Srbija rasprodata, agencija ugašena
Agencija za privatizaciju posle 15 godina rada u Srbiji od danas više ne postoji, Srbija je rasprodata i opustošena, ali proces privatizacije nije u potpunosti okončan. Ostaće crnim slovima zapisano da je privatizaciju srpskih preduzeća pratila korupcija ogromnih razmera, zbog čega su se vodili brojni sudski sporovi. U javnosti je dobro poznat slučaj 24 sporne privatizacije na čijem rasvetljavanju još uvek insistira Evropska unija.
Srpska vlada odlučila je sada da tamo gde je stala Agencija za privatizaciju posao nastavi novoosnovana Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije. Za ključne poslove u procesu privatizacije biće zaduženo Ministarstvo privrede.
- To što smo ugasili Agenciju za privatizaciju ne znači da proces privatizacije neće trajati i u narednim godinama, ali ćemo to kontrolisati na potpuno drugačiji način. Za to će isključivo biti zaduženo Ministarstvo privrede - rekao je ministar privrede Željko Sertić.
Ekonomski konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija kaže da nije jasno zbog čega se Vlada odlučila na ovakav korak i ceni da ćemo zbog ove odluke izgubiti ne samo novac, nego i dragoceno vreme da se proces privatizacije okonča u nekom razumnom roku.
- Van pameti je da proces privatizacije nismo završili za 15 godina. Za to vreme izmenjale su se na vlasti sve stranke, osim radikala. Više od 30 odsto postupaka je sporno. Radnici su nezadovoljni, gazde loše, sve su to efekti lošeg rada ljudi koji su na rukovodećim pozicijama bili u Agenciji za privatizaciju u proteklih 15 godina . Sada je gase, a ne znaju šta dalje - konstatuje Bušatlija.
Nadležnosti novog tela
Agencija za sporove će se baviti poslovima zastupanja u postupcima pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima, u kojima je učestvovala Agencija za privatizaciju Srbije, a koji su pokrenuti pre 1. februara 2016. godine.
Prema njegovim rečima, loše je što se gasi Agencija, jer unutar nje osim čelnika koji su se menjali tokom 15 godina i radili loše, postoji tzv. srednji operativni sloj ljudi, koji su odlično upućeni u posao i koji sada svoje iskustvo neće moći iskoristiti.
- Naime, svi koji uzmu otpremninu, neće moći po zakonu da rade u državnoj upravi naredne dve godine. Dakle moraće dovoditi nove ljude koji ni približno neće biti obučeni za posao, a to je veoma loše. Ide se sve nanovo, gubi se vreme i novac, a izgleda da niko o tome nije vodio računa - navodi Bušatlija.
I tu nije kraj jer je ugašena i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA), a na njeno mesto stupa Razvojna agencija Srbije (RAS).
- Kada su 2001. godine ugašene četiri velike banke u Srbiji, prvi problem na koji su naišli konsultanti koji su snimali stanje da bi utvrdili imovinu banaka koja ulazi u stečajnu masu je haos u podacima. Tada su morali da angažuju upravo ljude iz banaka, i to ne direktore, nego niže rukovodioce koji su tačno znali gde se šta od imovine nalazi. Sada se vlast dobrovoljno odriče ljudi koji su dobro radili svoj posao - kaže naš sagovornik.
Nikakva kontrola
Morala je da postoji oštrija kontrola u privatizaciji, smatra Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju. On ističe da je i Slovenija imala iste probleme. Rešila ih je tako što je dozvolila više modela prodaje, a preduzeće je biralo jedno od njih. Različite institucije su sprovodile i kontrolisale prodaju preduzeća, što je sprečilo korupciju u najvećoj mogućoj meri.
