Žene u svetu kriminala (1): Mafija na štiklama
Hladnokrvno ubistvo metkom u potiljak, kasapljenje nožem, šverc kokaina, ponekad i na desetine kilograma ili pljačka zlatare... Ukoliko ste mislili da je sve to kriminal rezervisan za muškarce - prevarili ste se. Sve je više pripadnica nežnijeg pola koje pokazuju da mogu da bude snažne, ali i okrutne kao muškarci.
Žene su deo kriminala od pamtiveka, ali najčešće kao žrtve, prostitutke, prosjakinje ili sitni lopovi za šefove. Međutim, poslednjih decenija sve više je onih koje su pravi mafijaški bosovi jer su u mnogo čemu snažnije od muškaraca kojima šefuju. Ni Srbija nije ostala imuna na ove promene, a stručnjaci ocenjuju da je glavni razlog emancipacija žena poslednjih decenija izlazak iz kuhinje i skidanje kecelje domaćice.
Mračna strana emancipacije
Psiholog Žarko Trebješanin naveo je da je sve veća uloga žena u kriminalu posledica mračne strane emancipacije.
- U politici bi trebalo da svako treće poslaničko mesto bude žensko. Plašim se da tako ne bude i u kriminalu - kazao je Trebješanin.
Brojne žene u Srbiji imaju policijske dosijee kao da su s liste 10 najtraženijih kriminalaca. Iako u našoj državi još nije zabeležena žena koja je šef kriminalne grupe, kao što ih ima u svetu, mnoge se nalazi u vrhu kriminalne strukture i bliske su saradnice bosova. Nekada dekor opasnih momaka, sada su i same postale vrlo opasne jer su se oslobodile i time su nestale kočnice koje su ih ograničavale.
Profesor Branislav Aleksandrić, sudski veštak i bivši direktor Instituta za sudsku medicinu, kaže da je tokom karijere često nailazio na žene koje su se ozbiljno bavile kriminalom.
- U kriminalu kod žena i dalje preovlađuju porodična ubistva, ali sve je primetnije da žene ulaze i u klasičan kriminal. Po mom iskustvu sudskog veštaka s decenijskim stažom, imao sam mnogo okrivljenih žena na sudu koje su uglavnom odgovarale za privredni kriminal. Kod njih je ova vrsta kriminala najviše zastupljena - objašnjava Aleksandrić.
On dodaje i da se o ženskom kriminalu, pogotovo privrednom, uvek malo pisalo, iako je vrlo zastupljen.
- Sve je počelo posle devedesetih godina, kada su žene masovnije ušle u kriminal. One malo-pomalo preuzimaju poslove muškaraca u svim sferama, pa tako i u kriminalu. Posle užasnih devedesetih, moral naših ljudi pao je vrlo nisko. Svi su nervozni, svadljivi, pa su i žene padom moralnih normi postale agresivnije. Više ih moral nije obuzdavao u činjenju ubistava, pljački, krađa, ali je interesantno da su one to više radile zbog neke vrste obesti ili drskosti, nego stvarne potrebe zbog nemaštine - kaže profesor Aleksandrić i dodaje da i među nežnijim polom postoje psihopate, kao i kod muškaraca, pa ne treba da čudi što čine najgnusnije zločine.
Sa profesorom Aleksandrićem slaže se i kriminolog Zlatko Nikolić, bivši šef zatvora u Pančevu i Nišu.
- Čuveni kriminolog Čezare Lombrozo zaključio da žene nisu ništa manje kriminalci od muškaraca. Žene osećaju kao muškarci. U cvetanju feminizma one imaju sve više sloboda, a sve manje kočnica, pa mogu da se ponašaju kako žele i oponašaju muškarce. Sve one mogu i da vole, ali i da pljačkaju ili ubijaju kao muškarci. Po svetu su žene postale i šefovi bandi. Zaista ima žena koje se ozbiljno bave kriminalom, ali ih ima manje u statistikama koje se vode - kaže Nikolić.
On objašnjava da sredina ne želi da lepši pol bude tako ružno naslikan (kako se bavi kriminalom), pa je veći prag tolerancije za njihove prestupe.
- To je glavni razlog što su žene do sada bile gotovo statistički nemerljive u kriminalu, iako su uvek učestvovale. Na kraju, manje se prijavljuju slučajevi gde oni počine neki kriminal jer je muškarce često sramota da prijave da ih je žena napala, opljačkala ili prevarila - objašnjava Nikolić.
