Velika bruka srpske vlasti (2): Bekovski par građana
Ističe i drugi mesec od noći kada su nepoznati batinaši, sakriveni iza famoznih fantomki, porušili delove Hercegovačke i Mostarske ulice u beogradskoj Savamali, jednom od mesta gde treba da nikne Beograd na vodi.
Suprotno praksi da u Srbiji svako čudo prođe za tri dana, javnost se ne smiruje i uporno traži istinu o tome šta se dogodilo. U pitanju je čista, neukaljana, od političkih partija nezavisna javnost, svesna toga da za divljačko rušenje, vezivanje i protivpravno zadržavanje građana, nereagovanje policije, besmislene odgovore vlasti na logična pitanja novinara - neko mora da preuzme odgovornost.
Rađanje i upokojenje političkih afera
U Srbiji, po pravilu, političke afere se događaju po ustaljenom šablonu.
Počinju gromopucatelnim medijskim naslovima, koji danima okupiraju pažnju javnosti. Javljaju se mnogi svedoci, anonimni izvori, "pouzdani informatori" i tako nastane zaglušna kakofonija i rašomonijada.
Potom se konačno oglašava neki autoritet u liku predstavnika vlasti, koji smrtno ozbiljnim glasom obnaroduje da će nadležni organi istražiti/ispitati/proveriti.
Ponekad se dogodi da policija otpočne i neku istragicu. U terminalnoj fazi afere, nastaje potpuni muk, ako je istrage i bilo, vrlo je mala verovatnoća da je protiv nekoga podignuta optužnica, a mogućnost osuđujuće presude svedena je na statističku grešku.
Konačno "upokojenje" afere proglašava se kad izbije neka nova.
Beogradska policija se "pravila bledava"
Saznanje da se policija te noći "pravila bledava" izazvalo je ključni potres zbog kog se podigao cunami građanskog nezadovoljstva, a taj talas je još visok i još zapljuskuje političke elite.
Da nije bilo tog postupka kontrole i potonjeg izveštaja zaštitnika građana, javnost bi ostala zbunjena, u mraku, a mnogi i u strahu.
Bez tog izveštaja, Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd ne bi imala sa čim pred građane, ne bi organizovala protest i ne bi imala na osnovu čega da formuliše konkretne zahteve zbog kojih zove građane na ulicu.
Ne da se Udruženje Ne da(vi)mo Beograd
Tako je pod ovom vlašću, tako je bilo i pod svim prethodnim. Političke elite, udružene sa spin doktorima i kooperativnim medijima, očas posla zatrpaju skandal kao pas kosku.
Naša je nevolja što nam skandali i afere nisu baš mali, za takve u nekim drugim zemljama padaju vlade, pljušte smene, a akteri se iz pristojnosti povlače iz javnog i političkog života.
Dakle, ovako je dosad bivalo svaki put.
No, afera oko rušenja Savamale nikako da bude zataškana, zabašurena i razmrljana u političkom brlogu. Naprotiv, nova i nova, sasvim smislena pitanja izviru svakog dana.
Udruženje Ne da(vi)mo Beograd održalo je tri protesta - treći je održan u subotu, 11. juna - i svaki sledeći je bio masovniji od prethodnog, što je opet netipično za ovdašnje, umorno društvo.
Protestu se priključuju neformalne grupe iz drugih gradova, takođe okupljene oko ideje da spasu svoje zajednice iz kandži korupcije i političke bahatosti.
Čitava stvar premašila je okvire nelegalnog rušenja jednog kvarta u jednom gradu i dobila smisao borbe za vladavinu zakona na svakom parčetu zemlje Srbije.
Neadekvatan odgovor Siniše Malog
Šabić je od gradonačelnika Siniše Malog dobio odgovor u stilu Barta Simpsona, koji čim se dogodi neka brljotina, bio kriv ili ne, odmah vikne: "Nisam ja!"
"Grad Beograd ne poseduje informacije ko je učestvovao u rušenju, niti je bilo koja od nadležnih gradskih službi bila uključena na bilo koji način."
On je taj odgovor ocenio kao neprihvatljiv i "potpuno neadekvatan obavezama gradske vlasti prema javnosti".
Beskompromisna borba za istinu
Ali, mora se reći, jednoj neformalnoj grupi ljudi, kakva je Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, ovo nikad ne bi uspelo da oba nema uporište u institucijama. Tako dolazimo do samog srca borbe za istinu o Savamali.
To srce oličavaju dva čoveka - zaštitnik građana Saša Janković i poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.
Bez njih dvojice i njihove upornosti da, po svaku cenu, rade svoj posao onako kako je ispravno, građani Beograda i Srbije ne bi imali nijedan dokaz da se u Savamali išta dogodilo. I Janković i Šabić, strogo poštujući ovlašćenja i procedure kojima raspolažu kao čelni ljudi u dvema nezavisnim institucijama, otkako je otkriveno kada je i kako srušen deo Savamale, svoj posao rade temeljno i beskompromisno.
Na pitanje da li bi građani tako brzo saznali šta se dogodilo u Hercegovačkoj ulici da on, sasvim slučajno, ne stanuje u blizini, Rodoljub Šabić je nedavno iskreno odgovorio: "Ne znam."
U tom detalju, da poverenik za informacije od javnog značaja živi nadomak mesta na kom vladaju drugačija pravila od onih iz Ustava i zakona Srbije, leži đavo.
Znači, kad god neko hoće, i misli da može, po svom nahođenju da krši i menja pravila po kojima jedno društvo funkcioniše, treba da uzme u obzir i faktor slučajnosti, zahvaljujući kom istina brže nađe put do velikog broja ljudi.
Ništa nije slučajno
Tu se, međutim, završava svaka slučajnost.
Sve ostalo što su radili, Šabić i Janković su radili namerno, u skladu sa dužnostima institucija kojima su na čelu i, zašto ne reći i podvući - časno i u ime javnog interesa.
I isključivo u ime javnog interesa, jer je, kako i sam Janković reče u jednom intervjuu - njih dvojica su ljudi čija su "privatna gledišta isti oni stavovi koje iznose javno".
Dakle, mišljenje koje daju javnosti kao profesionalci, ne razlikuje se od onog "za po kući".
Elem, šta su to konkretno Janković i Šabić preduzeli i zaslužili zahvalnost građana za ono malo pouzdanih detalja koje znamo o rušenju u Savamali?
Prvo, Janković je pokrenuo postupak kontrole rada policije u noći 25. aprila i na osnovu snimaka telefonskih razgovora službenika MUP-a nesporno dokazao da je policija sve vreme znala šta se događa i da namerno nije reagovala na pozive građana.
