Povodom otvaranja Narodnog muzeja (1): Blago izronilo iz podruma
Konačno jedan lep događaj biće zabeležen u srpskoj istoriji na Vidovdan - posle 15 godina rekonstrukcije otvoren je Narodni muzej u Beogradu.
Sada će se prilikom pozivanja na sve crne epizode koje su zadesile Srbe na Vidovdan, počev od Kosovskog boja, do kobnog atentata na Ferdinanda i izručenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, 28. jun pamtiti i po otvaranju dveri na najznačajnijoj kulturnoj instituciji u državi.
Da li se poznajemo?
Nije bez duhovitog cinizma osmišljen i slogan programa otvaranja Narodnog muzeja - "Da li se (pre)poznajemo".
Kako je objasnio kustos Adam Crnobrnja, ankete su pokazale da neki građani čak ni zgradu Narodnog muzeja ne prepoznaju.
Za deceniju i po, koliko muzejska postavka nije bila dostupna posetiocima u svojoj monumentalnoj zgradi na Trgu Republike u Beogradu, dve generacije dece su stasale za školu, ekskurzije u prestonici su bile lišene obilaska postavke slika Monea, Lotreka, Rembranta, Pikasa, Paje Jovanovića, Uroša Predića, Đure Jakšića... Jednom rečju, kako je to sažela premijerka Ana Brnabić, nad građanima je izvršen "kulturni genocid".
- Zamislite svu decu tih 15 godina koja nisu dolazila ovde da vide naše velikane i umetnost. Samo razmišljam o našoj deci i koja bi druga država dozvolila da Narodni muzej bude zatvoren.
Zato sam rekla kulturni genocid - objasnila je Ana Brnabić upotrebu ovih teških reči.
I zaista, ostaje do kraja nedokučeno zašto je centralni nacionalni muzej smešten na centralnom prestoničkom trgu, toliko dugo bio pod skelama da je klinac koji je rođen u vreme njegovog zatvaranja već stasao za srednju školu i verovatno ne zna gde se Narodni muzej nalazi?
Ali, svečani trenutak otvaranja se ne kvari postavljanjem ovakvog pitanja i traženjem finansijskog izveštaja. Tom trenutku, toliko dugo najavljivanom pa odlaganom, prisustvovao je u četvrtak uveče skoro celokupan državni vrh, a ceo spektakl bio je direktno prenošen na Javnom servisu Radio-televizije Srbije.
Neizbežni predsednik Srbije Aleksandar Vučić je konačno mogao da likuje što se posle nekoliko mandata prethodnih vlada baš u njegovo vreme završio ovaj svojevrstan Skadar na Bojani 21. veka.
Vučić poslao izaslanika
Ceremonija otvaranja počela je video-spotom u kome baletski igrač Sergej Kolinjin igra u Atrijumu Narodnog muzeja. Izveden je i multimedijalni program, a dečji hor Kolibri izveo je himnu "Bože pravde". Uprkos kiši, nekoliko hiljada građana posmatralo je spektakl otvaranja. Zahvaljujući digitalnoj video-instalaciji na prednjoj fasadi renoviranog zdanja, posmatrači su mogli da vide autore i njihova dela koja su izložena u Muzeju.
Pored predsednice Vlade, ministra kulture, gradonačelnika Beograda i predsednice Skupštine, svečanom otvaranju su prisustvovali akademici, diplomate, članovi kraljevske porodice, ugledne ličnosti iz umetnosti, kulture i nauke. Predsednik Vučić poslao je svog izaslanika.
- Uložio sam mnogo energije u nešto što su neki zatvorili pre 15 godina. Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, posle mnogo truda i problema, birokratskih čuda, otvaramo - pohvalio je predsednik sopstveni angažman, dok medijima nije promaklo to da je resorni ministar kulture Vladan Vukosavljević bio poprilično skrajnut.
U dugom iščekivanju već se i zaboravilo da je inicijativa za obnovu muzeja pokrenuta posle petooktobarskih promena bio akademik Nikola Tasić. Nove entuzijastičke vlasti planirale su da se radovi završe do 2010. godine, ali kao i u većini srpskih rokova, i ovaj se pokazao kao olako obećana brzina.
Od tada se osam ministara kulture promenilo, sat koji je otkucavao unazad - do završetka radova, uklonjen je posle više puta probijenih rokova i više se ne nalazi na Trgu Republike, a i rukovodstvo muzeja je nekoliko puta promenjeno. Ali, zato oni koji bi da gledaju samo lepšu stranu ističu da je u obnovi više od 11.000 kvadrata, učestvovalo 1.200 ljudi, više od 30 inženjera i 20 konzervatora-restauratora.
Konačna računica na čekanju
Sa novim vlastima došli su i novi izvođači radova, pa je 2016. godine Narodni muzej sa građevinskim preduzećem Koto potpisao ugovor o izvođenju radova na restauraciji, sanaciji i adaptaciji muzeja. Kako je saopštilo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, vrednost ugovora iznosila je 824 miliona dinara, a celokupna suma je obezbeđena iz budžeta Srbije.
U rekonstrukciji su učestvovali još tri domaće firme - Termoinženjering, TVI i Topvud, a radovi su podrazumevali građevinsko-zanatske radove, zamenu instalacija, uvođenje savremenih sistema, sanaciju i adaptaciju krova i svih prostorija za smeštaj kulturnih dobara."
Za sanaciju, adaptaciju i rekonstrukciju Narodnog muzeja u budžetskim godinama 2016. i 2017. bilo je planirano izdvajanje 1,35 milijarde dinara, odnosno 11,25 miliona evra. Koliko je para otišlo u radove do tada, ostaje nesabrano.
