Srbiji neophodni pamet i pare dijaspore
Strategija očuvanja i stvaranja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, bila je tema okruglog stola koji je danas održan u Beogradu u organizaciji Ministarstva za dijasporu sa predstavnicima nevladinog sektora.
Otvarajući skup, ministar za dijasporu Srđan Srećković, naglasio je da Srbija "želi da bude moderna i demokratska zemlja koja poštuje međunarodno pravo i zapadne standarde, ali i zemlja koja stiče krediblitet da legitimizuje svoje državne intrese i između ostalog da gradi najbliže moguće odnose, ekonomske, kulturne i političke saradnje sa blizu četiri milona naših ljudi koji žive na svih pet kontinenata".
Ugled donosi investicijeSonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, ukazala je da pomenuta strategija između ostalog treba da bude vizionarska i realistična. "Od ugleda Srbije zavisi i ko će doći da investira i ko će sa ovom zemljom da računa kao ozbiljnim igračem u međunarodnim odnosima. Pitanje dijaspore nije samo sektorsko pitanje Ministarstva za dijasporu. Ne može se graditi ozbiljna spoljna politika a da se pritom ne računa na dijasporu", poručila je Liht. |
"Srbija želi da bude stožer i tačka okupljanja našeg celokupnog rasejanja", poručio je Srećković i naglasio da je zalaganje za zaštitu prava srpskog naroda u zemljama u regionu element čvrstog opredeljenja za politiku dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, a cilj je da srpski narod u zemljama regiona uživa isti stepen zaštite prava, kao što ga imaju nacionalne zajednice u Srbiji, našta možemo biti ponosni", rekao je Srećković.
On je dodao da je cilj Srbije da uporedo sa procesom evropskih integracija pokuša da objedini sve snage našeg naroda i da ogromne potencijale našeg rasejanja iskoristi za potrebe unutrašnje i spoljne politike i ekonomskog razvoja Srbije, ali i da se ostvari istorijsko pomirenje različitih delova jednog istog naroda.
On je napomenuo da su u izradi strategije, čiji prednacrt je u fazi rasprave, korišćena iskustva i dostignuća drugih zemalja sa brojnom dijasporom.
Strategija je, prema njegovim rečima, s jedne strane definisala odnos države Srbije prema dijaspori i Srbima u regionu, ali i tri ključna cilja koja treba ostvariti kao i mere za njihovu realizaciju.
To su, kako je rekao, pozicioniranje Srbije kao matične države svih njenih državljana koji žive u inostranstvu i Srba u regionu, ali i pripadnika srpskog naroda iseljenika sa teritorije Republike Srbije i iz regiona i njihovih potomaka kroz: vraćanje poverenja dijaspore i Srba u regionu u matičnu državu, kroz poboljšanje njihovog položaja u zemljama u kojima žive, kroz jačanje svesti u domaćoj javnosti, o značaju dijaspore i Srba u regionu.
Strategijom se takođe definiše, prema Srećkovićevim rečima, bolja iskorišćenost kapaciteta naše dijaspore i Srba u regionu i to u podsticanju ekonomskog i privrednog razvoja Srbije, gde se očekuju veliki rezultati s obzirom na potencijale i imajući u vidu da je samo prošle godine u Srbiju po osnovu deviznih doznaka iz dijaspore ušlo 5,5 milijardi dolara i da je od demokratskih promena 2000. godine direktno investirano 550 miliona dolara.
Pare iz dijaspore za finansijsku stabilnost
Miladin Kovačević, takođe iz Evropskog pokreta, najavio je da se do kraja ove godine očekuje oko tri milijarde evra od dijaspore, što pokriva dve trećine spoljno trgovinskog deficita Srbije.
"Bez priliva iz dijaspore ne bismo mogli održati postojeću finansijsku stabilnost Srbije", napomenuo je Kovačević.
Prema njegovim rečima, fundametalni preduslovi za investitore u Srbiju i privlačenje njihovog kapitala je obezbeđivanje od rizika, zatim redukcija javne potrošnje u Srbiji, relaksacija zaduživanja Srbije, eliminisanje sistemske korupcije, racionalizacija državne administracije, monetarna politika itd.
Kovačević je, replicirajući Đeliću, rekao da je u poslednjih 20 godina iz Srbije otišlo 350.000 ljudi i da je Beograd napustilo oko 100.000, dodajući da je među tim brojkama cifra od ukupno 73.000 visokoobrazovanih intelektualaca. |
Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, rekao je da se nemože očekivati da se sav naučni i visokoobrazovani potencijal vrati iz dijaspore, ali da oni kao i srpsko stanovništvo u regionu mogu da budu protagonisti dobrih odnosa Srbije sa svetom.
Zatim, u jačanju naučnog, tehnološkog, kulturnog i sprotskog potencijala zemlje, u unitegrativnim procesima Srbije, kao i kroz bolju iskorišćenost kapaciteta u sistematskoj, organizovanoj i zajedničkoj akciji Srbije, dijaspore i Srba u regionu na poboljšanju imidža Srbije u svetu.
"Cilj je zapravo da svaki pripadnik naše dijaspore i svaki Srbin u regionu shvati svoju ulogu ambasadora i dobrog predstavnika Srbije, da svako od njih među svojim kolegama, prijateljima, zvaničnicima država u kojima žive da doprinos poboljšanju našeg imidža da se niko i nigde više ne postidi da kaže da je poreklom iz Srbije", rekao je Srećković.
U istoriskom smislu, veoma važan cilj pomenute strategije je, prema ministrovim rečima, očuvanje nacionalnog identiteta među gotovo četiri miliona naših ljudi koji žive u celom svetu, jer je to nemerljivo bogatstvo kojim se malo država i naroda može ponositi.
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj, rekao je da “borba za nacionalno pitanje i za evropske integracije Srbije ne samo da nisu u sukobu već su u dubokoj sinergiji”.
"Srbija, koja ide ka punopravnom članstvu u EU, koja ima i zakone i njihovu primenu za sve one koji nisu deo našeg većinskog naroda u matici je zapravo Srbija koja ima najveće argumente da traži ista prava za Srbe u regionu i u onoj meri koja je u skladu sa nekim drugim regulativama i u onim zemljama gde se nalaze pripadnici naše nacije", rekao je Đelić.
On je naglasio da je da bi trebalo stvoriti uslove da novac koji dolazi iz dijaspore ne ide samo u tekuću potrošnju, već da se ulaže u preduzeća i otvaranje radnih mesta kako bi se taj kapital mogao bolje upotrebiti.
"Iluzorno je očekivati mnogo veće investicije dijaspore u našu zemlju ukoliko ne pokažemo da je ona u potpunosti osposobljena da takve investicije prima", rekao je Đelić.
Naoružano 25.000 Srba
Milan Parivodić, predsednik Moderne Srbije i bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, govoreći o bezbednosti je naveo da je u Srbiji "25.000 ljudi pod oružjem, što je brojčano jednako Vojsci Srbije, a Srbija umesto tim problemom, bavi se pitanjem zabrane pušenja na javnom mestu i kafanama".
"Prva vrlina Srbije da bi se ljudi vratili iz rasejanja jeste da Srbija bude mirna i sigurna zemlja. Zatim da ima dugoročniji razvoj ekonomije, kako bi dijaspora mogla da proceni svoj prosperitet takođe i da sagleda kvalitet života nakon povratka, a tu je i pitanje kontinuiteta demokratije, jer stalno smo na klackalici da li ćemo ostati demokratsko društvo", rekao je Parivodić.
U tom kontekstu kao kamen spoticanja potencijalnih investitora, on je pomenuo i pitanje još uvek nerešene restitucije, odnosno povratka nacionalizovane i konfiskovane imovine, kao i slabu efikasnost državne administracije.
"Potrebno je takođe da dijaspora dobija zagarantovana poslanička mesta u Skupštini Srbije. Takođe da bi se ljudi vratili treba da imaju pristojne uslove za život, investitori poreske olakšice, penzinski sistem mora da se reši, ali i da se predvide subvencije za preseljenje", poručio je Parivodić. |
Čedomir Antić, predsednik Naprednog kluba, ocenio je da se "prava Srba u regionu umanjuju" i da smo mi "nacija koja nema politiku prema Srbima u dijaspori".
Govoreći o ulozi dijaspore u naučno-tehnološkom razvoju Srbije Đelić je negirao da 500.000 visokoobrazovanih ljudi emigriralo iz Srbije u poslednjih 20 godina, već da je otišlo oko 54.000 u poslednjoj deceniji prošlog veka i oko 19.000 od petooktobarskih promena 2000.
"I to su velike cifre", dodao je on poručio da to mora da bude upozorenje da treba raditi na tome da srpska pamet radi u interesu Srbije. "Patriotizam je nužan, ali nije dovoljan", napomenuo je Đelić.
