorično, rigidno, sociopatski brane svoj stav. Često su okruženi ljudima koje su manipulativno ubacili u svoj sistem funkcionisanja i koji ih podržavaju - objašnjava Zoraja.
Kaže da ljudi postanu svesni da su izmanipulisani kasno, kada su već potpuno materijalno iscrpljeni, kada shvate da od izlečenja nema ništa, a dragoceno vreme su izgubili.
- Retko se odlučuju da prijave prevarante, što zbog stida, jer su ispali lakoverni i naivni, što zbog umora, a i zbog straha od daljih neprijatnosti. Međutim, jedini pravi put borbe protiv počinitelja tako surovog načina poigravanja sa životima i zdravljem ljudi jeste upravo njihovo procesuiranje, s obzirom na to da to što rade jeste krivično delo. Savremena medicina u najvećem broju slučajeva nema alternativu, dovoljno je uznapredovala da je gotovo svaka bolest izlečiva ako se otkrije na vreme. Potrebno je povratiti ljudima poverenje u lekare, naučiti ih da budu odgovorni prema sopstvenom zdravlju, da se kontrolišu i koriste zdrave stilove života koliko god je to moguće. Ukoliko imaju problem koji savremena medicina ne može da reši, trebalo bi dobro da razmisle pre nego što preduzmu bilo kakav korak koji će ih sa velikom verovatnoćom ubaciti u kandže manipulativnih nadrilekara, čije žrtve, iako zvuči paradoksalno, postaju svojevoljno - zaključuje Violeta Zoraja.
Teška muka kao pokretač
Psiholog Violeta Zoraja smatra da je važno napraviti razliku između alternativne medicine i lečenja nadrilekarstvom.
- Alternativna medicina se ne primenjuje kao apsolutna alternativa konvencionalnim tretmanima u lečenju određene bolesti, već kao pomoćna metoda, i kao takva u određenim slučajevima može biti potpuno priznata i preporučljiva i u savremenoj medicini. Nadrilekarstvo i druge alternativne metode lečenja su nešto sasvim drugo. Po definiciji, nadrilekarstvo predstavlja promovisanje i primenu nedokazanih ili lažnih medicinskih praksi, gde onaj koji to radi je najčešće svestan svog pogrešnog predstavljanja i rizika ponuđenih medicinskih usluga, ali podrazumeva i rizik koji preuzimaju pacijenti kada se odluče za takvu vrstu tretmana. Ljude uglavnom teška muka natera da se okrenu takvom načinu lečenja - kaže Zoraja.
