Kako pomoći bolesnima u Srbiji (3): Lončar da čisti svoje dvorište
Uprkos brojnim najavama o reformama, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, prema rečima dr Draška Karađinovića, potpredsednika udruženja Doktori protiv korupcije, smenjuje direktore zdravstvenih ustanova umesto da krene u čistke od svog resora, gde sede najnesposobniji ljudi i kreatori propusta.
- Smena direktora je simptomatska terapija, ali ne leči se zapaljenje pluća aspirinom, pa ni ministar koji ima pomake u infrastrukturnom okviru neće ništa uraditi ako ne promeni sistem, već će od smrti do smrti pacijenta gasiti požar - kaže Karađinović i pita šta su do direktorske seče radili zdravstveni inspektori kojima je posao da utvrđuju nepravilnosti.
Naš sagovornik upozorava da izostaju dugo očekivane korenite promene sistemskih zakona kao prvi korak kvalitetne usluge pacijentu koji bi prekinuo seriju kobnih lekarskih grešaka. Ukazuje i na poraznu međunarodnu statistiku, prema kojoj je srpsko zdravstvo po parametrima neslavno među poslednjima u Evropi i u vrhu po udelu potrošnje bruto društvenog proizvoda.
- Naše zdravstvo utroši više od tri milijarde evra godišnje, ili 11 odsto BDP-a, što je dvostruko u odnosu na Bugarsku, Rumuniju i Albaniju, a sa sličnim ili gorim učinkom. Problem je u birokratizaciji, četvrtini zaposlenog nemedicinskog osoblja, odnosno duplo više od evropskog standarda, kao i monopolskoj strukturi prvenstveno domova zdravlja i apotekarskih ustanova u integraciji privatnog sektora.
Kada se, kako navodi, doda i privatni rad državnih lekara, jasno je zašto je produktivnost rada niska, a liste čekanja pacijenata duge.
- Formiranje tih veštačkih lista nije sankcionisano, iako je na štetu zdravlja građana, a u nekim državnim ustanovama donosi velike privatne zarade pojedincima, bilo kroz dopunski rad u privatnom sektoru ili uzimanjem mita - ukazuje kako su u takvom ambijentu greške i neetičko ponašanje lekara neminovnost, a ne slučajnost.
Kao tipičan primer Karađinović navodi rutinsku operaciju katarakte.
- Imamo 25.000 prijavljenih koji u državnoj ustanovi čekaju dve godine, dok se kod privatnika može odmah na operacioni sto za 1.000 evra. Zato pacijent opravdano postavlja pitanje zašto državi plaća doprinos za zdravstveno osiguranje - kaže Karađinović.
Trgovina listom čekanja na zračenje
Građani obično čuju za slučajeve "sitne korucije" kada lekar uzme 200 evra i država ga kazni, ali ovaj lekar, kao mnogo važniji problem vidi uključenost cele institucije u koruptivne radnje, a da tu država ne funkcioniše, suspendujući samu sebe.
- Dr Borko Josifovski je otkrio i dokumentovao kriminalne radnje s fatalnim posledicama u slučaju trgovine lekara Hitne pomoći s pogrebnim preduzećima. Pravosuđe godinama razvlači procese, iako su jasne indicije o umešanosti službenika Ministarstva zdravlja u prikrivanje i falsifikovanje nepostojeće dokumentacije. Dokumentovan je i slučaj kristalizacije rastvora za dijalizu sa teškim posledicama za bubrežne bolesnike u Kraljevu, ali ni tu epiloga nema. U trgovanju listom čekanja na zračenje u Institutu za onkologiju Vojvodine, tek su nove pokrajinske vlasti smenile lekare, učesnike te afere i za upravnika klinike za radioterapiju postavili dr Bojanu Bokorov koja je ukazivala na korupciju. Međutim, niko od nadležnih u državnim institucijama još nije odgovarao - navodi Karađinović brojne primere korupcije, ukazujući i da još nisu otkriveni ni odgovorni za bacanje tona plazme srpskih davalaca krvi radi uvoza krvnih derivata za 30 milona evra na godišnjem nivou.
Birokrata do birokrate
- U 350 zdravstvenih ustanova ima isto toliko upravnih i nadzornih odbora s nekoliko hiljada članova. Bezbroj je tela, od agencija za sertifikacije i akreditacije, brojnih komora sa sudovima časti, zdravstvenih inspektora, instituta javnog zdravlja, licenciranja, do zaštitnika prava, dupliranog odnedavno i savetnikom prava pacijenta. Ta birokratska pretrpanost je odlična podloga za neefikasnost, nečinjenje i nezameranje sa skupim i često fatalnim posledicama za pacijenta - kaže Karađinović.
