Godišnjica masakra u Francuskoj (1): Pariski pakao rana za ceo život
Sve pariske noći su lepe, sa svojim svetlima, mladošću i živošću. Sve, izuzev jedne, trinaestonovembarske 2015. godine, kad su neljudi odlučili da ubiju 130 nevinih i poseju 413 povređenih, od kojih 14 državljana Srbije.
Te noći su sve postojeće zvukove nadglasale sirene kola Hitne pomoći i snaga bezbednosti. To zaglušujuće nepodnošljivo zavijanje uselilo se u svako biće, pa su se zaključavali stanovi, spuštali prozorski kapci i rešetke, gasila muzika, govorilo potiho, kao da će u svakom trenutku atentatori provaliti vaša vrata. Slika vanrednog stanja, koje je proglasila Vlada Francuske, pored brige o bezbednosti pojačavala je osećaj straha. Od te noći Francuska više nije ista, mada su, uistinu, terorističke pretnje i ataci počeli da je nagrizaju 2012. godine.
Košmar ove pariske noći sinhronizovano su režirali ekstremisti Islamske države, nizali su se rafali i samoubilačke eksplozije, od severnog pariskog predgrađa Sen Deni, sa neuspelim pokušajem na Stad de Frans gde se, uz prisustvo predsednika Fransoa Olanda, igrao prijateljski meč Francuska-Nemačka, te dovršenim zadatkom ispred obližnjeg Mekdonaldsa.
Potom se južno prešlo na pariske kafiće i restorane u 10. i 11. arondismanu sa završnicom u koncertnoj sali Bataklan, gde su, uz povike "Alah ekber", teroristi pucali u 1.500 talaca koji su uživali u nastupu američke rok-grupe Eagles of Death Metal. U anale je upisano da su to najsmrtonosniji napadi u Evropi od Drugog svetskog rata. Otkriveno je i da je za pet dana kasnije programiran, na sreću osujećen, samoubilački napad u pariskom kvartu La Defans. Prethodno je 17 izrešetanih u satiričnom listu "Šarl ebdo", narednih dana i meseci sledili su napadi na jevrejski supermarket, na policajce na ulici i u zabarikadiranoj kući, na oca Žaka Amela u crkvi, kamion je gazio bezbrižne šetače u Nici.
Vanredno stanje se produžavalo. Na svim značajnijim mestima montirana su rendgen-vrata, na ulazima u sva prometnija mesta službe bezbednosti preglede vrše uz detektore. Istovremeno, Francuska temeljito češlja kvartove, stanove, džamije, na spiskovima za provere i prismotre su hiljade imena, kako poreklom iz arapskog sveta, tako i od strane džihadista zavedenih mlađanih Francuza.
- Moj muž nikad nije išao u džamiju, postio je samo kad ga nateraju, a svaki dan je pušio hašiš - tako je o teroristi, bombašu-samoubici, Ibrahimu Abdeslamu govorila bivša supruga Naima.
Tako je slavni Pariz, sa Mulen ružom i Lidom, sa prebogatom kulturom i raznovrsnom umetnošću, sa pivnicama, restoranima i gastronomijama celog sveta, sa nikad dovoljno opisanim lepotama svega i svačega, bez obzira na prkos i otpor pred teroristima ili veru da mu niko ništa ne može, ipak u potpunosti je promenio lični opis. Jeste, i dalje je Pariz najlepši grad na svetu, samo što je u njega ubrizgana drhtavica. Borba za ozdravljenje biće duga.
Zastrašeni turisti
Od novembarske smrtonosne noći, a to se posebno oseti u metroima, kad se pojavi neko ko na sebi ima veliku jaknu ili nosi tešku torbu, kroz svest Parižana nemušto proleti sumnja o atentatoru. Ili, u TV kamere, dve turistkinje iz Japana, iznose svoje strahove:
- Stalno se okrećemo levo-desno, na sve strane proveravamo vreba li nas ubica.
Zbog svega toga Francuska je za proteklu godinu izgubila dva miliona turista, promet hotelijera opao je za 20 odsto, ekonomiju izjedaju posledice. Spasilački, premijer Manuel Vals odobrava 42 miliona evra za oporavak turističke zemlje, odnosno, u vrednosti 15 miliona evra biće postavljene nove kamere u turističkim zonama, sa devet miliona evra pojačaće se mere bezbednosti na kultnim mestima (Luvr, Muzej Orsje, Ajfelov toranj, Trijumfalna kapija, Versaj)...
