Prošao pogubni Zakon o poljoprivrednom zemljištu: Blago u bescenje
Izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu predsednik Srbije Tomislav Nikolić nije trebalo da potpiše, već da vrati Skupštini Srbije na ponovno razmatranje, kao što je vratio Zakon o posebnim uslovima prodaje nepokretnosti u svojini Republike Srbije, kaže za "Vesti" agroekonomski stručnjak Milan Prostran.
Izmene tog zakona, tako će zaživeti i pored apela i protesta vojvođanskih poljoprivrednika pred srpskim parlamentom i njihovog protivljenja što će strancima i ljudima bliskim vlasti biti omogućena prodaja državnog zemljišta.
Prostran objašnjava da ako je šef države vratio zakon o prodaji državnih nepokretnosti, isto je i sada trebalo uraditi i zabraniti bilo kakvo arčenje i prodavanje zemlje strancima. Podseća da sporazum Srbije sa Evropskom unijom predviđa da od 1. septembra 2017. fizička i pravna lica zemalja EU mogu da kupuju privredna dobra u Srbiji.
- To smo prihvatili potpisujući sporazum sa Briselom, kako ćemo se iz tih kandži izvući, neka nam je Bog u pomoći. Nama se uvek govori da po mnogim pitanjima koristimo pozitivna iskustva EU, pa prema tome jedno od pozitivnih iskustava je kako se brani sopstveno prirodno dobro. Ako to pitanje ne može drugačije da se reši, ja bih do te mere radikalizovao da bi, ako treba, išao i na referendum - ističe Prostran, podsećajući da se tako zaštitila Mađarska.
Arčenje poljoprivrednog zemljišta, prema njegovim rečima, ne treba prepustiti samo profitu, već nešto ostavljati novim generacijama.
Primeri iz istorije
- Smatram da bi zemlja u državnom vlasništvu koja je nekada oduzimana od posednika, posle procesa restitucije trebalo da ide besplatno, ali uz određene uslove, malim i srednjim poljoprivrednicima. Kralj Petar Prvi Karađorđević je 1920. oduzimao zemlju od veleposednika i solunskim ratnicima i dobrovoljcima iz Bosne je davao po pet hektara, ali ko ne poznaje istoriju, ne može da sudi o sadašnjosti, niti da projektuje budućnost - kaže Milan Prostran.
- Zalagao sam se za celovit i sveobuhvatan zakon koji bi uredio mnogo toga, i pitanje uređenja zemlje i održavanja njene plodnosti i važio bi i za državu i zemljište u njenoj svojini i za one koji zemlju imaju u privatnom posedu. Zemljište ne sme biti uništeno, jer je dobro od nacionalnog značaja - kritike su ovog stručnjaka koji zamera što zakonodavstvo u ovoj oblasti nije urađeno sveobuhvatno, već se daje mogućnost naknadnih podzakonskih akata koji daju prostor za marifetluke.
Prostran strahuje da će Poljoprivredni kombinat Beograd otići u bescenje, a da će se kupci obogatiti trgujući zemljom tog giganta.
Zemljište u Srbiji će, prema mišljenju stručnjaka za strana ulaganja Milana Kovačevića, kupiti srpski biznismeni, ali i stranci koji otvore firme u Srbiji.
- Nećemo sigurno vi i ja kupovati tu zemlju, već oni sa najviše novca. Uslov EU o mogućnosti da strani državljani mogu da je pazare nastupa za manje od dve godine. Od stranog kapitala ne možemo da bežimo, jer nam je potreban i uvoz i izvoz. Moramo razumno da radimo i da se poštujući pravila EU otvaramo ka svetu, ali tako da to bude u našu korist - tumači Milan Kovačević za naš list.
Vojvođanski ogranak Demokratske stranke je Nikolićevo potpisivanje ukaza okarakterisao kao "završni čin skandaloznog otimanja zemlje paorima i poljoprivrednicima u Vojvodini".
Beograd za džabe
- Kada već dajemo srpske resurse sa stranim kapitalom treba što bolje ispregovarati da to bude povoljno po našu zemlju. Što se tiče toga da će se stranci domoći naše zemlje, pa investitori iz Ujedinjenih Arapskih Emirata su besplatno dobili 100 hektara zemljišta usred Beograda - objasnio je Milan Kovačević.
