Balkanski lov na milionere
Najveće žrtve svetske ekonomske krize smo mi, poštene sponzoruše. Mi smo prvo na čemu su naši sponzori počeli da štede. Kada je trebalo da ih inspirišemo, dobre smo im bile, a sada kada je kriza prvo nama zavrću slavinu. Nekad je bila čast biti srpska sponzoruša. Mi smo bile sinonim za sladak život. A pogledajte nas sad - ovako srpske sponzoruše opisuju svoju trenutno žalosnu situaciju na svom tek pokrenutom internet sajtu www.sponzoruse.info.
Ogorčene, rešile su da zaštite svoje Ustavom zagarantovano pravo i organizuju nevladinu organizaciju "Udruženje sponzoruša Srbije".
Ako sve srpske sponzoruše pohrle da se učlane, preti nam opasnost da dobijemo još jednu ozbiljnu političku snagu. Jer, kako smatraju oni koji se sponzorušama bave, njihovo brojno stanje nije zanemarljivo. Milica Blagojević-Janković, autor knjiga "Ulične zebre", u kojoj piše o životu sponzoruša, kaže da za njih nema zime...
- Fenomen sponzoruša omasovljen je do te mere da se bez njih ne može zamisliti nijedna dobrostojeća firma, politički lider, univerzitet, škola, bolnica... Od sponzoruša nisu pošteđeni ni umetnički i estradni krugovi našeg društva. Sponzoruša ima svuda i one su proizvod ovog društva. Nastale su iz svoje potrebe da zasite apetit materijalnog i statusnog blagostanja. Sa druge strane, tu su potrebe sponzora koji želi pored sebe mladu, atraktivnu ženu ili devojku koja će mu biti na raspolaganju 24 sata. Da zadovoljava njegove hirove, pohlepu i potrebu da se pokaže u javnosti - kaže Milica za "Vesti".
Da li su sponzoruše proizvod srpske turbofolk kulture ili ih je nemaština 90-ih kao virus rasula celim regionom? Jesu ratne devedesete iznedrile i omasovile broj žena u svim republikama bivše Jugoslavije, koje traže moćnog zaštitnika a ne muža, ali to nije fenomen modernog sveta. Raspad SFRJ i građanski rat osakatio je jugoslovensku radničku klasu i izveo je na tržište. U njemu se našla i žena. Te nije čudo što se tema "kako se udati za milionera" rasplamsala ne samo u Srbiji, nego u celom regionu.
Hana Hadžiavdagić, trenutno najpoznatija Sarajka, koja je donedavno za emisiju na hrvatskoj televiziji "Red karpet" radila rubriku "Saveti za sponzoruše", kaže da je nekada bilo mnogo, mnogo gore!
- Nekada su roditelji birali bogataše za muževe svojim kćerima. A oni bi zatim izdržavali celu porodicu. Pa te su porodice praktično prodavale svoje kćerke onima koje nikada u životu nisu ni videle. Danas, bar, cure same biraju momke - objašnjava ona.
A kako da današnje sponzoruše odaberu, opljačkaju, a potom i zadrže žrtvu dubokog džepa, Hana ih je savetovala vrlo domišljato. Ova profesorka "sponzorologije" jednom nedeljno je delila savete "svojim dragim sponzorušama". One koje su želele da slušaju i uče mogle su tako da saznaju da pravog sponzora danas ne hvataju preko provodadžije, već u narodnjačkim klubovima.
U ovaj koš najčešće se trpaju mlade manekenke i pevačice sa ne baš sjajnim glasom,
Sponzoruše postojale i u antičko doba
Bilo kako bilo, sponzoruše nisu izum današnjica. Istorija je poznavala mnoge koje su zahvaljujući prisnosti sa vojskovođama i kraljevima umele dobro da profitiraju. Nije splet slučajnosti što se čuvena egipatska kraljica Kleopatra "zaljubljivala" baš u rimske vojskovođe koje su pretile njenom kraljevstvu. Obuzeta snovima o moći i jačanju svog kraljevstva prvo se udala za mlađeg brata s kojim je u početku delila tron. Pošto je brat prozreo, morala je u izgnanstvo, ali je svoje zavodničke i diplomatske sposobnosti oprobala sa Julijem Cezarom i kao njegova zakonita ljubavnica vratila se na presto. Posle Cezarove smrti zavela je njegovog generala Marka Antonija i udala se za njega, a on je za nju širio kraljevstvo. Ipak, poslednji izbor nije bio najsrećniji. Kad je u borbi za vlast Antonije izgubio od Oktavijana, Kleopatra se ubila. |
ali vrhunskim stasom. Kad su u pitanju srpske sponzoruše, Simonida Milojković, novinar i pisac "Grabljivice", jedne od najčitanijih knjiga o sponzorušama, kaže da ih ima u svim profesijama. A najčešće se, ipak, regrutuju iz redova besposličarki i večitih studentkinja.
I hrvatski političar Tomislav Smiljan iz HDZ-a ozbiljno se pozabavio ovim problemom, pa je objavio pamflet u kojem objašnjava kakva je prosečna hrvatska sponzoruša.
- To može biti devojka od osam do 88 godina. Setite se samo kad ste bili klinci! Sa nekih 14 godina gleda se ko ima bolji skuter, sa 19 ti je potreban auto visoke srednje klase, a za one sa 27 kad se već udaju, treba ti kuća, jahta i "BMW" po gradu - objašnjava Smiljan.
Sponzoruša sa Balkana uglavnom traži muškarca čiji je šarm isključivo u novčaniku. Moć ne mora biti vezana za pare, ali je kod nas to i dalje slučaj.
Čak i učestali brakovi političara i TV voditeljki ne ukazuju na potrebu za moći u političkom smislu, jer se iza politike na ovim prostorima uvek krije lova i više nego udoban život.
A da bi se cilj postigao, koriste su uobičajena sredstva - devojčice sa silikonskim usnama i grudima maštaju da se slikaju za "Plejboj" u udaju za ruskog ili makar milionera u domaćoj valuti.
Nemice pucaju na fotelje
U Nemačkoj se umesto termina "sponzoruša" koristi izraz "laka devojka". To su vrlo inteligentne dame koje pucaju na visoko. Za njih nisu dovoljni auto, stan, skup nakit, garderoba i luksuzna putovanja. Srpske sponzoruše za njih su niža klasa. Ove devojke traže najmanje visoko mesto u nekoj kompaniji. One najuspešnije, za takav posao se pripremaju još u tinejdžerskim danima. Obično upisuju fakultet i dobar deo njih studije i završi.
- Spremne su na sve, svesne su svog znanja i izgleda i znaju da drže muškarce u šaci. Perfektno ih zadovoljavaju u krevetu, jer su svesne da na drugačiji način ne bi mogle da dobiju ono što žele - objašnjava psiholog Ivon Masal iz Milhajma.
