Trka o naoružanju širom sveta (2): Laseri na megdanu
Poslednjih godina potrošnja za vojnu industriju konstantno raste širom sveta. Nova vojna tehnika, lasersko oružje, stelt avioni, sateliti za vojne svrhe, sve brojniji nosači aviona, oružje iz naučnofantastičnih filmova, najavljuju vojske najvećih država sveta.
Polako, ali sigurno zahuktava se trka u naoružanju. Sve više desetina milijardi dolara troše SAD, Rusija, Kina, Indija, Saudijska Arabija, Pakistan, Brazil i mnoge druge regionalne sile. Razlog tolike potrošnje nije samo spremanje za neki budući svetski rat, koji međutim niko ne može da isključi, već predostrožnost. To izaziva spiralu rasta, odnosno povećavanje potrošnje na vojske, što u jednom trenutku može da izmakne kontroli, kao što nas je istorija naučila.
SAD povećava potrošnju za vojsku zbog buduće pretnje Kine i trenutne Rusije. Kina želi da ekonomsku moć pretoči u političku, a nju mora da podrži i vojna moć. Rusija je zastrašena činjenicom da su ispod njenih skuta pobegle gotovo sve države evropskog dela SSSR i u opsesivnom je strahu od NATO-a.
Indija ima supranika u Pakistanu, naoružanim nuklearnim bombama, a jednim okom gleda i u Kinu, koja je glavni saveznik Pakistana. Iran se suočava sa strahom od okruženja i mnogo jačih zapadnih sila i sunitskih država. Saudijska Arabija se plaši Irana i šiitskih plemena u svojoj i okolnim državama, zbog čega već vodi ratove na arapskom poluostrvu. Severna Koreja zvecka oružjem, što polako tera Japan da izađe iz doba pacifizma i počne da razvija jaču armiju. To se odnosi i na Južnu Koreju.
Takvih je primera u današnjem svetu mnogo. U pitanju su ciklični krugovi, koji se šire od globalnog odnosa SAD i Kine, preko Rusije i Evrope, ka sve većem broju manjih krugova sukoba, strahova i nasilja. U ovom istraživanju, "Vesti" će se koncentrisati na naoružavanje i planove tri najveće vojne sile u ovom trenutku i nekoliko manjih, koje će u budućnosti predstavljati neizostavni faktor međunarodne bezbednosti.
