Evropa na oprezu zbog terorista (1): Božić u senci straha
Teroristički napad u Strazburu, u kojem su ubijene tri osobe, ponovo je pred novogodišnje praznike podsetio koliko je bezbednosna situacija u Evropi i dalje krhka. Iako već nekoliko godina bezbednosne službe širom kontinenta love islamske teroriste, prate njihove veze i komunikacije sa onima koji ih regrutuju u Siriji, Somaliji i još nekim islamskim državama, ovi ekstremisti nažalost koriste priliku da pred Božić i Novu godinu u Evropi šire strah i napadaju mirne građane.
Upravo zbog opuštene novogodišnje atmosfere i velikog broja ljudi na ulicama, teroristi koriste ovaj period za izvođenje krvavih akcija.
Takozvani pretpraznični napadi počeli su 2014. godine. Tada je 20. decembra terorista upao u lokalnu policijsku stanicu u mestu Žue le Tur u centralnoj Francuskoj i iz povike "Alahu akbar" napao čuvare reda nožem. Ranio je trojicu pre nego što je ubijen. Samo dan kasnije, u Dižonu u Francuskoj napadač se namerno automobilom zaleteo u grupu pešaka, povredivši njih jedanaestoro pre nego što je uhapšen.
On je kasnije izjavio da je "ratnik za islam". Kako je kasnije otkriveno, u pitanju je psihički bolesnik, koji je bio motivisan terorističkom propagandom.
Pravi masakr dogodio se nekih mesec i po dana pred Novu godinu, 13-14. novembra 2015. godine. U Parizu i obližnjem Sen Deniju, serija koordinisanih napada krenula je u večernjim satima na šest lokacija. Mete su bili gosti restorana, pozorišta i koncerata. Grupa "islamskih terorista", u stvari francuskih građana arapskog porekla, koji su organizovali sami svoju ćeliju, u ime Islamske države, ubili su 130, a ranili 413 osoba. Sedam napadača je ubijeno odmah, dok su dvojica likvidirana pet dana kasnije u Sen Deniju. Jedan od vođa grupe je pobegao u Belgiju. Uhapšen je i izručen Francuskoj, gde ga očekuje doživotna robija.
Jedna od najkrvavijih terorističkih akcija u istoriji Nemačke dogodila se takođe pred božićne praznike 2016. godine. U Berlinu je 19. decembra u napadu ubijeno 12 osoba, a 56 je povređeno, kada se terorista kamionom zaleteo u božićni bazar. Napadač je pobegao, a nekoliko dana kasnije, otkriven je u Italiji, gde je ubio jednog policajca tokom rutinske kontrole, da bi ga potom pripadnici snaga reda ubili. Islamska država je preuzela odgovornost, dok je Europol klasifikovao napad kao islamski terorizam.
Ubrzo je na drugom delu kontinenta došlo do novog napada, manje od dve nedelje kasnije. Na novogodišnju noć, 1. januara 2017. godine, u Istanbulu je oko jedan sat izjutra upao terorista u noćni klub u delu grada Bešiktašu u kome je bilo stotine mladih. Počeo je da puca po gostima koji su slavili dolazak Nove godine i ubio 39 osoba, dok je 70 ranio. Terorista je uhapšen 17. januara, a ISIL je preuzela odgovornost i za ovaj događaj.
Osujećene zavere
Nisu sve zavere islamskih terorista bile uspešne. Veliki broj je osujećen, ali o tome ima malo informacija u javnosti. Jedna od akcija koja je se srećom nije ostvarila bio je planiran napad u Ludvigshafenu u Nemačkoj. Dečak star 12 godina, instruisan od 19-godišnjeg pristalice Islamske države, napravio je bombu sa ekserima.
Dečak je trebalo da postavi jednu bombu na božićni vašar, a drugu u blizini tržnog centra. Srećom, nijedna nije eksplodirala. Pomenuti pripadnik Islamske države je osuđen na devet godina robije u Beču.
Vrbovanje preko Fejsbuka
Većina terorista koji su počinili ove napade su amateri. Zato su i akcije izvedene primitivnim sredstvima, noževima, vozilima koja se zaleću u prolaznike ili oružjem kupljenim na crnom tržištu. Razlog je što napadači nisu obučeni teroristi. Naime, Islamska država je shvatila da je veliki problem obučavati bombaša samoubicu, na primer, prebaciti ga u Evropu, organizovati logistiku, oružje, bombe da bi sproveli napad. Mnogo je lakše preko društvenih mreža, propagandom, naći dobrovoljce koji već žive u Evropi da počine napade.
Oni ih preko snimaka na Jutjubu i Fejsbuku indoktriniraju. Većina ne pristaje da počini napade, ali neki to rade i primitivnim oružjem, nažalost, pričine velike ljudske žrtve. Ono što je takođe bitno za policiju jeste da najveći broj tih terorista nema ili ima vrlo malo direktnog kontakta sa vođama terorističkih ćelija u Siriji, Jemenu, Somaliji i drugim državama gde se skrivaju.
