Trka u naoružanju širom sveta (1): Spremni za rat i u svemiru
Prošle nedelje američki predsednik Donald Tramp potpisao je zakon o budžetu za odbranu. Ovaj rekordni budžet vredan 716 milijarda dolara predviđa gotovo nezabeleženu modernizaciju i jačanje američkih oružanih snaga.
Time je, kako pojedini analitičari ocenjuju, započeo novu trku u naoružanju, kojoj će se pridružiti i druge svetske sile. Tramp je zakon potpisao na svečanosti u američkoj vojnoj bazi Fort Dram, u prisustvu više hiljada američkih vojnika.
- Ovaj je zakon najvažnije ulaganje u našu vojsku, u naše borce, u modernoj istoriji. Zahvaljujući njemu, zamenićemo zastarele tenkove, avione i brodove najsavremenijom i najsmrtonosnijom tehnologijom ikada razvijenom. Nadamo se da ćemo biti toliko snažni da to oružje nikada nećemo morati upotrebiti, ali ako ipak budemo morali da ga upotrebimo, neprijatelj neće imati nikakvih izgleda - istakao je Tramp.
Zakon omogućava nabavku 77 novih najsavremenijih aviona F-35, novi nosač aviona i druga borbena plovila, kao i modernizaciju nuklearnog arsenala, objavila je Bela kuća.
Ovaj rekordni budžet, veći za 100 milijardi od prethodnog budžeta Ministarstva odbrane SAD, najavljuje novu trku u naoružanju, stvaranje oružja budućnosti, kao iz naučnofantastičnih filmova, u čemu ne zaostaju ni druge velike sile sveta.
Ne žale pare
Prema Ministarstvu odbrane Velike Britanije, do 2045. godine, očigledno je da će trka u naoružanju biti sve ozbiljnija, a sve veće količine novca će se trošiti na vojnu tehniku. Njihove procene govore da će se već ogromni budžeti duplirati, a neki i učestvostručiti ili udesetostručiti. Podaci za 2045. su izraženi u dolarima, prema vrednosti iz 2012. godine:
SAD - 1.335 milijardi dolara
Kina - 1.270
Indija - 654
Rusija - 295
Nije jednostavno otkriti koliko koja zemlja troši na odbranu. Podaci nisu uvek relevantni zato što se neki vojni projekti vode kao civilni projekti tokom istraživanja. Neke zemlje kao vojni budžet objavljuju podatke samo o potrošnji za vojsku, a ne za nabavku naoružanja, dok jedan deo troškove koje ima za vojsku, logistiku, nabavku opreme vodi kroz druga ministarstva, a ne ministarstvo odbrane.
Najrelevantnije podatke ima Stokholmski institut za mir, koji decenijama pomno prati troškove za odbranu širom sveta. Prema istraživanjima tog instituta, potrošnja na vojsku je u svetu 2017. godine ukupno bila 1.700 milijardi dolara.
Od toga najveći deo su potrošile SAD, odnosno 35 procenata ukupnih svetskih troškova, to jest 610 milijardi dolara. Potom dolazi Kina sa 228 milijardi dolara, Saudijska Arabija sa skoro 70 milijardi dolara, Rusija sa 66 milijardi, Indija 64 milijarde, Francuska 58 milijardi, Velika Britanija 47 milijardi, te Japan sa nešto više od 45 milijardi dolara. Svi ti budžeti iz godine u godinu postaju veći.
Da se glavne sile spremaju za eventualni budući sukob velikih razmera moglo se shvatiti i iz nove odbrambene doktrine SAD, prve posle 10 godina. Naime, dolaskom Džejmsa Matisa na čelo Pentagona, usvojena je nova vojna doktrina SAD, koja se već nekoliko godina očekivala. Umesto da vojna doktrina bude fokusirana na mogućnosti američke vojske da istovremeno vodi dva rata, poput iračkog ili avganistanskog, na različitim stranama sveta, odnosno ratova manjeg ili srednjeg intenziteta, sada je zamisao da se Vojska SAD spremi za konvencionalne sukobe s velikim vojskama.
Očigledno su planeri Pentagona došli do zaključka da će ukoliko uđu u rat u budućnosti, to biti veliki konvencionalni ratovi.
Pentagon, kao i ostale vojske, vrlo veliku pažnju pridaju sajber ratovima i sukobima u sajber prostoru i kontroli informacija.
- Strategija će obezbediti da američki narod ima vojsku spremnu da zaštiti naš način života, bude uz naše saveznike i na sledeću generaciju prenese netaknutim slobode koje sada uživamo. Mi se suočavamo sa rastućim pretnjama od revizionističkih sila, bez obzira na to koliko su Kina i Rusija različite jedna od druge. Štitimo se od nacija koje žele da stvore svet koji je u skladu s njihovim autoritarnim modelom, koje žele da kontrolišu odluke drugih država u ekonomiji, diplomatiji i bezbednosti. Ono što treba svi da znaju jeste da mi imamo puno poverenje u naše oružane snage i možete biti sigurni u to da će naša vojska pobediti tamo gde diplomatija omane - istakao je Matis u svom obraćanju povodom buduće nacionalne strategije SAD.
Na naoružavanje i modernizaciju američkih snaga, ni druge države konkurentni, prevashodno Kina i Rusija, ne sede skrštenih ruku.
One obnavljaju i prave nove programe najmodernijih oružanih sistema, pa čak planiraju i prenošenje sukoba u svemir. To se najbolje moglo videti na video-prezentaciji ruskog predsednika Vladimira Putina, pred predsedničke izbore prošlog proleća, gde su predstavljeni spektakularni planovi ruske vojske u budućnosti.
