Tito i Brus Li na zmajevom Balkanu
Biti slavan na Balkanu je kategorija koja kratko traje, a nacionalni ponos preko noći često se pretvara u uvredu. A sve zavisi gde je velikanu ukazana takva čast da mu uz zvuke fanfara podignu, ne daj bože, spomenik! Zbog niskih nacionalnih strasti, političkih ubeđenja ili krađe i prekrađe bronze na Balkanu najčešće stradavaju spomenici.
Od Drugog svetskog rata naovamo smenjivale su se ideologije, ratovi, politike i krize svake vrste, a kolateralna šteta bili su kraljevi, revolucionari, komunističke vođe, četnici ili pesnici. Njihove spomenike su streljali, mokrili po njima, neke su pretopili u topove, druge su psovali i pljuvali, a neke čak i sahranili! "Spomenik koji nije bar dva puta podignut, nije trebalo, brate, ni praviti", izjavio je sarkastično jedan srpski vajar.
Stoga su istoričari predlagali da osim komisija za podizanje spomenika na Balkanu treba uporedo osnivati i komisije protiv rušenja istih.
Kad su krajem maja lopovi ukrali bistu dečaka sa Čukur česme u suvom centru Beograda, digla se prava medijska i policijska hajka za kradljivcima. Spomenik je mirno stajao 79 godina da bi ga lopovi "dosetljivo" razbili na 20 delova i prodali otpadu u Krnjači za 20.000 dinara! Polomljena bista dopremljena je u livnicu "Jeremić". Cena bakra na crnom tržištu je oko dva evra po kilogramu, pa su sitni lopovi postali specijalisti za krađu bronzanih spomenika. U Nišu je pre nekoliko godina za dve noći nestalo 37 bisti sa Novog groblja, a na sve strane se kradu čak i mesingana slova sa spomenika!
Spomenike srpskim kraljevima dokrajčio je Drugi svetski rat širom bivše Jugoslavije. Između 1923. i 1940. u Kraljevini Petru Prvom i Aleksandru Prvom Karađorđeviću podignuto je oko 200 spomenika i spomeničkih obeležja. Okupatorske vojske naprosto su ih zbrisale bez traga. Po Sloveniji je bilo 10 Aleksandrovih spomenika od Gornjeg grada do Zagorja, a najkraći staž imao je spomenik Aleksandra Karađorđevića na konju u Ljubljani, visok sedam meatra. Otkriven je leta 1940. a već sledeće godine italijanski vojnici su ga naprosto iščupali i pretopili u topove! Bronzani spomenik kralju Aleksandru u Somboru bio je slične sudbine. Posle godinu dana Hortijeva vojska ga je demontirala i odnela u štale koje su se nalazile na izlasku iz grada. Tu je dočekao kraj rata. Posle oslobođenja je isečen i pretopljen.
U Novom Sadu je pred Drugi svetski rat stradalo čak i Sveto Trojstvo. Barokni spomenik visok 20 metara, podignut je od krečnjaka 1781. zbog zaštite grada od kuge. Pred Drugi svetski rat nepoznati počinioci su figurama na stubu odlomili glave, pa je gradska uprava dala da se glave figura vrate i učvrste gvožđem.
Dok se u Sloveniji 90-ih nacionalni bes nije iskaljivao na spomenicima heroja iz Drugog svetskog rata, u Hrvatskoj je porušeno čak 3.500 spomenika. Pre šest godina je miniran i u nebesa odleteo spomenik Josipu Brozu u Kumrovcu. Prošle godine u Puli je stradao Spomenik mornaru, samo zato što ima ispružena tri prsta. Spomenik je posvećen mornarima koji su se 1918. streljani zbog pobune protiv Austrougarske monarhije. Nepoznati prestupnici otkinuli su desnu ruku i iščupali statuu visoku 190 centimetara iz kamenog postolja, uz poruku "j... vam mater četničku"!? Inače, spomenik je već jednom srušen 1991. a gradske vlasti su ga bukvalno krile u bunkeru 13 godina dok ne dođu bolja vremena. Izgleda da su se preračunali.
Išarali i HristaJedno od sedam svetskih čuda novog sveta, statua Hrista Spasitelja u Rio de Žaneiru, stradala je krajem aprila ove godine. Vandali su Hrista naprosto prekrili grafitima - glava, ruke i prednji deo 40 metara visoke statue išarani su raznim natpisima ispisanim sprejom. Vandali su za svoj "zločin protiv naroda", kako ga je opisao gradonačelnik Rija Eduardo Paes, iskoristili skele postavljene oko spomenika radi restauracije. Među grafitima se može pročitati "Kada mačke nema, miševi kolo vode" i razne aluzije na stanovnike Rija, koji su poginuli ili nestali u nedavnim kriminalnim aferama. |
Nacionalni heroji su najgore prošli u Bosni i Hercegovini. Onaj što je pozitivan u jednom entitetu - negativan je u drugom. Tako se pre pet godina u Jajcu Bošnjak Dino Hac, koji živi u Švedskoj, pomokrio po spomeniku hrvatskim braniteljima u centru Jajca i usput razbijao flaše i pretio pištoljem! Nije ni čudo da je u Mostaru iz inata postavljen spomenik Brusu Liju, ko veli, ikona kung-fua neće smetati nijednom od tri nacionalna ponosa. Međutim, Brusu Liju su već posle nekoliko sati stradale bronzane nunčake. Kung fu legenda je izdržala samo godinu dana i već 2006. je Brus Li iščupan iz svog postolja u parku Zrinjevac, pa je uklonjen za sva vremena.
Istorija rušenja spomenika u Crnoj Gori je takođe i duga i burna. Prvi spomenik podigao je knjaz Nikola 1862. godine u slavu jednog odreda Vasojevića. Taj spomenik je i prvi porušen, za vreme vladavine kralja Nikole. A italijanski vojnici upisali su se u istoriju nesvakidašnjom mržnjom. Oni su 1941. bukvalno streljali spomenik pisca Stefana Mitrova Ljubiše u Budvi, podignut 1934. Kad su saznali da je Ljubiša bio poslanik u Zadru gde se borio protiv italijanštine, postrojena je desetina koja je pucala u njegovu bistu, ispod vrata. Onda su je srušili. Tih godina nije bolje prošao ni pesnik i vladar Petar Petrović Njegoš, doduše u Hercegovini, na čiju su bistu u Trebinju ustaše nabile vreću i ofarbale spomenik crvenom bojom. Nakon toga spomenik je sklonjen, a na staro mesto vraćen je posle završetka rata.
Najgore je prošao Josip Broz Tito u Bujanovcu sredinom 90-ih. Njegov spomenik sa centralnog gradskog trga građani su iščupali i sahranili bez glave na stočnoj pijaci. Da zlo bude veće, spomenik je prilikom zakopavanja posut krečom da se Broz kojim slučajem ne bi povampirio!
