Posledice poraza Prištine u Unesku (2): Priština pravi svoju pravoslavnu crkvu?
Povodom dešavanja u Unesku, prištinski politički vrh smatra da je izgubio samo jednu bitku, ali ne i rat, te da će za dve godine kvazidržava Kosovo, bolje pripremljena i sa jačim međunarodnim lobiranjem ponovo konkurisati za članstvo u organizaciji Ujedinjenih nacija koja se bavi zaštitom kulturne baštine u svetu.
U međuvremenu će, radi formiranja tzv. pravoslavne crkve Kosova, Priština kompletirati evidenciju o srpskoj crkvenoj imovini, na čijem detaljnom popisu uveliko radi. Ne isključuje se ni mogućnost pritiska iz Tirane, ali i iz Vašingtona, na poglavara kanonske Albanske pravoslavne crkve, arhiepiskopa Anastasiosa.
Od njega će biti zatraženo da pitanje kvazipravoslavne crkve na Kosovu otvori iduće godine na Svepravoslavnom saboru u Istanbulu. Sabor će se održati u sedištu Carigradske patrijaršije, na čijem je čelu patrijarh Vartolomej, inače prvi po časti među pravoslavnim verskim poglavarima.
Jer, angloamerički projekat "Kosovo" je, kako za "Vesti" kaže direktor Muzeja genocida dr Veljko Đurić Mišina, "veoma ozbiljan rad čije je ostvarenje planirano u etapama".
- Jedan od segmenata projekta je stvaranje pravoslavne crkve Kosova koja će biti pod okriljem evropske Zajednice pravoslavnih crkava. Istorija nas uči da je tako nešto bilo planirano još u vreme vladavine Adolfa Hitlera: jedna država - jedna crkva. Imajući u vidu da je Carigradska patrijaršija institucija koju "čuvaju" Amerika i NATO, jasno je da je i ona zainteresovana da projektovana crkva na Kosovu bude pod njenom kontrolom. Poseban deo pomenutog projekta jesu novi zakoni o osnivanju verskih zajednica - kaže dr Đurić.
Krađa kao projekat
Darko Marinković, srpski paroh iz Prištine, upozorio je nedavno da "Albanci žele ne samo da uspostave kontrolu i promene titulara srpske verske i kulturne baštine na KiM, već i da postanu vlasnici imovine SPC".
Rekao je da se plaši za budućnost SPC i njenih svetinja na KiM, i upozorio da Priština želi "za neku deceniju da preimenuje srpsku versku i kulturnu baštinu u nekakvu kosovsku ili, vrlo izvesno, albansku kulturnu i versku baštinu". Marinković je obelodanio da su predstavnici tzv. ministarstva kulture Kosova nedavno dolazili kod njega u Prištinu da popišu crkvenu i kulturnu baštinu: "Interesuje ih imovina SPC, ali možda i više od toga, njeno nasleđe." Ovoj strepnji u prilog govori i izjava bivšeg ministra kulture tzv. države Kosovo Astrita Haraćije, koji je uoči Generalne skupštine Uneska poručio da su "pravoslavne crkve imovina Kosova".
- One su bile i biće pravoslavna crkva Kosova - objavio je Haraćija na internet društvenim mrežama.
On ističe da se to može lako prepoznati kada se pogledaju zbivanja u Crnoj Gori.
- A važi i za "Kosovo". Stvaranje takvih zajednica jeste razbijanje tradicionalnih crkava koje postoje milenijumima. Posle registracije "pravoslavne crkve Kosova" krenuće haranga da se njoj predaju objekti Srpske pravoslavne crkve. Sve to potpomognuto gomilom laži i već viđeno u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj od 1941. do 1945. A danas i u Crnoj Gori - objašnjava Đurić.
Direktor Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti dr Dušan T. Bataković ukazuje da se "u niz publikacija o kulturnom nasleđu Kosova na stranim jezicima i zvaničnim sajtovima, srpsko nasleđe na KiM uvek označava kao hrišćansko i pravoslavno, uz tvrdnju da je deo multikulturnog nasleđa tzv. Republike Kosovo".
- Srpsko spomeničko nasleđe se proglašava kao albansko u propagandnim publikacijama kosovskih Albanaca i u kalendarima i zvaničnim izdanjima Albanske pravoslavne crkve iz Tirane. Cilj je, očigledno, da se vremenom i posle dovođenja određenog broja pravoslavnih Albanaca u srpske manastire na KiM, proglasi osnivanje nezavisne kosovske crkve ili eparhije, a zatim da se sprovede njeno ujedinjenje sa Albanskom pravoslavnom crkvom. Česte posete "pravoslavne braće iz Albanije" pojedinim srpskim manastirima nisu motivisane samo hrišćanskim bratoljubljem, već imaju jasnu političku pozadinu - kaže Bataković za "Vesti".
Upozorenje Srđe Trifkovića
Dr Srđa Trifković, politički analitičar iz Amerike, još 2009. "Vestima" je nagovestio mogućnost stvaranja pravoslavne crkve Kosova.
- Krajnji cilj Prištine je uspostavljanje kosovske pravoslavne crkve uz nalaženje makar simboličnog broja srpskih sveštenika i jednog ili dva jerarha spremnih da to progutaju u ime "opstanka" jer će prećutna, ali jasna pretnja šiptarskih vlasti biti da nesaradnja povlači konačni nestanak. Čućemo tada i argument da su Grci takođe podeljeni u više jurisdikcija determinisanih politikom (Carigrad, Atina, Nikozija, Jerusalim), što im ne menja ni duhovni, ni kulturni identitet - rekao je Trifković.
Da su kosovski Albanci naumili da u dva koraka otmu baštinu i imovinu SPC na Kosmetu, saglasan je i mr Duško Čelić sa Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.
- Prištinski političari su predvideli u budućem kvazizakonu o verskim zajednicama da 50 osoba, bez obzira na religijsku pripadnost, mogu da osnuju novu versku zajednicu. Prema tome i tzv. pravoslavnu crkvu Kosova. Pošto ta "crkva" nikako ne može postati kanonska, posle njenog eventualnog formiranja uslediće ujedinjenje sa kanonskom Pravoslavnom crkvom Albanije. Ako znamo kako se na kosovskim sudovima, gde sude Albanci, otima srpska crkvena imovina, a za to je očigledan primer manastir Visoki Dečani, nije teško predvideti plan kako će baština i imovina SPC u našoj južnoj pokrajini prelaziti u albanske ruke - napominje Čelić.
