Kakvi su Srbi vernici (5): Krv kao lek
U drevni grad Halkidon na Bosforu, svakodnevno pristižu vernici da se poklone moštima Svete velikomučenice Efimije. Pročula se još za još za vreme Četvrtog vaseljenskog sabora u Halkidonu 451. godine.
Povod za saziv ovog Sabora dala je Dioskorova jeres, patrijarha aleksandrijskog i Evtihija, arhimandrita carigradskog, koji su rasprostirali lažno učenje da u Hristu Gospodu nisu bile dve prirode, božanska i čovečanska, nego samo jedna, božanska. Na ovom saboru najvidniju ulogu su imali Anatolije, carigradski patrijarh i Juvenalije, jerusalimski patrijarh.
Kakvi su Srbi vernici:
Pošto prepirkama i dokazivanjima sa obe strane nisu uspeli da dođu do konkretnog rešenja, patrijarh Anatolije je predložio da pravoslavni i jeretici napišu svoje veroispovedanje, pa da ih polože u kovčeg u kome su stajale mošti svete Efimije. Dva veroispovedanja su bila napisana i postavljena na prsi velikomučenice, kovčeg zatvoren i zapečaćen carskim pečatom, a postavljena je i vojnička straža.
Zatim su svi proveli tri dana u postu i molitvi. Četvrtog dana, kad su otvorili kovčeg videli su pravoslavno veroispovedanje u desnoj ruci svetiteljke, a jeretičko pod njenim nogama. Tako je Božja sila rešila spor u korist pravoslavlja.
Na dan pomena svete Efimije, svake godine je isticala krv iz njenih moštiju. Na mermernoj grobnici sa leve strane nalazio se maleni otvor koji se otvarao u potrebno vreme i kroz koji se mogla provući ruka. Kroz taj otvor bi episkop po završetku noćnog bdenja i pred liturgiju provukao sunđer i skupljao krv koju bi kasnije iscedio u posudu. Ljudi kada su to videli, uz veliku zahvalnost Bogu i svetoj mučenici, mazali bi se tom krvlju radi blagoslova i isceljenja od bolesti.
Osim toga, Efimija se javljala vernicima koji su joj se sa verom molili, kao i onima koji su ležali u bolesti, ili bi joj se u raznim nevoljama obraćali za pomoć. Sa svih strana, naročito iz Carigrada, dolazio joj je narod na poklonjenje, a brojni vernici svedoče o izlečenju najtežih bolesti nakon posete njenom grobu.
Sveta Petka dolazi u san
Sveta Paraskeva, u srpskom narodu poznata kao Sveta Petka, nadahnjuje srca mnogih bolesnika i nevoljnika. Mnogo je onih koji svedoče o njenoj moći. Njene mošti počivaju rumunskom gradu Jaši, gde horde ljudi svakodnevno dolaze na poklonjene velikoj svetiteljki. Dva prsta njene ruke nalaze se i u Beogradu, na Kalemegdanu, u crkvi Svete Petke. Prepodobna Mati Paraskeva obično se javlja u snu, teši i blaži nevoljnika.
U monografiji "Sveta Petka - slava srpska i zaštita vernih" beleži se da je prvo i najveće čudo svete Petke sama činjenica da njeno telo, koje je bilo godinama zakopano u zemlji, nije istrulilo. Njene svete mošti zaista podsećaju na živog čoveka koji je samo zaspao. U pomenutom delu zapisana je i priča o studentkinje Muzičke akademije obolele od leukemije:
"Posle mnogo napora lekari su rekli da nemaju više šta da preduzmu. Tada su roditelji, skrhani bolom, pohitali čudesnom lekaru, moštima Prepodobne, s jakom verom, s molitvama i suzama, da im isceli kćer. Tokom dva meseca sveštenici Saborne crkve i roditelji zajedno sa kćerkom molili su se Bogu i Prepodobnoj za isceljenje. Nakon revnosnih molitava, devojka se potpuno iscelila od leukemije, tako da su se čudili svi lekari, a početkom sledeće godine vratila se na Akademiju, na predavanja", piše u monografiji.
