Iza kulisa srpsko-turske saradnje (1): Investicije ni na nebu ni na zemlji
U Srbiji postoji više od 400 turskih privrednih subjekata. Kako napominje ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić, nisu to samo velike kompanije, ima tu od malih radnji do fabrika, ali je svakako značajno povećan broj turskih preduzeća nego pre, recimo, tri godine.
- To je velika promena u odnosu na relativno kratak prethodni period, što znači da stvaramo povoljnu klimu za turske investitore. Najveći broj tih većih ulagača odnosi se na oblast tekstilne industrije i uglavnom se koncentrišu na jug Srbije, Niš, Leskovac, Lebane - navodi Ljajić.
U 2016. godini turski turisti su bili na prvom mestu po dolascima u Beograd, a na trećem po dolascima u Srbiju. Srpski turisti su posle Grčke najprisutniji baš u Turskoj, a tome je umnogome kumovalo ukidanje bezviznog režima između dve zemlje.
Ali, turske investicije su objektivno male. Poneka fabrika vune ili kupovina većinskog udela u Čačanskoj banci ni izbliza nisu za poređenje sa, recimo, Slovenijom.
Svrgnuta elita
Zanimljivo je, međutim, da upravo ta bošnjačka dijaspora u Turskoj ne gaji velike simpatije prema turskom predsedniku Redžepu Erdoganu. Profesor Ganić to objašnjava činjenicom da su Bošnjaci u Turskoj bili deo stare elite, koju je Erdogan smenio.
- Sekularizacija za vreme Ataturka podrazumevala je i evropeizaciju turskog društva, a on je smatrao da će evropeizaciju najbolje sprovesti doseljavanjem naroda iz Evrope. Pri tom, Bošnjaci su tamo došli tamo sa velikom količinom bogatstva i novca, i to u Tursku koja je bila poprilično osiromašena. Bili su deo elite koja je držala sve poluge vlasti, obrazovala sve lekare, sudije, tužioce i profesore univerziteta, dok je unutrašnjost bila više privržena religiji. Onda se Erdogan pojavio kao neko ko se obraća toj unutrašnjosti obećanjima da će ispraviti nepravdu koja se čini tim zapuštenim delovima. Njega zapravo i bira ta unutrašnjost, konzervativni deo turskog društva, i tako je došlo do smene elita, a pošto su Bošnjaci deo stare elite, onda oni smatraju da Erdogan ugrožava njihove interese - objašnjava Ganić.
Fadi Hakura, stručnjak za tursku kandidaturu za pristup EU i član londonskog Četam hausa, navodi da je Turska i te kako zainteresovana da investira u strateške sektore na Balkanu, kao što su telekomunikacije i aerodromi. Ankara je već ostvarila ključne kupovine širom regije. Turska firma LIMAK je dobila ugovor za upravljanje Međunarodnim aerodromom u Prištini, u periodu od 20 godina. Turski TAV upravlja skopskim aerodromom.
Dok su Makedonija i Bugarska privukle značajno interesovanje Turske pre 2000, više od polovine turskih investicija u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu i Srbiji su ostvarene nakon 2005. godine. Prema Ministarstvu finansija Turske, mesto za najvažnije direktne investicije turskih investicija na Balkanu je Bosna i Hercegovina. Poslednja na spisku želja je Srbija. Turska je četvrti investitor po veličini u Bosni i Hercegovini, nakon Austrije, Slovenije i Nemačke.
Hakura se slaže da Turska želi da bude veliki igrač na Balkanu, ali naglašava da EU jeste i da će ostati najveći privredni igrač u regionu.
- Proces integracije u Evropsku uniju je još uvek prioritet za Balkan. Ovo su politička i privredna ograničenja koja će onemogućiti Turskoj da postane vodeći investitor u regionu - kaže Hakura.
Dok jedni tvrde da su interesi Turske na Balkanu i u drugim područjima odraz nastojanja Ankare da stvori alternativu EU članstvu, drugi veruju da Turska, jednostavno, produbljuje postojeće veze u regionu.
Moćna dijaspora
Bošnjake za Tursku vezuje i velika dijaspora. Procenjuje se da u Turskoj živi i do pet miliona Bošnjaka, većinom poreklom iz Sandžaka. Novopazarci kažu da nema porodice u gradu koja nema rodbinu u Turskoj. Prvi talas iseljavanja Bošnjaka u Tursku nastupio je nakon aneksije BiH jer su muslimani strahovali da više neće moći slobodno da ispovedaju veru. Taj je trend nastavljen i tokom balkanskih ratova, ali najmasovniji talas iseljavanja bio pedesetih i šezdesetih godina.
Tada su, tvrdi profesor novopazarskog Pravnog fakulteta Senad Ganić, Bošnjaci svoju imovinu prodavali u bescenje i potpisivali dokument u kojem su garantovali da se neće vraćati.
Kad je reč o poslovanju s Turskom, tu se daleko više priča nego što se radi, a memorandumi o razumevanju kao neobavezujući dokument broje se hiljadama. Dominiraju bajke o priključenju Srbije Turskom toku, gasovodu koji Rusija i Turska grade posle odustajanja od Južnog toka posle sukoba sa EU. Ali, taj gasovod nema nikakvog smisla ako je Turska jedini korisnik i može da bude isplativ samo ako se Balkan na njega nakači. A Balkan su Bugarska i Grčka, zemlje EU i tu se opet vraćamo na izborni problem zbog kojeg je i projekat Južnog toka propao.
U poslednje vreme je hit navodna gradnja auto-puta od Beograda do Sarajeva, a Bošnjaci i Srbi su uspeli da se i oko toga posvađaju jer jedni traže "srpsku", a drugi "bošnjačku" trasu.
Sutra - Iza kulisa srpsko-turske saradnje (2): Iz inata bolja budućnost
