Sudbina privatnih firmi u regionu (1): Uspon i pad tajkuna
Sa raspadom bivše Jugoslavije na prostorima svih novoosnovanih zemalja uporedo sa političkim promenama razvijao se i privredni sektor. Dotadašnja velika državna preduzeća su propadala, odlazila u stečaj, a i država je krenula u proces privatizacije firmi. Dešavali su se veliki socijalno- ekonomski lomovi.
Veliki broj radnika ostajao je bez posla, organizovale su se aukcije, kupovale se firme i kretalo u nove poslove. U proces kupovine uključili su se biznismeni koji su već odranije, još iz vremena vlade Anta Markovića imali svoje firme ili oni koji su počinjali od nule. Naravno, udeo u privatizaciji uzeli su i stranci, tako da danas u Srbiji, ali i na prostoru cele bivše Jugoslavije, posluju brojne evropske, američke, ali i firme sa prostora Azije.
Javnih preduzeća naravno i dalje ima, ali privatni sektor sve više preuzima primat. Bogaćenje novih vlasnika firmi bilo je brzo, neki su opstali i dan-danas uspešno posluju. Kompanija MK grup je ovih dana uz prisustvo istaknutih ličnosti našeg društveno-političkog života proslavila 35 godina postojanja. Od male firme za trgovinu porasla je u sistem od čak 75 kompanija članica, koje posluju u 74 lokalne zajednice.
Neke kompanije su nestale sa poslovne mape zemlje. Vlasnici istih su bili moćnici, imali su novac, zamkove, privatne avione, pravili su brendove poznate ne samo na Balkanu već i u svetu. Svakako najpoznatiji tajkun na ovim prostorima je Ivica Todorić, vlasnik Agrokorove poslovne imperije. Do 2017. godine i otkrivanja krize u Agrokoru ovaj koncern je bio sinonim za dobro poslovanje. U njegovom sastavu bile su kompanije širom Balkana, zapošljavao je desetine hiljada radnika i sve se činilo savršeno dok na svetlost dana nisu isplivali nedospeli dugovi, a Todorić je ubrzo, kako je sam izjavio, oteran iz sopstvene firme. Procene su bile da njegova kompanija kreditorima duguje oko šest milijardi evra, pa je Hrvatska donela Lex Agrokor.
Ni Slovenija se ne može više pohvaliti uspešnim biznismenima kao nekada. Za Ivana Bačvara, koji je nekada bio na čelu holdinga Istrabenz, ispostavilo se da duguje 950 miliona evra bankama i kreditorima, a nekadašnji gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković, koji je bio prvi čovek Merkatora, u jednom trenutku je bio optužen za korupciju prilikom izgradnje objekta Merkatora u Nišu. Uprkos aferama, Janković je ponovo gradonačelnik Ljubljane.
Najpoznatiji srpski biznismen Miroslav Mišković, vlasnik Delte, 2012. godine bio je akter sudskog procesa koji se vodio protiv njega i njegovog sina Marka. Suđenje je bilo po optužbama za utaju poreza.
Kada se radi o domaćim firmama ili firmama u rukama domaćih tajkuna neke od najvećih su u međuvremenu nestale.
- Recimo, Nibens grupa više ne postoji, slično kao i Farmakom. Takođe, Viktorija grupa postoji, ali u okviru jedne druge grupe. Oni su propali, jer nije bilo efikasnog upravljanja i zbog prezaduženosti. Naravno tu je i treći faktor, veze sa izvršnom vlašću i kada one nestanu izbijaju problemi - objašnjava broker Nenad Gujaničić.
Parlamentarni izbori 2012. doneli su krah za Svetozara Marovića - uhapšeni su svi njegovi prijatelji, poslovni saradnici, ali i članovi porodice zbog korupcije i zloupotrebe službenog položaja, a istražnim postupcima se došlo do saznanja da je opština Budva bila oštećena za više desetina miliona evra. Nekadašnja uzdanica crnogorskog DPS je uhapšen i procesuiran, a ubrzo je usledilo i njegovo priznanje da je bio na čelu organizovane kriminalne grupe. Osuđen na četiri godine zatvora, uz obavezu vraćanja državi oko milion evra.
Propast porodičnog biznisa
Na vrhuncu poslovne moći širokobriješka kompanija "Lijanovići" zapošljavala je 1.600 radnika i bila je jedna od najvećih mesnih industrija na području bivše Jugoslavije. Firmu je je osnovao Stipe Ivanković Lijan 1981. Nakon što je otvorio klanicu, a ubrzo i mesnicu u Širokom Brijegu, posao je počeo da širi tako što je uzeo u zakup Mesnu industriju Mostar. Poslovanje kontroverznih "kraljeva mesa" obeležio je niz poslovnih i političkih skandala, a definitivan krah porodičnog biznisa usledio je 2014. godine, kada je posao prodat turskom preduzetniku.
