Teslu sele da mame turiste?!
Uprkos oprečnim stavovima državnih vlasti i srpske intelektualne elite, kako u Srbiji tako i rasejanju, Srpska pravoslavna crkva ne odustaje od ideje da urna sa zemnim ostacima Nikole Tesle bude premeštena iz Teslinog muzeja u portu Spomen hrama Svetog Save, u Beogradu. Želja SPC je da se u porti svetosavskog hrama Tesli podigne spomenik u čiji bi postament bila položena urna.
Inicijativu je još 2006. na Svetom arhijerejskom saboru SPC prvi izneo tadašnji episkop kanadski Georgije Đokić, jer je te godine u Nijagara Folsu, srpska zajednica podigla spomenik srpskom velikanu. Unazad 10 godina ideja je nekoliko puta razmatrana na nivou nadležnih gradskih vlasti, ali do danas nije rešena. Protivili su se visoki gradski funkcioneri, te Muzej Nikole Tesle, a ni Skupština Beograda nije imala natpolovičnu većinu glasova za ovu odluku.
Čiji je pepeo u urni?
- Ne mogu biti siguran da je Tesla zaista i kremiran i da se stvarno njegov pepeo čuva u Beogradu. Sa groblja u Njujorku naša Fondacija ne mogu da se dobiju kopije svih arhivskih dokumenata koji su u vezi sa smrću srpskog i svetskog velikana iz kojih bi se nedvosmisleno videlo da je Tesla legalno kremiran. Jer, u slučaju kremacije postoji protokol koji mora da se ispoštuje. Tražili smo, ali ne možemo da dobijemo dokument o tome ko je dao nalog za kremaciju i ko je uoči kremacije potpisao da je zaista reč o telu Nikole Tesle - tvrdi Nikola Lončar.
U Teslinoj naučnoj fondaciji iz Filadelije na stanovištu su da Srbinu, koji je strujom obasjao ceo svet, treba u srpskoj prestonici podići dostojan mauzolej i obrazovni centar za izučavanje izuma velikog naučnika pošto je sadašnji Muzej na malom prostoru.
- Premeštanjem urne Teslu bi sveli u lokalne srpske crkvene okvire i samo mu naneli štetu. Zar to treba raditi zbog neke sujete ili novčanih interesa? Da li zato što se možda misli da će biti povećana poseta kompleksu Hrama Svetog Save, a time i znatno uvećani crkveni prihodi? Patrijaršija SPC insistira na prenosu urne, tvrdi da svako ima pravo na grobno mesto, što inače nije sporno, a oglušuje se o inicijativu koju smo odavno pokrenuli da se Tesla kanonizuje. To je izazvalo različite reakcije, a pojedini episkopi su čak dovodili u pitanje i Teslinu pravoslavnu religioznost - kaže za "Vesti" Nikola Lončar i Filadelfije, osnivač Tesline naučne fondacije.
Ja sam pravoslavac!
Nikola Tesla je sin srpskog pravoslavnog sveštenika Milutina Tesle i popadije Georgine Đuke Tesle (devojačko Mandić), za koju je sam naučnik tvrdio da poseduje izuzetne pronalazačke sposobnosti. Tesla je kršten kao pravoslavac u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Smiljanu 1856. godine. I veći deo Tesline familije je sveštenički. U pismu Džonu Filipsu Aleksanderu, Tesla nedvosmisleno definiše svoju crkvenu pripadnost:
- Što se tiče mojih religioznih ubeđenja, ja pripadam Pravoslavnoj crkvi, u kojoj služi i moj ujak.
On podseća da je Tesla značajno doprineo ugledu Srpske pravoslavne crkve u Americi, da je bio kum na osvećenju i donator crkve Svetog Save u Geri, te počasni predsednik Srpske crkvenoškolske opštine u Njujorku.
- O Teslinoj religioznosti možda najbolje svedoči njegov razgovor sa vladikom Nikolajem Velimirovićem. Kad ga je vladika upitao kad će ljudi svojim okom moći videti tu njegovu struju, Tesla mu je rekao da čovek ni Boga ne može da vidi, ali da zna da on postoji - kaže Lončar.
Iako je Srbin i pravoslavac, koji je rođen na tlu tadašnje Austrougarske u provinciji Lika, Nikola Tesla je, napominje naš sagovornik, "ujedno kosmopolita i neprevaziđeni um univerzuma".
Svetitelj zaštitnik elektriciteta
Poznata profesorka Gordana Vunjak sa Kolumbija Univerziteta, američki akademik i nosilac Nasinih priznanja za doprinos nauci, Teslu je čak okarakterisala kao svetitelja zaštitnika elektriciteta.
Direktor Uneskovog centra za mir i jedan od savremenih vodećih pobornika za mir i ljudska prava, srpskog genija opisao je sledećim rečima: "Teslu bismo mogli posmatrati kao mučenika koji je najskuplje platio svoju borbu za svetski mir i nesebično društvo".
- I kao takav Tesla ne može da pripada samo Beogradu, Beču ili Zagrebu, već celom čovečanstvu. Naravno, da mi Srbi treba njime da se najviše dičimo, ali imamo i obavezu da se na Teslu ugledamo i nikad ga ne obrukamo. I od svih najviše treba da činimo da Teslino ime uvek sja u celom svetu. Naša naučna fondacija odavno predlaže da se u Beogradu, od zgrade stare centrale na Dorćolu napravi veličanstven mauzolej Nikole Tesle, pri kojem bi, na srpskom i vodećim svetskim jezicima, delovao obrazovni centar za proučavanje naučnih dostignuća i života našeg velikana - zaključuje osnivač Tesline naučne fondacije iz Filadelfije.
