Potezi Srbije posle odluke MSP-a o KiM
Od objavljivanja mišljenje MSP-a o legalnosti proglašene kosovske nezavisnosti, 22. jula u 15 sati, počinje završni čin srpskog diplomatskog lobiranja, pišu beogradski mediji.
Kako piše ''Blic'', glavni cilj tog lobiranja je da se u Generalnoj skupštini UN-a izglasa rezolucija kojom se traže novi pregovori o Kosovu i Metohiji. Beograd će u pregovorima tražiti da sever Kosova, na kome su Srbi većina, dobije isto što i preostali deo, južno od Ibra: nezavisnost ili visok stepen autonomije, saznaje ''Blic” u vrhu vlasti.
Koraci Srbije posle iznošenja mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu:
1. Palata mira u Hagu, 22. juli, 15 sati
Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde saopštiće predsednik Hisaši Ovada, a sednica će biti emitovana, u celosti, uživo putem vebsajta MSP-a (www.icj-cij.org) na francuskom i engleskom. Rasprava pred sudom u Hagu počela je 1. decembra prošle godine, a tokom devet dana svoje mišljenje o legalnosti samoproglašene nezavisnosti Kosmeta iznelo je 29 delegacija.
2. Avgust – završnica diplomatske borbe za rezoluciju
Zadatak Srbije je da održi tenziju oko pitanja Kosova i pridobije većinu zemalja sveta da glasa za srpsku rezoluciju kojom se traže novi pregovori. Osnova zahteva je da mir u regionu ne može biti postignut ako ''jedna strana izgubi sve, a druga dobije sve”. Insistira se na odbrani međunarodnog prava. Ukoliko se u UN usvoji rezolucija Srbije, biće konačno prekinut proces priznavanja Kosmeta i onemogućeno učlanjivanje Kosova i Metohije u međunarodne organizacije, počev od UN-a.
3. Palata UN u Njujorku, početak septembra
Generalna skupština UN-a razmatra mišljenje suda. Srbija podnosi rezoluciju kojom traži nove pregovore o Kosovu. Odlučuje se prostom većinom glasova. Pitanje Kosova i Metohije dospelo je pred Sud u Hagu na zahtev Srbije, a posle odluke Generalne skupštine UN-a. Za rezoluciju koju je podnela Srbija i kojom je, uprkos protivljenju Amerike i vodećih sila sveta, traženo mišljenje suda o legalnosti kosovske nezavisnosti, glasali su predstavnici 77 zemalja, protiv ih je bilo šest, a 74 su bila uzdržana.
4. Pregovori Beograd - Priština
Srbija zahteva da se krene sa tačke „na kojoj se stalo” tokom neuspešnih pregovora u Beču. Tada je Srbija nudila „više od autonomije i manje od nezavisnosti”. Beograd sada nudi fer pogodbu: isti stepen nezavisnosti ili autonomije za jug, kao i za sever Kosmeta. U igri i deo Preševske doline, sa većinskim albanskim stanovništvom. Pregovori treba da dovedu do sledeće rezolucije UN kojom bi dogovor bio zapečaćen.
