Kako pomoći bolesnima u Srbiji (2): Plaćaju državi, leče ih privatnici
Uzroci loše nege pacijenata koja je u više slučajeva dovela do kobnog ishoda leže u greškama zdravstvenog sistema, kaže novinarka Zorica Marković koja je decenijama pratila oblast zdravstva. Krivicu nadležnih vidi u tome što ne rešavaju uzroke, već samo otklanjaju posledice.
- Razvijene zemlje imaju unutrašnju i spoljašnju kontrolu lekara, a kod nas ne samo da to izostaje, već je u slučaju smrti pacijenta, na delu "zavera ćutanja", pa gotovo niko nikada nije osuđen ako je pacijent umro zbog njegove greške. Verovatno zato što mnogi lekari rade paralelno u državnom i privatnom sektoru, i polaze od toga da i njima može slično da se desi, pa se čini sve da bi se izbeglo utvrđivanje poštovanja standarda i kodeksa lečenja - ukazuje naša sagovornica i kao dokaz da država ne vodi mnogo računa o građanima iznosi podatak da je Srbija kao poslednja u regionu tek 2013, usvojila Zakon o zaštiti prava pacijenata.
Najveći problem je, prema njenim rečima, što je u poslednjih 15-ak godina sve u Srbiji privatizovano osim zdravstva, pa građani moraju da izdvajaju za zdravstveno osiguranje, a onda dodatno plaćaju participaciju, recepte i lekove.
- Pritom smo prema stopi obolevanja od najtežih bolesti u evropskom vrhu i ta crna statistika potvrđuje nefunkcionalnost zdravstvenog sistema čak i kad je život ugrožen, ali i korupciju - tumači ona.
Teško je, smatra ona, bez sistemskih ispravki očekivati rešenje problema u Srbiji kao jednoj od zemalja s najstarijim stanovništvom u svetu, pa samim tim i velikim pritiskom pacijenata.
Kako pomoći bolesnima u Srbiji:
Naša sagovornica akcentira i nedefinisanost državnog i privatnog sektora, nepoznat Evropi, gde je precizno regulisano to pitanje.
- U Srbiji je mali broj lekara koji uz državni posao ne rade privatno, pa mnogo pacijenata dođe u državnu ustanovu, a završi u privatnim rukama. Sve češće otkrivamo da lekar pacijenta šalje kod privatnika i tamo ga dočeka, ali i da građani plate privatnom lekaru, a posle greške u lečenju krpi državni sektor. Toga nigde u svetu nema, da građani plaćaju zdravstveno osiguranje državi, a da moraju privatno da se leče i da ti privatnici rade u sivoj zoni bez fiskalnog računa, plaćanjem na ruke.
Srbija bi, kaže Marković, trebalo da prihvati sistem razvijenih zemalja, poput Švajcarske, gde država plaća usavršavanje lekara, besplatno leči trudnice, decu i najteže obolele, dok ostali pacijenti biraju jedno od više ponuđenih osiguranja i sve ide putem bankovnih računa.
Čekajući reformu
Dodaje da reforma zdravstva i dalje izostaje, iako su zemlje sa sličnom situacijom poput Češke, Slovačke i Litvanije u tome bile uspešne.
- Srbija je neracionalna sa 28 odsto nemedicinskog kadra u zdravstvu, dok Slovenija ima 10 procenata. To pokazuje da trošimo skoro trostruko u odnosu na bogatije od nas, pa nam zdravstveni sistem grca, a novac rasipa na suvišne birokrate - objašnjava sagovornica "Vesti".
Komentarišući sistemske probleme u zdravstvu, osim lošeg stanja u organizacijskom i materijalnom smislu, navodi i manjak specijalista.
- Vrhunski stručnjaci zbog malih plata odlaze u inostranstvo, o čemu govori podatak da smo 2004. imali 100 vrsnih kardiohirurga, a danas dva i po puta manje - navela je Marković.
Ne znaju za ljudskost
- U obrazovanju lekara je zanemaren segment etike u profesiji, pa mnogi od njih nemaju osećaj za pacijenta. Ne uče ni medicinsko pravo i još se ponašaju prema onom starom da su lekar, učitelj i pop bili sve i sva i nedodirljivi. Moraju da shvate da postoje zbog pacijenata, a ne zbog sebe, da se ne bi događale kobne greške - kaže Zorica Marković.
