Epidemija pisanja u Srbiji (1): Lake knjige za teška vremena
Otkad je sveta i veka, svako štivo pronađe svog čitaoca, ali danas se intelektualna javnost zgražava što blogerke, rijaliti zvezde i presuđeni ratni zločinci obaraju rekorde u tiražima.
Da li baš svi smeju da pišu i još diskutabilnije - da li to što im prođe kroz glavu i otkucaju na računaru, ili u njihovo ime neko treći sroči, treba i da objave? Ovim na prvi pogled apsurdnim pitanjima u svetu svekolikih sloboda već godinama unazad bavi se domaća intelektualna čaršija. Polemika je dodatno podgrejana u vreme Sajma knjiga u Beogradu. Tada ne prestaju zgražavanja što neke blogerke, rijaliti zvezde, presuđeni ratni zločinci, osuđeni kriminalci ili botoksirani ženski pisci obaraju rekorde po broju prodatih primeraka.
I mada oni sami za sebe često ne žele da kažu da su pisci voljno ili nevoljno doprinose da se ruše stereotipi o piscima kao vazda razbarušenim i rasejanim intelektualcima, nesrećnim i siromašnim za života, neretko emotivno rastrojenim, povučenim poput Andrića ili svađalački nastrojenim poput neponovljivog Crnjanskog.
Kada dođe Sajam knjiga, odjednom se svi razumeju u literaturu i svi pišu. Srbi postaju čitalačka nacija, a histerične devojčice koje čekaju u redu da im omiljena rijaliti zvezda potpiše knjigu postaju objekat sažaljenja.
Pre nekoliko godina zvezda Sajma bila je blogerka Zoranaah. Ako vam se čini da je opravdano zaboravljena i da je pomodarku vreme s pravom arhiviralo, niste u pravu. Njene savete šta obući i kako se našminkati prate devojčurci širom Srbije, a Zoranin instagram profil zapratilo je preko 900.000 osoba!
Svaka čitalačka godina ima svog junaka, a ove je to Kija Kockar. Pobednica rijalitija Zadruga objavila je knjigu "Moj potpis". Dani kada je promovisala prvenac bili su najposećeniji na Sajmu, a ona je neodmerenim izjavama dodatno hodala po ganglijama literarnih čistunaca.
- Mnogi veliki pisci su bili na meti kritika dok su bili živi. Ljudi su ih osporavali, imali su predrasude o njima, pa ni ja nisam izuzetak. Sve njih su priznali kada su umrli. Tako će biti i sa mnom! Za jedno 100 godina će me ceniti. Ući ću u čitanke! Ne možda sa ovom knjigom, ali verujem nekom narednom - kaže nekadašnja stjuardesa, kojoj se ni krivoj ni dužnoj desila popularnost.
Za pisca Vladimira Kecmanovića su mnogo gori oni koji se zgražavaju od onih koji kupuju knjige dotične..
- Pošto su i jedni i drugi opsednuti u ovom slučaju Kijom Kockar, samo što oni prvi to bar pošteno priznaju. Stalno idem na Sajam, gledam svoja posla i ono što me zanima i uopšte mi ne smeta Kija Kockar i njena knjiga - kaže jedan od nagrađivanijih pisaca mlađe generacije.
Kecmanović je ipak među malobrojnijim. Intelektualni puritanizam toliko se odomaćio da se ljudi zgražavaju nad uspesima memoarskog štiva rijaliti zvezde, zaboravljajući da je svako vreme imalo slične pelcere u Gutenbergovom zasadu.
- Priča o tome kako ljudi čitaju lošije knjige nego što je to bilo juče nisu tačne. Da su ljudi ranije čitali koga treba da čitaju, ne bi Dostojevski umro siromašan kao crkveni miš. Ne bi pisci, sem onih koji su nasledili nešto, poput Tolstoja, umirali od siromaštva i sirotinjskih bolesti - primećuje pisac i blogerka Jelica Greganović.
Utisak je da su lončići pobrkani. Zgražavanje je usmereno ka osobama koje bi trenutnu popularnost da naplate i preko knjiga, umesto prema izdavaču kome je profit na prvom mestu ili čitaocu koji nema kriterijum na šta vreme da potroši. Mada neki od prozvanih zbog neodmerenih izjava i poređenja umeju da dodatno potpale vatru u aktuelnoj polemici - ko sme, a ko ne da se zove piscem.
- Videla sam da me prozivaju na društvenim mrežama zbog moje knjige. Pitaju se kako posle Desanke Maksimović ja imam pravo da pišem, ali se ne obazirem na to. Mogu samo da im poručim: Jeste, ljudi, nekada se čitala Desanka, sada se čita Kija Kockar i to je stvarnost - samouverena je pobednica "Zadruge", kojoj je predgovor za knjigu napisao - advokat.
Šta im to treba
Utehe radi, najprodavaniji pisci na nedavno završenom Sajmu knjiga bili su Vuk Drašković i Emir Kusturica, dok se rijaliti pobednica Kija Kockar našla na "utešnom" trećem mestu.
Dežurni kritizeri bi mogli da cepidlače da ni Drašković ni Kusturica nisu pisci u osnovnom zanimanju. Da tvrde da je neuspeh u politici lidera SPO vratio književnom peru, a da slavni režiser već godinama ne uspeva da ubode dobar film, pa se okrenuo pisanju koje mu dobro ide. Kusturica je u svom stilu prokomentarisao da nema problem što je hit ovogodišnjeg Sajma knjiga sa potpisom rijaliti pobednice.
- Kamen je kamen i on izdrži i dobra knjiga Matije Bećkovića će preživeti sve te leptire - rekao je režiser čija se treća knjiga simptomatično zove - "Šta mi ovo treba" .
Kockari
Iako se Kija poredila sa Desankom Maksimović, a ne sa Fjodorom Mihajlovičem Dostojevskim, na internet forumima došli su do zajedničkog sadržaoca rijaliti zvezde i ruskog klasika. Duhovito su zaključili da Kiju i Dostojevskog spaja imenica - kockar, njeno prezime, a porok kome se jedno vreme odao pisac romana "Braće Karamazovi".
