Država oduzima decu i zbog nemaštine (6): Siromaštvo nije zločin
Psihoterapeut Zoran Milivojević ističe da oduzimanje dece mora biti sprovedeno kada drugih opcija nema.
- Siromašni roditelji imaju pravo na svoju decu i ne smeju se sprečavati da budu roditelji. Socijalne službe moraju da izbegnu da kriminalizuju siromaštvo i da posledice siromaštva budu razlog za oduzimanje dece - objasnio je Milivojević.
On ističe da razni zakoni koji štite dečja prava i zaštitnici dečjih prava često rade potpuno suprotno, štite decu od sopstvenih roditelja kada za tim nema potrebe.
- Ako roditelj kaže svom detetu da pospremi svoju sobu, a dete to ne želi da učini, to se tretira kao nasilje i teranje na rad. Detetu ne smete da ograničite upotrebu mobilnog telefona jer mu tako ograničavate slobodu komunikacije. Posledica svega toga je da deca ne izrastaju u funkcionalne odrasle osobe koje bi prihvatile odgovornost za svoju egzistenciju, koje bi bile samostalne i koje bi se pridržavale društvenih normi, tako da iz generacije u generaciju raste procenat prezaštićene dece, ali i razmažene sklone antisocijalnom ponašanju - ističe Milivojević.
Dodaje da je država trenutno na lošem putu jer podleže pritiscima nevladinih organizacija, te se roditeljima oduzimaju sva prava.
- Na taj način imaćemo porast broja oduzete dece jer će biti veoma teško ne kršiti zakone, ako želite da svoje dete pretvorite u dobre i odgovorne ljude - rekao je Milivojević.
Policija u pripravnosti
Zapadna Evropa se često čini kao raj za život, sa uređenim sistemom i većim poštovanjem ljudskih prava. Ipak, statistika govori suprotno. U odvajanju mališana od porodica prednjači Švedska, u kojoj se godišnje izmesti i do 300.000 dece, sledi Finska za 250.000, pa Norveška sa 200.000. Naslov u jednom tamošnjem mediju je svojevremeno glasio: "Jedna petina dece u Norveškoj već je spasena od roditelja." U toj zemlji, zakon propisuje da biološki roditelji oduzetu decu mogu da viđaju jednom u pola godine, na dva sata. A razlozi mogu biti potpuno banalni. Jednoj majci u Švedskoj su oduzeli dečaka jer mu je slučajno, tokom presvlačenja, laktom izbila mlečni zub. To se tretiralo kao nasilje. U toj zemlji je oduzimanje dece i njihovo predavanje "hraniteljskim porodicama" postao unosan posao od koga svi imaju koristi - osim dece. U Zapadnoj Evropi je posebno aktuelan trend oduzimanja dece stranim državljanima, posebno Rusima. Slično se dogodilo i na Novom Zelandu, kada su ruski turisti došli na odmor. Roditelji su podviknuli na nemirno dete, neko iz obližnjeg kafića je pozvao policiju, i roditeljima su samo dva sata kasnije oduzeli dete. Ruska diplomatija se borila više od godinu dana da to dete pusti da se viđa sa roditeljima, a o tom slučaju su brujali svi svetski mediji. U najvećem broju slučajeva u zapadnoj Evropi, biološki roditelji nikada ne povrate svoju decu.
