Obračuni sa neistomišljenicima (2): Truju, dave i seckaju
Planirani napadi i eliminacija političkih i obaveštajnih smetnji poslednjih godina sve su češći. Ubistva Kašogija, Litvinjenka i napad na Skripalja pokazali su da je lako raskrinkati egzekutore. Nekada je država mogla da pošalje treniranog ubicu tajne službe, sa lažnim pasošem da obavi likvidaciju i njemu bi se trag vrlo brzo izgubio.
Danas je to gotovo nemoguće, pa čak i novinari relativno lako otkrivaju identitet ubica. U istrazi pomažu biometrijski pasoši koji se skeniraju na graničnim prelazima, kamere na gotovo svakom uglu, forenzička nauka, koja je dramatično uznapredovala, pa se lako otkriva DNK... Prostom Internet pretragom, ako imate fotografiju osumnjičenog, možete lako ući u trag osobama koje su umešane u te prljave poslove.
Odred smrti
Analitičari ističu da je u modernom svetu postalo neisplativo organizovati i izvesti zločin na tuđoj teritoriji. Naručioci postaju kompromitovani, osramoćeni, što će ih verovatno osujetiti u namerama da nešto sličnu ubuduće preduzmu.
Džamal Kašogi, disidenti i novinar iz Saudijske Arabije, nekadašnji savetnik na dvoru Saudijaca, ubijen je u Istanbulu 2. oktobra 2018. godine. Prema poslednjim informacijama, on je udavljen čim je ušao u zgradu konzulata Saudijske Arabije. Njegovo telo je rasparčano, a delovi su sahranjeni na još nepoznatoj lokaciji.
Ovaj kritičar saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana živeo je u izgnanstvu poslednjih godina. Nameravao je da se oženi svojom verenicom iz Turske, pa mu je trebala potvrda saudijskih vlasti da se prethodno razveo. Kada je došao po potvrdu, rečeno mu je da ima nekih problema oko izdavanja, te da dođe nekoliko dana kasnije.
U međuvremenu je ova informacija javljena u Rijad, gde je brzo formiran odred smrti i poslat u Tursku. U njemu se nalazilo 15 osoba, među kojima su, kako se navodi, telohranitelji Muhameda bin Salmana, kao i obducent koji je sa sobom poneo testeru za sečenje kostiju. Svi oni su snimljeni kako stižu na aerodrom u grad na Bosforu u dva iznajmljena aviona, a njihov prtljag je snimljen tokom rendgenskog pregleda.
Kako su saopštile turske vlasti, oni su našli dokaze da je Kašogi ubijen, što su i 18 dana kasnije priznale vlasti u Rijadu. Operativci saudijskih službi bezbednosti, čiji su identiteti otkriveni, odmah su sa avionima vratili se u Saudijsku Arabiju. Kada je slučaj bukvalno eksplodirao u javnosti, Saudijci su se pravili nevešti, govoreći da je Kašogi zdrav i čitav izašao iz zgrade konzulata. Pritisnuti dokazima i besom javnog mnjenja širom sveta, morali su da priznaju da je Kašogi ubijen, ali "slučajno". Amaterizam koji su pokazale saudijske službe bezbednosti, kako kažu stručnjaci, prosto je neverovatan.
Kobni čaj
Osim Kašogija, pažnju javnosti mesecima je držao slučaj Skripalj. U gradu Solzberi u Velikoj Britaniji, 4. marta 2018. godine prolaznici su na jednoj klupi videli dve osobe oslonjene jedan na drugi. Prvo su mislili da je u pitanju neki par, a niko odmah nije ni mogao pomisliti da je u pitanju Sergej Skripalj, bivši špijun KGB i FSB, koji je otrovan sa ćerkom Julijom Skripalj. To je bio početak jedne od najvećih političkih kriza poslednjih godina, slučaj koji je izazvao niz sankcija između evropskih zemalja, SAD i Rusije, te proterivanje desetina diplomata.
Skripalj je bivši sovjetski i ruski agent, ali i koji je godinama špijunirao za Veliku Britaniju. Otkriven je i uhapšen, te u Rusiji osuđen na višegodišnju robiju. Razmenjen je sa grupom ruskih špijuna iz SAD, u kojoj je bila čuvena Ana Čepmen. Nakon toga je nastavio život u Velikoj Britaniji.
Ubrzo pošto su Skripalji prebačeni u bolnicu utvrđeno je da je reč o vojnom otrovu novičok. Za napad na njih, britanske vlasti okrivile su Rusiju i vojnu bezbednosnu službu GRU. Te optužbe Moskva je oštro demantovala.
Aleksandar Litvinjenko je bivši oficir ruskog KGB i kasnije njenog naslednika FSB. On je ubijen u Velikoj Britaniji 2006.
Litvinjenko je otišao iz Rusije nakon što je 1998. javno izašao na tamošnjoj televiziji i optužio vrh svoje službe da imaju veze sa organizovanim kriminalom, te da su naručili ubistvo oligarha Borisa Berezovskog. Inače, Litvinjenko je u FSB godinama radio i bio na čelu odseka koji se bavio organizovanim kriminalom. Nakon odlaska u London, napisao je dve knjige koje se bave temom tajnih službi u Rusiji. Međutim, prolaskom vremena bio je sve manje u centru pažnje i gotovo zaboravljen.
Sve do 1. novembra 2006. Nakon što je popio čaj u jednom kafiću, njemu je pozlilo i prebačen je u bolnicu sa britanskim dokumentima i drugim imenom. Boreći se za život, zbunjenom medicinskom osoblju rekao je da je bivši agent FSB i tražio da pozovu njegovu vezu u britanskoj tajnoj službi MI-5. Ubrzo je utvrđeno kako je otrovan radioaktivnim polonijumom 210, a nakon tri nedelje borbe, preminuo je 23. novembra u bolnici.
Dokazi iz restorana
Posle trovanja Litvinjenka, odmah je pokrenuta opsežna istraga britanske policije, koja je rekonstruisala gde se on kretao pre nego što mu je pozlilo i sa kim se sretao. Uzeti su snimci bezbednosnih kamera, provereno ko je iznajmljivao hotelske sobe, prikupljeni dokazi u restoranu gde je otrovan polonijumom sipanim u čaj, te hotelskim sobama gde su dvojica ubica boravila, gde je nađena jaka koncentracija ove supstance.
Pregledom liste putnika sa londonskog aerodroma Hitrou i podataka sa biometrijskih pasoša, utvrđeno je da su dvojica ubica stigla letom iz Moskve i da su u pitanju dva bivša agenta KGB Dmitrij Kovtun i Andrej Lugovoj. Rusija je demantovala da ima bilo kakve veze sa ovim slučajem i ubistvom Litvinjenka, a dvojica osumnjičenih ostala su do dan-danas nedostupni britanskom pravosuđu, iako su ih nakon ubistva britanski policajci na kratko intervjuisali u Moskvi. Ovaj slučaj bio je početna tačka od kada su odnosi Rusije sa Velikom Britanijom i Zapadom krenuli silaznom putanjom.
Javni demanti
Posle pokušaja ubistva Skripalja, analizom snimaka kamera, ulaska u Veliku Britaniju, policija je došla do podataka da su ubice dvojica ruskih državljana koji su putovali sa pasošima na ime Aleksandar Petrov i Ruslan Boširov, dodajući da ne veruju da je to njihovo pravo ime.
Ubrzo su se njih dvojica pojavila na ruskoj televiziji, objašnjavajući kako su zaista bili u vreme napada na Skripalje u Solzberiju, ali da bi "posetili čuvenu katerdralu koja ima toranj visok 123 metra", te da nemaju nikakve veze sa napadom bojnim otrovom, inače zabranjenim za upotrebu po međunarodnim konvencijama.
Zapadni novinari su, koristeći javne podatke, prevashodno sa interneta, upoređivanjem fotografija Petrova i Baširova sa slikama objavljenim na sajtovima u Rusiji, objavili da je "Baširov pukovnik GRU Anatolij Čepiga, dok je Petrov doktor Aleksandar Miškin, vojni lekar koji radi za GRU".
