Srbija u EU preko GMO
Srbija se našla u velikom problemu u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji. Premda su sada u prvom planu poglavlja 35, 23 i 24 koja se bave Kosovom, odnosno vladavinom prava i pravnim sistemom, velika prepreka je i poglavlje 30 - ekonomski odnosi s inostranstvom.
Naime, Srbija nije članica Svetske trgovinske organizacije (STO), kao na primer Belorusija i BiH. Prepreka Srbiji je njen odnos prema genetski modifikovanim organizmima (GMO), odnosno zakonu koji bi trebalo da uredi tu oblast. Srbija nema takav zakon, već samo odluku Vlade da se uvede moratorijum na proizvodnju i promet GMO zbog čega ne može u članstvo STO.
Izvor iz Ministarstva trgovine navodi da je potrebno formalno odobriti promet GMO, dok dozvolu uzgoja ne traže ni STO ni EU, kao i da Srbija i pored zvaničnog odobrenja ima načina da se zaštiti. Podsećanja radi, zakon o GMO ima čak i Rusija koja je članica STO od 2012. Rusija ne dozvoljava uzgoj i promet GMO uz pretnju robijom, ali je prepreke zakonom uredila. I Kina je zakonom uredila tu oblast još 2001. godine, ali Srbija to nije učinila.
STO ima 162 člana, a očekuje pristupanje još dve države do kraja godine. Članstvo je poželjno jer predstavlja ohrabrenje za investitore u pogledu predvidivosti uslova i pre svega efikasnog rešavanja sporova. Ali, članstvo u STO je preduslov za članstvo u EU koja je i kao celina članica ove organizacije.
Pročitajte još:
* Srbija, BiH i Belorusija - nećemo u STO, nećemo GMO!
* "Rusija bi mogla da postane svetski lider u snabdevanju hranom"
Cena za to je izmena zakona o genetski modifikovanim organizmima, koji su u Srbiji otvoreno zabranjeni, iako ima načina da se zabrana ukine, a zemlja zaštiti na drugi način. Uzgoj može biti i zabranjen, a Srbija za ograničenje prometa može da uvede restriktivne mere, poput složenih procedura za registraciju i obaveznog obeležavanja GMO proizvoda.
Izvor iz Ministarstva trgovine naveo je da Srbija može da uvede visok nivo zaštite poput EU, u kojoj se gaji samo jedna GMO kultura u samo pet zemalja, a mogućnost zvanične zabrane uzgoja iskoristilo je 19 zemalja, od čega 17 na celoj teritoriji.
Šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević izjavila je da je neminovno članstvo u STO da bi se Srbija uključila na jedinstveno tržište EU kao kredibilan partner.
Lažirana ispitivanja
Sud u Parizu nedavno je doneo istorijsku presudu kojom je dao za pravo timu naučnika predvođenih Žil-Erikom Seralinijem, koji je dokazao lažiranje ispitivanja štetnosti GMO po zdravlje ljudi, a na osnovu kojih je u Francuskoj dopušteno uzgajanje velikog broja GMO biljnih kultura. To je udarac na američku kompaniju Monsato, koja je najveći svetski proizvođač genetski modifikovanog semena. Naime, Seralini je utvrdio da je u ispitivanjima na pacovima koji su jeli GMO kukuruz utvrđen ogroman procenat obolevanja od kancera.
- Mi smo već počeli da se spremamo za sve uslove koji postoje na tom zajedničkom, jedinstvenom tržištu, a na tom putu je neminovno članstvo u STO - rekla je Miščevićeva.
Ona je navela da su ekonomske, odnosno trgovinske politike EU definisane upravo u kontekstu STO i istakla da se "ne može funkcionisati u okruženju koje se bazira na STO pravilima, a da istovremeno niste članica te organizacije".
Bez zabrane prometa
Ostalo je otvoreno pitanje usklađivanja propisa koji regulišu uvoz GMO proizvoda sa pravilima STO. Ona podrazumevaju da se ne može uvesti zabrana prometa proizvoda za koje nije dokazano da štete ljudskom zdravlju, što je slučaj sa GMO, ali i da dozvoljavanje prometa znači da moraju biti jasno označeni.
Šefica pregovaračkog tima je rekla da standardi EU obuhvataju i jake kontrole prometa, proizvodnje i upotrebe GMO, budući da su od velikog značaja bezbednost hrane i zdravlje ljudi, odnosno zaštita potrošača. Miščevićeva je navela da nikako ne treba zaboraviti da je Šengen nastao upravo zbog kretanja roba, a ne prevashodno ljudi.
Posledica i sterilitet
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Miladin Ševarlić se poziva na istraživanje dr Arpada Pustajija iz 1995. kada govori o štetnosti GMO.
- Reč je o vrhunskom stručnjaku koji je decenije posvetio istraživanjima GMO krompira. Na kraju je zaključio da to nije za ljudsku ishranu jer veće konzumiranje GMO hrane u prvoj generaciji povećava opasnost od kancera u trećoj, a u četvrtoj dovodi do steriliteta - rekao je Ševarlić za "Vesti".
Međutim, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Gordana Šurlan-Momirović izjavila je da "do sada ispitana GMO hrana nije opasna po zdravlje".
- Zbog onih koji ne žele da jedu GMO, proizvodi treba da budu obeleženi. Mi ne možemo ni za jednu hranu reći da je opasna po zdravlje ili nije. Pa ni za onu hranu koju sada jedemo. Koliko su do sada ispitali, GMO nije opasan po zdravlje - rekla je profesorka Šurlan-Momirović.
