Međunarodno pravo na strani Kosova

Međunarodni sud pravde u Hagu izrazio je danas ocenu da jednostrano donešena deklaracija o nezavisnosti Kosova ne krši međunarodne pravne norme. "Međunarodne pravne norme nemaju nikakvu aktivnu odredbu kojom se ograničavaju deklaracije o nezavisnosti. Prema tome, možemo zaključiti da Deklaracija od 17. februara ne krši međunarodne pravne norme", navodi se u odluci suda. Mišljenje suda pročitao je predsednik suda Hisaši Ovada iz Japana.

Prenosimo vam najvažnija saopštenja sa sednice Međunarodnog suda pravde

Sud je najpre ustanovio da je pitanje koje je Generalna skupština UN postavila sudu "da li je proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom?“ pravno pitanje.

Naime, od suda se nije tražilo mišljenje da li je deklaracija u skladu sa domaćim pravom, već u skladu sa međunarodnim pravom, pa sud konstatuje da može da odgovori na pitanje Genrelane skupštine UN.

Uzelo se u obzir i da ovo pitanje ima političku pozadinu, ali sud smatra da ona nije dovoljna da ga obori kao pravno pitanje. Sud je jasno saopštio da se sud ne vodi političkom motivacijom ovakvih pitanja i ne uzima u obzir političke aplikacije i smatra da ima pravo da iznese mišljenje o pitanju Generalne skupštine UN.

Činjenica da je Kosovo u nadležnosti Saveta bezbednosti ne sprečava Generalnu skupštinu UN da raspravlja o deklaraciji. Činjenica je da je na Savetu Bezbednosti govoreno i razmatrano pitanje jednostranog proglašenja nezavisnosti ne predstavlja uverljiv razlog za ovaj sud da odgovri na pitanje Generalne skupštine UN.

Rezolucija 1244 je doneta od strane SB i u njoj Savet odlučuje da reši veliki humanitarni problem i reši oružani sukob na Kosovu da bi ustanovio međunarodnu upravu na Kosovu koja će biti prelazna dok se budu uspotavljale demoktaske institucije na Kosovu.

15. maja 2001. Unmnik je doneo odredbu o uspostavljanju privremene uprave i privremene administracije. Uloga zamenika Generalnog sekretara kaže da on treba da vrši ovlašćenja prelazne uprave na Kosovu za obezbeđivanje pune primene Rezolucije 1244.

Juna 2005. Generalni sekretat UN imenovao je stalnog predstavnika Norveške kao svog sepecijalnog izlaslanika na Kosovu koji treba da sastavi izveštaj o stanju na Kosovu. Novembra 2005. Savet bezbednost je imenovao Martija Ahtisarija kao svog izaslanika na Kosovu za pitanja budućeg statusa. Tada je naglašeno će konačno rešenje o statusu biti doneto od strane Saveta bezbedbosti.

2007. Generalni sekretar je podneo izveštaj Martija Ahtisarija Savetu bezbednosti koji je zaključio da strane nisu u stanju da dođu do rešenja o statusu Kosova. Tada je Marti Ahtisari rekao da je jedino rešenje nezavisnost koju bi nadgledale međunarone snage u početku. Generalni seketar podržao je preporuke svog specijalnog izaslanika u potpunosti.

Od novemra do decembra 2007. EU, Rusija i SAD pregovori na Kosovu koji su podneli izveštaj i rekli da uprkos pregovorima strane nisu spremne da postignu kompromis.

17. februara 2008. sa 109 glasova skupštine Kosova doneta je deklaracija o nezavisnosti. Ta deklaracija nije bila dostavljena specijalnom izaslaniku niti je objavljena u Službenom glasniku.

Tada je Srbija obavestila Generalnog sekretara da je to nelegano proglašena nezavisnost, pa je sazvana hitna sednica SB na kojoj je Boris Tadić govorio o činu proglašenja nezavisnosti.

Sud konstatuje da je Rezolucija SB 1244 su bili na snazi na dan 17. februara 2008. Stav 19. rezolucije to izričito navodi jer je prisutvo određeno na 12 meseci i može da se nastavi ako se donese nova odluka.

Ko je doneo deklaraciju nezavisnosti?
Rezolucija 1244 je uspostavila jedan privremeni okvir kada je Rezolucija doneta. Očekivalo se da će se konačni status Kosova doneti u skladu sa rezolucijom, ali sva rešenja su bila otvorena. Budući da nije došlo do rešenja, smatra se da su konačni koraci pregovora propali.

U deklaraciji se navodi da je njena namera da se razreši status Kosova.

Ako se gleda albanski tekst deklaracije u prvom pasusu stoji "mi demokratski izabrani lideri, a u zapisnicima sa skupštine se vidi jednina." Deklaracija je potpisana od svih uključujuči i predsednika koji nije član skupštine. 

Deklaracija nije dostavljena generalnom sekretaru SB, ali je reakcija specijalnog izaslanika važna. On ima ovlašćenja da odobrava akte donete od privremene uprave.

Ovoga puta ćutnja specijanog izaslanika kaže da on nije smatrao da ova deklaracija treba da stupi na snagu u okviru pravnog sistema kojim on upravlja. On bi trebalo da reaguje na akte skupštine Kosova koji nisu legalni. On je podneo izveštaj da je kosovska skupština održala sednicu na kojoj je donela deklaraciju. To je bio redovan izveštaj. Nije podnet da bi se vršila pravna analiza deklaracije.

Ako se sve činjenice uzmu u obzir sačinioci deklaracije nisu delovali kao deo privremene uprave, već kao ljudi koji predstavljaju narod Kosova van međunarodnog okvira.

Rezolucija 1244 ne sadrži u sebi zabranu proglašenja nezavisnosti.

Sud konstatuje da Rezolucija 1244 nije zabranjivala akterima da donesu deklaraciju o nezavisnosti i zaključuje da deklaracija nije predstavljala kršenje Rezolucije.

Na osnovu iznetih argumenta, Međunarodni sud pravde je uz 10 glasova za i 4 glasova protiv došao do zaključka da proglašenje nezavisnosti ne predstavlja kršenje međunarodnog prava.

Pitanje o legalnosti jednostranog akta privremenih institucija Prištine pred MSP je postavila Generalna skupština UN oktobra 2008. godine, na inicijativu Srbije.

Glavna sudnica Međunarodnog suda pravde bila je ispunjena je gotovo do poslednjeg mesta. Među zainteresovanim slušaocima u "velikom holu" (glavna sudnica) se nalaze i predstavnici svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti, kao i Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Prema rečima sekretara suda Andreja Poskakukhina, ovo je najveće interesovanje koje se pamti u istoriji tog organa Ujedinjenih nacija.

Čitanje mišljenja brižljivo su pratili, osim srpskih i prištinskih medija i novinari BBC-a, CNN-a, Rojtersa, AP-a, ITAR TAS-a i drugih medijskih kuća preko video bima na engleskom i francuskom isprate. O interesovanju za "slučaj Kosovo" u Međunarodnom sudu pravde svedoči i današnji "pad" veb sajta tog suda u Hagu. Zbog preopterećenja, na sajt MSP ne može se pristupiti od 15 sati - kada je počelo izricanje mišljenja o proglašenju nezavisnosti Kosova.

Ranije je najavljeno da će posle čitanja savetodavnog mišljenja MSP, na sajtu suda biti objavljen dokument MSP o Kosovu. Odluka Suda o Kosovu je, inače, na naslovnim stranama onlajn izdanja vodećih svetskih medija.

Na sajtu Bi-Bi-Sija (BBC) i "Juronjuza" (Euronews) ta tema je vest dana, a na listi je naslovnih vesti i na Si-En-Enu (CNN).

MSP i njegove sudije

MSP je glavni sudski organ Ujedinjenih nacija. Sedište suda je u Palati mira u Hagu, u Holandiji. Osnovan je 1945. godine prema odredbama Povelje UN, a počeo sa radom 1946. kao naslednik Stalnog suda za medunarodno pravo.

Glavna funkcija MSP je rešavanje pravnih parnica između država i davanje pravnih saveta organima i agencijama UN. Trenutno se pred sudom nalazi 14 slučajeva. Trećinu sudija sadašnjeg sastava čine profesori, a ostalo su karijerne diplomate.

Američki sudija Burgental i kineski Ši Đujong nedavno su podneli ostavke na rad u MSP-u, ali to nije moglo uticati na njihovo učešće u donošenju odluke.

Jedna od odredaba statuta MSP-a kaže da sudije čak i kad daju ostavke imaju obavezu da završe predmet koji je već započet, a obojica sudija su prisustvovali prvom ročištu o Kosovu.

Kada je reč o izboru sudija u MSP, postoji neformalan dogovor među državama da zemlje koje imaju stalno mesto u Savetu bezbednosti - Amerika, Rusija, Engleska, Francuska i Kina - uvek imaju i svog sudiju u Međunarodnom sudu pravde. Za te sudije, pored obaveznih uslova koji podrazumevaju da su to ljudi najviše stručnosti, karakternih i moralnih vrednosti, dovoljno je da budu predloženi od njihove vlastite države što im automatski obezbeđuje ulaz u MSP.

Od zanimljivosti koji prate sudije MSP-a, najčešće se pominje i to što je predsednik suda Hisaši Ovada iz Japana, inače ugledni diplomata, otac popularne krunske princeze Japana, Masako Ovade, koja je udata za budućeg cara Japana.

Ili, za On Šokat Al-Kasonea, jordanskog sudiju, usko povezanog i sa diplomatijom i sa jordanskim dvorom, na internetu se može naći takođe zanimljiv podatak da se pored sudskih aktivnosti u Hagu bavi i proizvodnjom maslinovog ulja "Majdal".

Jedna od najtežih životnih priča vezuje se uz američkog sudiju Burgentala koji je u ranom detinjstvu doživeo sve užase rata i neljudskosti. Rođen je u Slovačkoj, u nemačko-jevrejskoj porodici, najranije detinjstvo proveo je u getu u Poljskoj, da bi kasnije bio odveden u logor Aušvic. Preživeo je i tzv. marš smrti, prebačen u drugi logor, gde ga je s ostalim zarobljenicima oslobodila Crvena armija. Najzad, kad je bio oslobođen, nije znao ni da čita ni da piše. Sa svojih 18 godina emigrirao je u Ameriku, završio studije prava, doktorirao na Harvardu i postao jedan od najuglednijih profesora međunarodnog prava.