Srpski stranački vašar (3): Cepanje po svim šavovima
Srpski politički skener više od pola decenije detektuje istu dijagnozu, jake naprednjake koji na izborima jure procente iznad 50 i slabu i rascepkanu opoziciju koja bezuspešno traga za modusom vivendi.
Uz to je svakodnevno gotovo smrtno gušena neslobodom medija, ali i sopstvenim animozitetima koji osvanu u medijima i nepremostivim liderskim sujetama. Pritom i ophrvana "kokošjim slepilom", jer se većina partijskih predsednika više nego čvrsto drži za čelne stranačke fotelje, žmureći na sopstvene katastrofalne rezultate izbora kada su zavredili poverenje građana između jedan i dva odsto, odnosno par desetina hiljada glasova.
Na izborima za predsednika Srbije, iza parodičnog lika Ljubiše Preletačevića Belog su ostali lideri Dosta je bilo Saša Radulović, DSS-a Aleksandar Popović, LSV Nenad Čanak, Dveri Boško Obradović, radikala Vojislav Šešelj... Niko od njih, međutim, nije smatrao da treba da ponese odgovornost za neuspeh, već su očito ovi davljenici u izbornoj vodi nastavili da plivaju sigurno u partijskom plićaku.
Onda je usledio je, međutim, još gori neuspeh na nedavnoj beogradskoj utakmici, kada su pored vladajućih partija u gradski parlament ušla i samo dvojica vanstranačkih ljudi, bivši gradonačelnik Dragan Đilas i predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić, dok su opozicione partije završile sa tek nekoliko desetina hiljada glasova.
Demokratska stranka je, prema tumačenju poznavalaca prilika u stranci, sa izborima u Beogradu, dotakla dno. Niz svađa i odlazaka posle gubitka vlasti 2012. godine, cepanja i raslojavanja pokrenuo je negativan trend, a taj silazni trend i dalje traje. DS je pokušao da povrati Dragan Šutanovac, dolaskom na čelo, ali je krah izgleda postao neminovnost. Deo stranačkih kolega smatra da se on nije snašao i da je DS doveo na ivicu propasti, pogrešnim potezima. Prvenstveno kada je na izborima za predsednika umesto da istakne svog kandidata podržao Sašu Jankovića koji je potom žuto-plavom timu oduzeo deo birača. Potom na beogradskim izborima uz DS i Novu Zorana Živkovića, prihvatio socijaldemokrate Borisa Tadića, što je, tvrde poznavaoci prilika, članstvo kaznilo na biračkim mestima jer Tadića smatra čovekom koji je započeo najveće paranje stranke, od njenog nastanka.
Osipanje u Dosta je bilo
Posle šoka, neke od stranaka poput Dosta je bilo Saše Radulovića, koji ni u paketu sa Dverima nije uspeo da preskoči cenzus od pet odsto na izborima za Beograd, počele da se osipaju čistkama i osipanjima, a javnog prepucavanja je bilo na pretek. Kada je prošle godine otišlo troje poslanika niko nije slutio da će otići još dvoje, pa još jedan, a uz isključivanje još troje ovaj poslanički klub se prepolovio. Dok Radulović tvrdi da provetrava članstvo i najavljuje partijske izbore za 21. april, isključeni poslanici tvrde da su na silu oterani i da je Radulović izvršio "puč" u stranci da ne bi imao protivkandidata za lidera.
- Odustalo se od izvornog programa DJB, prešlo na izolacionističku desnicu, išlo u rat sa medijima i opozicijom, a odnos prema ljudima je kao prema potrošnoj robi - kaže isključeni Aleksandar Stevanović.
Odgovornost za neuspeh Dveri, na izborima 4. marta, poneo je Srđan Nogo, ostavkom na mesto šefa beogradskog odbora. Ipak, Dverima su "pakt" sa Radulovićem zamerili i kaznili uskraćivanjem podrške, akademici Kosta Čavoški i profesor Miro Lompar.
Totalno rascepkanoj opoziciji, različitih ideoloških boja, bivši gradonačelnik Dragan Đilas ponudio je ukrupnjavanje u savez koji je, sudeći prema prvim reakcijama na dugom štapu. Međutim, kao da još uvek nije završen proces rastakanja opozicionih partija koje se kako tumači analitičar Slaviša Orlović, "dele kao amebe".
Na drugoj strani klackalice više nego ozbiljno pretežu vladajući SNS, uz koji su socijalisti i, opozicione partije kojima je javnost prikačila epitet "konstruktivnih", liberali Čedomira Jovanovića i radikali Vojislava Šešelja. Sa većinom medija uz sebe, naprednjaci se hvale da imaju armiju članova stranke koja prelazi 800.000 birača.
Vladeta Janković: Trampio Kosovo za svemoć
Aleksandar Vučić, prema rečima bivšeg ambasadora u Londonu i Vatikanu Vladete Jankovića, "ima odrešene ruke da čini šta god želi u Srbiji, pod uslovom da reši Kosovo".
- Srbija je jedina zemlja u Evropi bez opozicije. Vučić je, uzevši kontrolu, pre svega nad televizijama i medijima uopšte, uspostavio direktan kontakt između sebe i naroda i, bez posredništva jer nema predstavničke demokratije, direktno komunicira - objasnio je Janković nedavno, ističući da bez medija, pravosuđa i parlamenta, nema ni demokratije, ni stabilnosti.
