"Srbija i Kosovo odvojeno u EU"
"Voleli bismo da nakon mišljenja Međunarodnog suda pravde Srbija reaguje konstruktivno, da se složi sa Rezolucijom u UN, a zatim pristane na pregovore sa kosovskim Albancima", kaže za "Vesti" Endi Sparks, ambasador Velike Britanije u Prištini.
- Mišljenje Međunarodnog suda pravde bi trebao posmatrati kao novu polaznu osnovu, da se tema Srbije i Kosova preusmeri u boljem pravcu, u interesu svih, i u Srbiji, i na Kosovu. Najbolji način da se to uradi je da se nastave EU integracije. U Velikoj Britaniji verujemo da će to učiniti kao dve nezavisne države, a mišljenje MSP ojačava takav stav, kaže Sparks.
Do kraja godine Kosovo u UN
|
Šta sada?
- Srbija nije zadovoljna ishodom, kao i činjenicom da nema više suverenitet nad Kosovom, ali trebalo bi posmatrati širu sliku - prosperitet i budućnost ljudi.
Voleli bismo da Srbija reaguje konstruktivno, i da se složi sa Rezolucijom u UN koja uobičajeno sledi nakon mišljenja Suda, a zatim kako je Ketrin Ešton, visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost, sugerisala, pristane i na pregovore sa Albancima sa kojima su oni već saglasni.
U tim razgovorima se ne bi govorilo o statusu i teritoriji, već o praktičnim pitanjima - povratku, struji, telefoniji, obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti, trgovini, saobraćaju...
Da li je to moguće?
- Naravno da je moguće ukoliko Srbija na to pristane. Problem je u vašem ustavu još od vremena Vojislava Koštunice, na osnovu koga je vladi teško da prihvati ovakvu vrstu realnosti. Ali, važno je šta ljudi misle. Zar Srbi nisu više zainteresovani za svoju budućnost u EU, da napreduju i da prihvate realnost?
Ali pitanje jeste važno. Kako Vaša vlada može motivisati Srbiju na takve pregovore?
- Mi verujemo u to. Verovatno tražimo previše da Srbija prizna Kosovo sada, ali pravac jeste taj. I ima još puno posla za Srbiju i sigurno za Kosovo u smislu približavanja i ispunjavanja uslova za ulazak u EU. To nam daje vremena da nađemo način da se ide napred. Ipak, ono što ne sme da se dogodi je da ova tema blokira progres, niti Srbije, niti Kosova. Želimo da pitanje statusa sklonimo sa evropske staze obeju država.
Albancima smeta Ratko Mladić
Ipak, mnogo Srba još smatra da među kosovskim političarima ima i onih koji su počinili ratne zločine...
Ako govorimo o tome o slučaju Haradinaja, koji nije proglašen krivim, a čijim hapšenjem je Srbija zadovoljna, treba reći da ima i kosovskih Albanaca koji se nadaju hapšenju Ratka Mladića. |
Između ostalih i Velika Britanija je predložila Srbiji da potpiše Rezoluciju pre zasedanja Generalne skupštine u UN?
- Radi se na tome da se nađe jezik za Rezoluciju u UN. To bi trebalo da bude neutralan jezik, koj će otvoriti prostor za dijalog o tim praktičnim temama. Za razgovor o njenom sadržaju ima prostora do septembra, a jedno je sigurno - da ne želimo zamrznuti konflikt, odnosno da se ponovi slučaj Kipra.
Šta očekujete kao sledeći korak vlade u Beogradu?
- Da sluša pažljivo šta će Ketrin Ešton predložiti i da se fokusira na teme koje nemaju veze sa statusom. Rezolucija u UN može da pomogne i Srbima i Albancima.
Na izjašnjavanje MSP-a mnogi Srbi su reagovali "ako oni imaju pravo na samoopredeljenje, imamo i mi". Da li je podela Kosova moguća?
- Problemi na čitavom Balkanu, a tu ne mislim samo na Kosovo, već i na Bosnu i Albaniju, ne mogu se rešavati daljim prekrajanjem mapa. I ranije se pokazalo da to nije rešenje. Balkan je bogata mešavina raznih etniciteta, a jedino rešenje za ceo Balkan je ulazak u EU.
Kakva je budućnost Srba na Kosmetu?
- Mislim da je dobra. Provodim puno vremena sa njima. Prema Ahtisarijaveom planu oni imaju pravo da žive u skladu sa svojom religijom, tradicijom i običajima. Ne vidim zašto se to ne bi dogodilo. Volelo bih da se normalizuju odnosi Srbije i Kosova, i da povratak Srba bude veći. Do sada su se uglavnom vraćali stariji ljudi, a voleli bismo da dođu i mlađi. Ako me pitate da li možemo da imamo multietničko Kosovo za 25 godina u EU? Verujem da možemo. Ali, to ne znači da će Kosovo tek tada ući u EU.
