Ganić: Srbija manipuliše Britancima
Bivši član ratnog Predsedništva BiH Ejup Ganić, koji se danas pojavio pred većem Suda za ekstradicije u Londonu, ponovio je na početku pretresa da "Srbija manipuliše britanski pravni sistem kako bi postigla da on bude izručen Beogradu". Ganića Srbija tereti za učešće u ratnom zločinu u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu u maju 1992. godine nad pripadnicima JNA koji su se povlačili iz tog grada.
Ganić (64), osumnjičen za ratni zločin nad pripadnicima JNA, rekao je novinarima okupljenim ispred londonskog suda da vlasti u Srbiji "nisu u stanju da mu sude pošteno za delo za koje ga terete", preneo je Bi-Bi-Si (BBC).
Bivši član ratnog Predsedništva BiH i dalje tvrdi da su optužbe koje su protiv njega podigle vlasti u Beogradu "politički motivisane, kako bi se umanjila odgovornost Srbije za rat u BiH između 1992. i 1995. godine".
Ganićevi napadi u Sarajevu protiv Ženevske konvencije
Bivši član ratnog Predsedništva Bosne i Hercegovine Ejup Ganić naredio je napade u Sarajevu 1992, godine, koji su bili nelegalni prema odredbama Ženevske konvencije, izjavio je danas na sudu u Londonu advokat DŽejms Luis.
|
Na ročištu koje je predviđeno da traje naredne dve sedmice, od danas do 14. jula, raspravljaće se o zahtevu za Ganićevo izručenje kako bi se u Srbiji okončao postupak protiv njega, koji je u fazi istrage.
Proces za izručenje Ganića počeo je 13. aprila kada je Srbija sudu dostavila zahtev za njegovo izručenje, kao i dokumenta na osnovu kojih to traži.Odbrana Ganića pokušava da ospori nadležnost londonskog suda u postupku izručenja Srbiji.
Predstavnici Tužilaštva za ratne zločine u Srbiji su ranije izjavljivali da očekuju da londonski sud pozitivno odgovori na zahtev Srbije, navodeći da su dostavili dovoljno dokaza.
Srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao je da očekuje da će sud u kratkom roku pozitivno rešiti zahtev Srbije, ako ne i odmah po završetku rasprave, preneli se beogradski mediji.
Ganić je uhapšen 1. marta na aerodromu Hitrou u Londonu na osnovu poternice koju je Srbija raspisala za njim i još 18 osoba iz BiH zbog napada na kolonu JNA u Sarajevu 3. maja 1992. godine, u kojem je poginulo najmanje 18 vojnika, dok su 22 ranjena.
Deset dana nakon hapšenja pušten je iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradiciji.
Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu pokrenulo je u decembru 2008. godine istragu protiv Ganića zbog sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici.
Rešenjem o sprovođenju istrage Ganiću se na teret stavljaju tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.
