Ubistvo iz milosrđa zakonito i u Srbiji?
Ubistvo iz milosrđa, kako mnogi nazivaju eutanaziju, biće moguće i u Srbiji ukoliko se usvoji novi Nacrt Građanskog zakonika, o kojem je počela javna rasprava. U predlogu stoji da je eutanazija "pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, koji se može izuzetno ostvariti, ako se ispune propisani humani, psiho-socijalni i medicinski uslovi".
U slučaju da pacijent nije u stanju da sam donese odluku, predviđeno je da najuža porodica ima pravo da donese tu odluku. Ukoliko bi se ovaj predlog usvojio, to bi dovelo i do promene u krivičnom zakonu, jer se do sada eutanazija posmatrala kao krivično delo kažnjivo zatvorom.
Dr Hajrija Mujić-Zorić, naučna savetnica Instituta društvenih nauka, pravnica u oblasti medicinskog prava, za "Vesti" ističe da je protiv odredbe o eutanaziji.
- Mnogo je nejasnih detalja i najpre bi trebalo svaki segment detaljno razložiti. S odredbama predstavljenim u Nacrtu može doći do brojnih zloupotreba. Mislim da smo još daleko od uvođenja eutanazije u Srbiju - objasnila je dr Mujić-Zorić.
Podeljena javnost u Belgiji
Iako je u Belgiji eutanazija dozvoljena, javnost se podelila zbog slučaja osuđenog serijskog silovatelja Franka van den Blekena. On je proveo 30 godina u zatvoru. Početkom 2015. podvrgnut je eutanaziji po sopstvenom zahtevu jer je, kako je sam naveo, preživeo teške psihičke patnje zbog svojih dela. Da li je "ubistvo iz milosrđa" trebalo biti dozvoljeno čoveku koji nije bio milosrdan prema žrtvama, pitanje je koje su postavili Belgijanci.
U Srbiji je trenutno prisutna tzv. pasivna eutanazija, koja podrazumeva dopuštanje da dođe do posledica. Pod "humanim ubistvom" podrazumeva se lečenje sekundarnih posledica, ublažavanje bola, neprikopčavanje na aparat ili skidanje sa aparata ako se to odluči konzilijarno uz saglasnost najužih članova porodice. Kako je objasnila dr Mujić-Zorić, nezahvalno je govoriti da li je eutanazija pravo pacijenta ili ne. Ono što izaziva najveću dilemu sa kojom se susreću stručnjaci jeste činjenica da je čak petina eutanaziranih pacijenata u svetu bolovala od bolesti koje nisu smrtonosne.
Prof. dr Slobodan Savić sa Instituta za sudsku medicinu u Beogradu protivnik je eutanazije.
- Predlog zakona je nepotpun. Moralo bi se utvrditi koja su to oboljenja koja mogu dovesti do eutanazije, mora se precizno odrediti koje su to tegobe zbog kojih se ona može razmatrati - objašnjava dr Savić.
On stalno ističe Alchajmerovu bolest kao primer.
- To je teško oboljenje i umiranje može da bude veoma teško za pacijenta. Kako će se tu definisati da li pacijent ima pravo da odluči o eutanaziji unapred, pre nego što nehumane tegobe nastupe ili će tu odluku doneti neko od porodice? - kaže dr Savić.
Dr Savić ističe da se samo jasnom i eksplicitnom željom pacijenta koji je na samrti treba sprovoditi eutanazija.
- Iako je nekada jasno da bi pacijent koji nije u stanju da se izjasni radije odabrao smrt nego život, vrlo je nezahvalno nekome drugom prepustiti tu odluku, ma koliko to blizak član porodice bio. Čak i lekari sa rezervom uvek uzimaju i najteže prognoze, jer mali procenat čuda se nekada ipak desi - ističe sagovornik "Vesti".
Crkva ne prihvata "usmrćivanje paćenika"
Srpska i Ruska pravoslavna crkva, kao i druge tradicionalne verske zajednice, istupaju protiv priznavanja zakonitosti eutanazije koja umanjuje dostojanstvo čoveka i devastira profesionalnu dužnost lekara, čiji je poziv da čuva, a ne da prekida život.
- Hrišćani znaju za patnje teško bolesnih ljudi, oni se mole za olakšanje njihovog bola, pružaju im pomoć i podršku. Međutim, usmrćivanje paćenika, ili pomaganje da izvrše samoubistvo, apsolutno je nedopustivo - stav je ruskog patrijarha Kirila.
Prva zemlja na svetu koja je uvela eutanaziju bila je Belgija 2002, a od 2014. je dozvoljena i za mlađe od 18 godina. Najliberalnija zemlja kada je u pitanju "ubistvo iz milosrđa" je Holandija, gde je dozvoljena za sve starije od 12 godina. U Švajcarskoj je dozvoljena direktna eutanazija, što znači da lekar može odrediti smrtonosnu dozu leka, ali pacijent lek mora sam da uzme. Od 2009. omogućena je u Luksemburgu.
U Danskoj, kao i Norveškoj eutanazija je dozvoljena ukoliko se pacijent sam odluči na taj korak. U Austriji, Nemačkoj, Francuskoj i Španiji moguća je pasivna eutanazija, kojom se pacijentu može prekinuti terapija ukoliko on to zatraži. Velika Britanija zvanično ne dozvoljava eutanaziju, ali je omogućeno lekarima da pacijentima na samrti daju jaku dozu morfijuma, iako je poznato da od toga može da se umre.
Najstroži protivnici eutanazije su Grčka, Rumunija, Poljska i Irska, gde je ona zabranjena zakonom, a nepoštovanje tog propisa se kažnjava kaznom zatvora od pet do 14 godina. U Srbiji, kao i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, eutanazija se još smatra ubistvom.
