Srbija posle Bregzita (1): Još sporije u EU
Sve do časa kada je odjeknula vest da je u Ujedinjenom Kraljevstvu prevagnuo glas protivnika članstva u Evropskoj uniji, u Beogradu se malo ko uzbuđivao. Teško da je iko ozbiljno verovao da će se to dogoditi.
Ali, dogodilo. I usledila je prva loša posledica po Srbiju - da se otvaranje pregovaračkih poglavlja 23 i 24 ponovo odgađa na neodređeno vreme.
I, naravno, najviši srpski političari su neprijatno iznenađeni - bar su se tako predstavili javnosti. Mada, različito. Pa šta se od Brisela i moglo očekivati - kažu jedni, a drugi, oni najistaknutiji, ne kriju da su uvređeni i poniženi i ističu da više neće prihvatati lažne izgovore.
Vučić čvrsto ide evropskom trasom
U Beogradu je ta loša vest iz Brisela primljena s velikim negodovanjem, a to da je vrh EU otvorio nova poglavlja s Turskom i Crnom Gorom primljeno je kao uvreda i poniženje. Iako utehe, kao ona koju je uputio nemački ambasador u Beogradu Aksel Ditman - da se "neće mnogo toga promeniti, proces će se nastaviti" - nisu ostavile neki utisak, vodeći političari nastoje da ostanu trezveni:
Delegacija uzalud čekala
Srpska delegacija - ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, šefica Pregovaračkog tima Tanja Miščević i direktorka Kancelarije za EU Ksenija Milenković - stigla je prošlog četvrtka u Brisel, na otvaranje poglavlja. Uzalud, nije se dogodilo. Šef diplomatije Ivica Dačić je odluku Brisela nazvao sramnom i ponižavajućom, da se iza nje krije namera da se zaustavi ili uspori naš evropski put.
Radikalni zaokret sa evropskog puta, i pored ovakvog "tretmana" Brisela prema Srbiji, za sada nije realan, ali će srpske vlasti staviti do znanja vrhu EU da ne prihvataju izgovore da nam rampu spuštaju Zagreb i London.
"Srbija će nastaviti putem EU i brinuti o očuvanju svoje ekonomske i finansijske stabilnosti i siguran sam da ćemo u tome uspeti - izjavio je prvi čovek srpske političke scene, predsednik stare i nove vlade, Aleksandar Vučić.
Svakakve prognoze
A što se prognoza, slutnji i kombinacija tiče - šta Srbiji predstoji na tom putu koji Vučić vidu kao siguran da će je ipak jednog lepog dana dovesti do glavne briselske kapije i uvesti kroz nju - poruke su veoma različite.
Američka agencija Asošijeted pres ocenjuje da se ništa naročito u odnosu Brisela prema Beogradu neće promeniti, ali da će "posle Bregzita biti više prepreka za Srbiju na putu ka EU".
I većina drugih inostranih analitičara smatra da će "Srbija još sporije napredovati do Evropske unije".
Nova šansa, nova slamka - u septembru
Proces otvaranja poglavlja posle Holanđana u petak je preuzela Slovačka, kao novi predsedavajući EU. Kao novi rok za početak pregovora o oblastima pravosuđa i vladavine prava pominju se jul ili septembar. Ambasadori Holandije, Slovačke i Nemačke u Srbiji su najavili da će njihove zemlje podržati Srbiju u nastavku procesa proširenja EU i izrazili nadu da će poglavlja 23 i 24 "biti otvorena što pre".
Holandski ambasador Hendrik van den Dol je rekao da je "duboko razočaran" što napori koje su uložili Srbija, holandsko predsedavanje i Evropska komisija nisu doveli do konsenzusa po tom pitanju.
Nasuprot toj većini, bivši blizak saradnik Vojislava Koštunice i istaknuti funkcioner Demokratske stranke Srbije, sada samo profesor na Fakultetu političkih nauka, Slobodan Samardžić kategorički tvrdi da "nikada nećemo stići do članstva u EU"!
Period neizvesnosti
A jedan od najozbiljnijih među mnogim političkim analitičarima, odgovoran za javnu reč kao tek nekolicina u tom mnoštvu, Đorđe Vukadinović, piše da "malo ko može reći da nije bio iskreno iznenađen ishodom britanskog referenduma o izlasku iz EU".
U komentaru "Bregzit i mi", objavljenom u "Politici", ob ističe da "pogotovo malo ko sa pouzdanjem može tvrditi da zna šta će se u narednom periodu dešavati":
"Jedino se sa sigurnošću može reći da je u pitanju prvorazredan (tektonski) politički događaj koji značajno menja geopolitičku kartu ovog dela sveta. U svakom slučaju, od pada Berlinskog zida, raspada SSSR i bombardovanja SR Jugoslavije u Evropi nije bilo potencijalno dalekosežnijeg događaja."
Kome je uopšte potrebna ova EU
Nisu Faraž i britanska provincija krivi što se "evropska ideja" sapliće i pada praktično pri svakom suočavanju s narodnom voljom. Setimo se samo neslavne sudbine tzv. evropskog ustava koji je svojevremeno takođe propao na referendumima u Holandiji i Francuskoj.
Iako nije presudna, nije bez značaja ni činjenica da se - nasuprot Faražu i Borisu Džonsonu, koji su projektu Bregzita bili posvećeni i privrženi "do koske" - Dejvid Kameron i Džeremi Korbin nisu pokazali kao strasni i bezrezervni "evroentuzijasti".
Najveći politički zemljotres
Vukadinovićevu formulu iskoristio je i Vučić kada je za Bregzit rekao da je "najveći politički zemljotres od pada Berlinskog zida" koji će imati dugoročne posledice.
"Ne znam kakva će biti politika proširenja EU u budućnosti, ali mi se čini da će sada krenuti zaklinjanje u EU, kao posle Titove smrti - "Druže Tito, mi ti se kunemo".
Mi se nikome i ničemu nećemo zaklinjati, ali ćemo nastaviti evropskim putem. Sve ostalo su političke odluke koje ne zavise od nas. Ja verujem u Angelu Merkel, ona će preduzeti najbolje moguće korake.
Zapravo, sem u hodnicima briselske administracije i pojedinim balkanskim urvinama, danas niko ozbiljan nije i ne može biti bezrezervni pristalica EU u obliku u kom se ona trenutno pojavljuje.
Vučićev optimizam
Nasuprot Vukadinoviću, Vučić želi baš u ovakvu EU. I preporučuje se:
"A mi smo danas mnogo bolji nego što smo bili i možemo istrpeti sve pritiske. Naš brod sigurno plovi, a ja neću voditi Vladu koja bi da nas uvede u virove i Nijagarine vodopade."
Vučić, ohrabrujući javnost Srbije, dodaje da, istina, ne očekuje da će EU postati fleksibilnija kad su u pitanju pregovori, ali ni to da će "aktuelna pitanja uticati" na otvaranje poglavlja na putu evrointegracija Srbije.
SUTRA: ISHOD SVE ZABRINUO
