Navijači jači od Srbije (1): Huligani pod skutom vlasti
Da li su navijači jači od države, pitanje je koje se u Srbiji godinama postavlja. Sudeći po izgredima, ubistvima, neredima i prebijanjima u kojima učestvuju navijači, a koji uglavnom ostaju nekažnjeni, odgovor je potvrdan.
* Svaka država koristi policiju, tužilaštvo i sudstvo kao mehanizme za zaštitu građana i imovine. Srbija ima jedan od najstrožih zakona o sprečavanju nasilja na sportskim manifestacijama. Ali, uzalud, jer se taj zakon ne primenjuje. Očigledno je da vlast ne želi da se obračuna sa navijačima. Naprotiv, često ih koristi kao svoju nezvaničnu vojsku.
* To se videlo nedavno kada je u Beogradu, ispred klupskih prostorija, napadnut Miloš Vazura, generalni direktor FK Partizan. Tada je brutalno prebijen njegov telohranitelj Božo Kumburović.
Dok su trojica huligana, navijači crno-belih, poznati u javnosti samo po nadimcima Sale Mutavi, Velja i Meda, gazili po Kumburoviću, gledali su u kamere i osmehivali se, znajući da za to neće odgovarati.
Pročitajte još:
* Vazura: Nećemo dati klub huliganima!
* Napadači na Vazuru izlaze pred lice pravde
* Zbog pritiska javnosti ipak su uhapšeni nakon nekoliko dana. Velji i Medi je određen pritvor, dok je Sale Mutavi pušten. Izostalo je saopštenje MUP-a Srbije, uobičajeno za slične slučajeve. Sale Mutavi je ranije osuđen na pet godina i 10 meseci zatvora zbog trgovine drogom. Međutim, mediji uporno podsećaju da mu se stalno prolongira odlazak na izdržavanje kazne. Da je Sale Mutavi pod nekom vrstom političke zaštite, svedoči i odgovor Aleksandra Vučića na pitanje zašto mu je omogućeno da se brani sa slobode:
- Jedini je pušten onaj koji nikoga nije pipnuo. Je l' treba da ga ubijemo što nikoga nije pipnuo? Taj jedan nije nikoga pipnuo, šta želite od nas, da pratimo i da se naši organi, policija, tužilaštvo i pravosudni organi ponašaju u skladu sa novinarskim željama?!
* Javna je tajna da je napad na Vazuru epilog sukoba koji već dugo tinja u Partizanu. Reč je neslaganju sadašnjeg rukovodstva, u kome je Vazura i druge grupe koju vodi Vazurin kum Novak Nedić, inače generalni sekretar Vlade Srbije.
* Da će i ovaj slučaj biti zataškan može se naslutiti i po premijerovom objašnjenju problema borbe protiv huligana, na čemu su insistirali novinari.
- To je veoma teško pitanje za Srbiju jer zahteva opšti konsenzus u društvu. O borbi protiv nasilja i huligana za sada u ekspozeu nisam napisao ni reč. Ako budem pisao o tome u ekspozeu, to ćemo da sprovedemo, ako ne budem, izviniću se svima što nemamo dovoljno snage za to.
* Vučić je ovo rekao samo nekoliko dana pošto je njegov saradnik i prijatelj Slaviša Kokeza postavljen na mesto predsednika Fudbalskog saveza Srbije. Tako je i on, kao i njegovi prethodnici, izbegao da se jasno odredi prema divljanjima navijača, nasilju na sportskim terenima i van njih, čije se vođe i akterinajčešće bave i dilovanjem droge, pljačkama, prebijanjima i drugim krivičnim delima. Nijedna vlast, pa ni Vučićeva, nije imala snage ili volje da se upusti u pravi okršaj sa tim nasilnicima.
Tačerka uvela red
Da svaka država može da reši problem huligana dokaz je Velika Britanija. Posle tragedije na utakmici između fudbalera Liverpula i Juventusa, na stadionu Hejsel u Belgiji, 1985. godine, u napadu pristalica engleskog kluba poginulo je 39 ljudi. Tadašnja britanska premijerka Margaret Tačer je odlučila da na divljanje navijača jednom zasvagda stavi tačku. Zapretila je da će ukinuti fudbal u svojoj zemlji ukoliko se ne reši problem huligana i donela rigorozan zakon koji je sredio situaciju na stadionima u Engleskoj. Tim aktom uklonjene su ograde između terena i publike, svaki ulazak na teren kažnjava se sa godinu i po dana zatvora, propisane su višegodišnje zabrane ulaska na stadione i visoke novčane kazne nasilnicima, kažnjeni navijači podnose policiji pasoš četiri nedelje pre gostovanja reprezentacije u inostranstvu, istražni sudija dežura na stadionu...
* Iz neformalnih razgovora sa nekim tužiocima, načelnicima policije i pripadnicima bezbednosnih službi može se zaključiti da su huligani zapravo pod zaštitom države i da pod njenim skutima često obavljaju prljave poslove za vlast. Time se može objasniti i odsustvo podrške policiji i pravosuđu da se uhvate u koštac s ovim zlom.
- Navijače političari koriste za razne stvari, ponekad i za demonstracije, poput mitinga u Beogradu kada je proglašena nezavisnost Kosova i kada su paljene ambasade, kao i protesta zbog hapšenja Radovana Karadžića ili organizacije gej parade. Nasilje pokazano na tim skupovima ne bi bilo moguće bez vlasti koja je držala policiju što dalje od huligana. Još se pamti izjava Vojislava Koštunice, koji je posle paljenja ambasade SAD praktično abolirao navijače ocenom:
- Ti ljudi, huligani, kako ih zovete, samo su reagovali na kršenje međunarodnog prava.
Poznato je i da su prevrat 5. oktobra 2000. dobrim delom izveli upravo navijači raznih klubova, zauzimajući prve redove kad je rušen Slobodan Milošević. Ta simbioza političara i navijača traje - kaže sagovornik "Vesti" iz bezbednosnih službi koji je insistirao na anonimnosti.
* Koliko je blizak odnos političara i navijača, videlo se i u maju 2012. godine tokom slavlja socijalista. Tada je iza lidera SPS-a Ivice Dačića, koji je u to vreme bio na čelu MUP-a Srbije, ponosno stajao Aleksandar Vavić, vođa Partizanove navijačke grupe Alkatraz, "kolekcionar" krivičnih prijava i prethodno osuđen na godinu dana zatvora.
* Da se navijači osećaju sigurno i ponašaju bahato, na svojoj koži je osetio i Čedomir Jovanović, lider LDP, pred vaterpolo utakmicu Crvene zvezde u Segedinu u Mađarskoj, 17. aprila 2013. Tada su ga napali navijači crveno-belih u lokalnoj kafani, a jedan od vođa delija, Velibor Dunjić, čak je ošamario Jovanovića za šta je dobio kaznu zatvora od dve godine. Dunjić je, inače, ranije bio osuđen na osam godina zatvora zbog pokušaja ubistva na splavu Kalipso u Beogradu, ali je kazna odlukom Apelacionog suda ta presuda ukinuta i vraćena na ponovno suđenje. Pre dve godine Dunjić je ubijen u blizini jednog splava kod beogradskog Ušća.
