Migrantska kriza i organizovani kriminal (2): Mafija i islamisti u istom biznisu
Posle novembarskih atentata u Parizu, postalo je očigledno da je migrantska kriza povezana sa organizovanim kriminalom, a ovaj sa terorizmom i trgovinom oružjem kao i da se teroristi regrutuju među dilerima iz siromašnih imigrantskih kvartova, a ne među tradicionalnim vernicima. U istoj kafani u belgijskom kvartu Molenbek dilovala se droga, regrutovali su se islamistički dobrovoljci i teroristi za atentate, od kojih su se neki zajedno s migrantima iz Sirije vratili u Evropu.
Svi ozbiljniji izveštaji ukazuju da se mape migrantskih puteva poklapaju sa mapama mafijaških i mapama terorističkih mreža. Reč je pre svega o albanskoj, turskoj, italijanskoj i avganistanskoj mafiji - kaže jedan prošlogodišnji izveštaj eksperata upućen Evropskoj komisiji.
Isti putevi koriste se za prenošenje droge, oružja, nafte, za trgovinu migrantima i ljudskim organima, za prebacivanje islamskih dobrovljaca... Na ovaj u suštini kriminalni udar evropske države nisu spremne da odgovore jer su zbog javnih dugova prinuđene da štede i da otpuštaju na hiljade zaposlenih u javnim službama uključujući tu i policiju. S druge strane, mafija je sve bogatija i kroz korupciju iznutra izjeda državne institucije. Šta sada?
- Prvo moramo da vidimo zašto su mladi ljudi rođeni u našim zemljama prihvataju radikalnu ideologiju, kaže u razgovoru za "Vesti" Dirk van der Malen (Dirk Van der Maelen), socijalistički poslanik iz Belgije i izvestilac u Savetu Evrope o "stranim borcima u Siriji i Iraku". Po njemu, pored rada policije i pravosuđa, najvažniji je preventivni rad u školama i u imigrantskim kvartovima.
Pitamo da li je kasno za ovu preventivnu politiku i odakle će doći novac za njeno finansiranje. I belgijska i francuska država na primer moraju da štede i smanjuju javne troškove.
Van der Malen podseća da je Evropska komisija nedavno ocenila da je 36 multinacionalnih kompanija tokom čitave decenije ilegalno bilo oslobođeno poreza u Belgiji i da državi zato duguju 700 miliona evra.
- Već bi to uveliko bilo dovoljno za finansiranje preventivnih mera koje predlažem - kaže Van der Malen.
Pare otimaju narodu
"Ono što me najviše brine jeste mogućnost da belgijska država investira u bezbednost, ali novcem ušteđenim na račun socijalnog osiguranja na primer", kaže naš sagovornik. "Levica kojoj pripadam mora da se bori da se povećanje bezbednosti finansira uspostavljanjem poreske pravde", ističe Dirk van der Malen.
Na pitanje zašto je ministar finansija Belgije odbio da potražuje tih 700 miliona evra od multinacionala i čak hoće pred evropskim sudom da ospori odluku Evropske komisije, Van der Malen odgovara: "Objašnjenje je vrlo jednostavno. Taj ministar finansija je veliki prijatelj bankara i krupne industrije".
