"Ledeno doba" u odnosima Londona i Moskve (2): Istražna farsa
Ovenov raport pojavljuje se devet godina posle Litvinjenkovog bekstva iz Rusije u Veliku Britaniju, da bi potom umro u londonskoj bolnici od posledica trovanja polonijumom. Sam raport je praktično na rubu istražne farse. Ključni fakti na osnovu kojih je izrečena direktna optužba da su dvojica ruskih agenata direktni vinovnici smrti Litvinjenka i da se iza likvidacije nalazi još i sam predsednik Rusije Vladimir Putin, ostali su u punoj tajnosti.
Umesto toga, raport je pun termina i "dokaza" kao što su "verovatno", "moguće", "po svoj prilici" i slično.
I naprosto je i neobično i šokantno da je jedan tako visoko rangirani britanski sudija kakav je Robert Oven, mogao da bez političkog motiva i pritiska, direktno optuži predsednika Rusije za brutalno ubistvo "britanskog građanina na britanskoj teritoriji" (Litvinjenko je, po bekstvu iz Rusije, dobio britansko državljanstvo).
Pri tome, ovaj argument Ovenove istrage na osnovu kojeg ruskog predsednika proglašava ubicom, je po njemu - Putinova "lična netrpeljivost" prema Litvinjenku.
Bomba
Ovenov raport odjeknuo je kao bomba, naročito onaj njegov deo, koji na osnovu "možda", "verovatno" i "po svoj prilici", bez rezerve i diplomatskog opreza, optužuje šefa jedne velike države da je ubica. Listovi, radio-stanice i televizije na Ostrvu, gotovo su u punom saglasju sa zvaničnim državnim narativom koji doslovce i nekritički sledi "nezavisnu istragu" sudije Ovena.
Ne iznoseći u javnost nikakve materijalne dokaze, Oven takođe saopštava da je pored "lične netrpeljivosti", Putin raspolagao i "predsedničkim autoritetom" koji mu je "omogućavao da upotrebi i smrtonosni otrov plutonijum 210, kako bi likvidirao političkog protivnika Litvinjenka".
Dodatni "dokaz" je za sudiju Ovena i to što su dvojica navodnih, direktnih ubica, Lugovoj i Kovtun, bili agenti ruske obaveštajne službe FSB, naslednice čuvene sovjetske KGB, pa je i to, po Ovenu, jedan motiv više za optužnicu.
U raportu ispisanom na 228 stranica stoji izričito i ovo: "Siguran sam (?!) da su Lugovoj i Kovtun,stavili polonijum 210 u Litvinjenkov čajnik, sa direktnom namerom da ga otruju. Oni su, verovatno (?!) radili po nalogu FSB i ja to vidim kao strogu mogućnost(?!).
Dalje, saopštava da su Lugovoj i Kovtun "verovatno"(?!) postupali na osnovu ličnog odobrenja i uputstva šefa FSB, Petruševa i samog predsednika Rusije, Putina.
Ovde ponavlja da je "personalna netrpeljivost" između Litvinjenka i Putina, "mogući" razlog za ubistvo, dodajući da se ta netrpeljivosti "graničila sa antagonizmom".
Dodatni fakat koji bi trebalo da podrži verodostojnost optužnice, po Ovenu je i to što je ruska vojna industrija proizvođač polonijuma 210 koga je, navodno, prosledila FSB-u, "a tako nešto nije moglo da se učini bez "izričitog naređenja Vladimira Putina".
Dalje, istraga tvrdi da je "nezamislivo" da rukovodilac FSB nije ništa znao o pripremanju likvidacije Litvinjenka, gde je, opet, glavni krivac sam Putin koji je "ceo ruski obaveštajni sektor rezervisao za sebe".
