"Vesti" otkrivaju sadržaj ekspertize zločina u Tuzli (2): Eksploziv je podmetnut?
General Vojske Republike Srpske Novak Đukić osuđen je na 20 godina zbog masakra na Trgu Kapija u Tuzli, kada je 25. maja 1995, poginula 71, a ranjeno 240 osoba. Međutim, "Vesti" su došle u posed izveštaja petorice stranih eksperata za balistiku koji u potpunosti odbacuju zvaničnu verziju, odnosno pokazuju da je ovaj zločin insceniran poput eksplozije na pijaci Markale u Sarajevu. Veće Odeljenje za ratne zločine u Beogradu treba ovih dana da odluči da li će priznati pomenutu presudu Suda BiH.
Kao jedan od eskperata koje je odbrana generala Novaka Đukića angažovala pojavljuje se i inženjer Instituta za politehniku u Grenoblu, Pjer Loren, ekspert pri Apelacionom sudu u Parizu i Internacionalnom kriminalnom sudu za oružje, municiju, balistiku, pirotehniku.
U zaključcima svog preliminarnog izveštaja koji je datiran 21. februara, ovaj stručnjak navodi mnoge, do danas sporne ili čak neispitane nelogičnosti.
Jedna od njih je činjenica da su na nekoliko zidova, pored zgrade gde se dogodila eksplozija, pronađeni fragmenti gelera, mada je reč o "mrtvom uglu".
- Do danas, ovi abnormalni nalazi nisu istraženi - navodi Loren.
"Vesti" otkrivaju sadržaj ekspertize zločina u Tuzli:
Za razliku od ekspertize sarajevskog veštaka Berka Zečevića, ovaj francuski stručnjak tvrdi i da je nemoguća tvrdnja o "brazdi upaljača".
- Tragovi na granitnim kockama su višesmerni. 'Brazda od upaljača' nije poravnata sa centrom kratera, što znači da uopšte nije "brazda od upaljača" (pod pretpostavkom da projektil pri padnom uglu od 62 stepeni i dalje pravi "brazdu od upaljača"). Osim toga, prof. Berko Zečević koristi koordinate kratera da izračuna azimut od njegove 'brazde od upaljača', što nije ispravno sa matematičke tačke gledišta. U rekonstrukciji slučaja, da bi projektil mogao da doleti sa uglom od 620 iznad golfa, prof. Zečević mora da pomeri taj automobil u stranu za makar pola metra prema zgradi NIK. Stoga primećujem da izvodi zaključke o položaju automobila iz namerenog padnog ugla, umesto da izračuna minimalni padni ugao iz položaja automobila. Fotografije i video-snimci dokazuju da položaj dat od strane prof. Zečevića za automobil golf nije tačan. Ako se automobil pravilno postavi kao što je na fotografijama, projektil bi morao da doleti vertikalno, što nijedan žiro "stabilizovan projektil ne može - poentira ovaj francuski balističar.
Rezime zaključka ove ekspertize, nije ništa manje "ubojita".
Sumnjivo "širenje" gelera
Na osnovu testiranja koje je obavljeno na vojnom poligonu Nikinci, francuski stručnjak ukazuje da taj eksperiment dokazuje da fragmenti projektila ne idu tamo gde bi trebali da bi izazvali žrtve i uništenje kao u Tuzli.
"Rasturanje fragmenata na najbliže uglove zgrada Leonardo i Samoizbor je nanelo tešku štetu na drvene lutke kao što se dogodilo i u Tuzli. U svakom slučaju, ovo nije nelogično jer su ovi uglovi veoma blizu 'centru eksplozije'. Ali eksperiment nije uspeo da reprodukuje tešku štetu kod kafea Gulam i istočno od zgrade Leonardo. Nije primećen nijedan pogodak na Kafe Kapija, fragmenti su preleteli preko zgrade", navodi Loren.
- Analiza prof. Berka Zečevića ne odgovara onome što se zaista desilo u Tuzli. Ovo je jasno utvrđeno i dolet 130 mm projektila u uslovima koje on opisuje nije moguć... Položaj kratera u odnosu na položaj automobila golf je dobro određen od strane istražnog sudije i fotografija policije. Ipak, eksplozija projektila 130 mm bi rezultovala guranjem i uništavanjem automobila, što se nije dogodilo 25. maja 1995. Takođe, u ovom trenutku, nerazumljivo je kako su brojni ljudi mogli biti pogođeni kod kafea Kapija i kafea Gulam. Takav rezultat bi možda mogao biti postignut projektilom koji bi bio postavljen vertikalno (pre sa svojom bazom na tlu, da bi napravio krater) ali ova konfiguracija nije izvodljiva osim ako je projektil korišćen kao 'improvizovana eksplozivna naprava'. I ipak, i dalje nema objašnjenja o malim oštećenjima automobila golf u Tuzli i o nekim pogocima van optičke vidljivosti koji trebaju dodatnu istragu - navodi u svojoj analizi Pjer Loren.
